حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ رَجَاءٍ، أَخْبَرَنَا هَمَّامٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ ثَلاَثَةً فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ أَبْرَصَ وَأَقْرَعَ وَأَعْمَى بَدَا لِلَّهِ أَنْ يَبْتَلِيَهُمْ، فَبَعَثَ إِلَيْهِمْ مَلَكًا، فَأَتَى الأَبْرَصَ. فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ لَوْنٌ حَسَنٌ وَجِلْدٌ حَسَنٌ، قَدْ قَذِرَنِي النَّاسُ. قَالَ فَمَسَحَهُ، فَذَهَبَ عَنْهُ، فَأُعْطِيَ لَوْنًا حَسَنًا وَجِلْدًا حَسَنًا. فَقَالَ أَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الإِبِلُ ـ أَوْ قَالَ الْبَقَرُ هُوَ شَكَّ فِي ذَلِكَ، إِنَّ الأَبْرَصَ وَالأَقْرَعَ، قَالَ أَحَدُهُمَا الإِبِلُ، وَقَالَ الآخَرُ الْبَقَرُ ـ فَأُعْطِيَ نَاقَةً عُشَرَاءَ. فَقَالَ يُبَارَكُ لَكَ فِيهَا. وَأَتَى الأَقْرَعَ فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ شَعَرٌ حَسَنٌ، وَيَذْهَبُ عَنِّي هَذَا، قَدْ قَذِرَنِي النَّاسُ. قَالَ فَمَسَحَهُ فَذَهَبَ، وَأُعْطِيَ شَعَرًا حَسَنًا. قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْبَقَرُ. قَالَ فَأَعْطَاهُ بَقَرَةً حَامِلاً، وَقَالَ يُبَارَكُ لَكَ فِيهَا. وَأَتَى الأَعْمَى فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ يَرُدُّ اللَّهُ إِلَىَّ بَصَرِي، فَأُبْصِرُ بِهِ النَّاسَ. قَالَ فَمَسَحَهُ، فَرَدَّ اللَّهُ إِلَيْهِ بَصَرَهُ. قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْغَنَمُ. فَأَعْطَاهُ شَاةً وَالِدًا، فَأُنْتِجَ هَذَانِ، وَوَلَّدَ هَذَا، فَكَانَ لِهَذَا وَادٍ مِنْ إِبِلٍ، وَلِهَذَا وَادٍ مِنْ بَقَرٍ، وَلِهَذَا وَادٍ مِنَ الْغَنَمِ. ثُمَّ إِنَّهُ أَتَى الأَبْرَصَ فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ، تَقَطَّعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي، فَلاَ بَلاَغَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ ثُمَّ بِكَ، أَسْأَلُكَ بِالَّذِي أَعْطَاكَ اللَّوْنَ الْحَسَنَ وَالْجِلْدَ الْحَسَنَ وَالْمَالَ بَعِيرًا أَتَبَلَّغُ عَلَيْهِ فِي سَفَرِي. فَقَالَ لَهُ إِنَّ الْحُقُوقَ كَثِيرَةٌ. فَقَالَ لَهُ كَأَنِّي أَعْرِفُكَ، أَلَمْ تَكُنْ أَبْرَصَ يَقْذَرُكَ النَّاسُ فَقِيرًا فَأَعْطَاكَ اللَّهُ فَقَالَ لَقَدْ وَرِثْتُ لِكَابِرٍ عَنْ كَابِرٍ. فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ، وَأَتَى الأَقْرَعَ فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ، فَقَالَ لَهُ مِثْلَ مَا قَالَ لِهَذَا، فَرَدَّ عَلَيْهِ مِثْلَ مَا رَدَّ عَلَيْهِ هَذَا فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ. وَأَتَى الأَعْمَى فِي صُورَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ وَابْنُ سَبِيلٍ وَتَقَطَّعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي، فَلاَ بَلاَغَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ، ثُمَّ بِكَ أَسْأَلُكَ بِالَّذِي رَدَّ عَلَيْكَ بَصَرَكَ شَاةً أَتَبَلَّغُ بِهَا فِي سَفَرِي. فَقَالَ قَدْ كُنْتُ أَعْمَى فَرَدَّ اللَّهُ بَصَرِي، وَفَقِيرًا فَقَدْ أَغْنَانِي، فَخُذْ مَا شِئْتَ، فَوَاللَّهِ لاَ أَجْهَدُكَ الْيَوْمَ بِشَىْءٍ أَخَذْتَهُ لِلَّهِ. فَقَالَ أَمْسِكْ مَالَكَ، فَإِنَّمَا ابْتُلِيتُمْ، فَقَدْ رَضِيَ اللَّهُ عَنْكَ وَسَخِطَ عَلَى صَاحِبَيْكَ ".
Аҳмад ибн Исъҳоқ менга айтди, Амр ибн Осим бизга айтди, Ҳаммом бизга айтди, Исъҳоқ ибн Абдуллаҳ бизга айтди, у деди: Абдураҳмон ибн Абу Амра менга айтди, Абу Ҳурайра унга айтдики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни эшитди; (яна) Муҳаммад менга айтди, Абдуллаҳ ибн Ражо бизга айтди, Ҳаммом бизга хабар берди, Исъҳоқ ибн Абдуллаҳдан, у деди: Абдураҳмон ибн Абу Амра менга хабар берди, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу унга айтдики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитди: «Бани Исроилда уч киши — пес (абрас), кал (ақраъ) ва кўр (аъмо) бор эди; Аллаҳ уларни синамоқчи бўлди ва уларга бир малоика юборди. (Малоика) песнинг олдига келди ва: ‹Сенга энг севимли нарса нима?›, деди. У: ‹Чиройли ранг ва чиройли тери; одамлар мендан ирганадилар›, деди. (Малоика) уни силади, ундан (пес) кетди, унга чиройли ранг ва чиройли тери берилди. (Малоика): ‹Сенга энг севимли мол нима?›, деди. У: ‹Туя› — ёки: ‹Сигир›, деди (рови бунда шубҳа қилди: пес ва кал — бири туя, бири сигир деди) — унга бўғоз туя берилди ва: ‹Сенга бунда барака берилсин›, деди. (Малоика) калнинг олдига келиб: ‹Сенга энг севимли нарса нима?›, деди. У: ‹Чиройли соч, ва мендан бу (каллик) кетса; одамлар мендан ирганадилар›, деди. (Малоика) уни силади, (каллик) кетди, унга чиройли соч берилди. (Малоика): ‹Сенга энг севимли мол нима?›, деди. У: ‹Сигир›, деди. Унга бўғоз сигир берди ва: ‹Сенга бунда барака берилсин›, деди. (Малоика) кўрнинг олдига келиб: ‹Сенга энг севимли нарса нима?›, деди. У: ‹Аллаҳ менга кўзимни қайтарса, у билан одамларни кўрсам›, деди. (Малоика) уни силади, Аллаҳ унга кўзини қайтарди. (Малоика): ‹Сенга энг севимли мол нима?›, деди. У: ‹Қўу›, деди. Унга туққан (бўғоз) қўу берди. Мана булар (туя ва сигир) туғди, бу (қўу) ҳам туғди; бунга бир води тўла туя, бунга бир води тўла сигир, бунга бир води тўла қўу бўлди. Сўнг (малоика) песнинг олдига ўз суврати ва кўринишида келиб: ‹Мен мискин кишиман, сафаримда йўл(ларим) узилди (озиқ-овқатим тугади); бугун Аллаҳдан кейин сендан бошқа етказувчи (мадад) йўқ. Сенга чиройли ранг, чиройли тери ва мол берган Зот (ҳаққи) учун сендан бир туя сўрайман, унинг устида сафаримда (манзилга) етай›, деди. У: ‹Ҳақлар (мажбуриятлар) кўп›, деди. (Малоика): ‹Гўё мен сени танийман; сен пес — одамлар ирганадиган, фақир (камбағал) эмасмидинг? Аллаҳ сенга (мол) берган-ку›, деди. У: ‹Мен буни катта(бобо)дан каттага (авлоддан авлодга) мерос олдим›, деди. (Малоика): ‹Агар сен ёлғончи бўлсанг, Аллаҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин›, деди. Сўнг калнинг олдига ўз суврати ва кўринишида келди ва унга бунга айтганидек айтди, у ҳам бунга қайтарганидек қайтарди. (Малоика): ‹Агар ёлғончи бўлсанг, Аллаҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин›, деди. Сўнг кўрнинг олдига ўз сувратида келиб: ‹Мен мискин киши ва йўловчиман, сафаримда йўл(ларим) узилди; бугун Аллаҳдан кейин сендан бошқа етказувчи йўқ. Сенга кўзингни қайтарган Зот (ҳаққи) учун сендан бир қўу сўрайман, унинг билан сафаримда етай›, деди. У: ‹Мен кўр эдим, Аллаҳ менга кўзимни қайтарди; фақир эдим, (Аллаҳ) мени бой қилди; хоҳлаганингни ол, Аллаҳга қасамки, бугун сен Аллаҳ учун олган бирор нарсада сени қийнамайман (ман қилмайман)›, деди. (Малоика): ‹Молингни ушлаб қол, сизлар фақат синалдингиз; Аллаҳ сендан рози бўлди, икки шеригингдан ғазабланди›, деди».