حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ رَجَاءٍ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ اشْتَرَى أَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ مِنْ عَازِبٍ رَحْلاً بِثَلاَثَةَ عَشَرَ دِرْهَمًا فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ لِعَازِبٍ مُرِ الْبَرَاءَ فَلْيَحْمِلْ إِلَىَّ رَحْلِي. فَقَالَ عَازِبٌ لاَ حَتَّى تُحَدِّثَنَا كَيْفَ صَنَعْتَ أَنْتَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ خَرَجْتُمَا مِنْ مَكَّةَ وَالْمُشْرِكُونَ يَطْلُبُونَكُمْ قَالَ ارْتَحَلْنَا مِنْ مَكَّةَ، فَأَحْيَيْنَا أَوْ سَرَيْنَا لَيْلَتَنَا وَيَوْمَنَا حَتَّى أَظْهَرْنَا وَقَامَ قَائِمُ الظَّهِيرَةِ، فَرَمَيْتُ بِبَصَرِي هَلْ أَرَى مِنْ ظِلٍّ فَآوِيَ إِلَيْهِ، فَإِذَا صَخْرَةٌ أَتَيْتُهَا فَنَظَرْتُ بَقِيَّةَ ظِلٍّ لَهَا فَسَوَّيْتُهُ، ثُمَّ فَرَشْتُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِيهِ، ثُمَّ قُلْتُ لَهُ اضْطَجِعْ يَا نَبِيَّ اللَّهِ. فَاضْطَجَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ انْطَلَقْتُ أَنْظُرُ مَا حَوْلِي، هَلْ أَرَى مِنَ الطَّلَبِ أَحَدًا فَإِذَا أَنَا بِرَاعِي غَنَمٍ يَسُوقُ غَنَمَهُ إِلَى الصَّخْرَةِ يُرِيدُ مِنْهَا الَّذِي أَرَدْنَا، فَسَأَلْتُهُ فَقُلْتُ لَهُ لِمَنْ أَنْتَ يَا غُلاَمُ قَالَ لِرَجُلٍ مِنْ قُرَيْشٍ سَمَّاهُ فَعَرَفْتُهُ. فَقُلْتُ هَلْ فِي غَنَمِكَ مِنْ لَبَنٍ قَالَ نَعَمْ. قُلْتُ فَهَلْ أَنْتَ حَالِبٌ لَبَنًا قَالَ نَعَمْ. فَأَمَرْتُهُ فَاعْتَقَلَ شَاةً مِنْ غَنَمِهِ، ثُمَّ أَمَرْتُهُ أَنْ يَنْفُضَ ضَرْعَهَا مِنَ الْغُبَارِ، ثُمَّ أَمَرْتُهُ أَنْ يَنْفُضَ كَفَّيْهِ، فَقَالَ هَكَذَا ضَرَبَ إِحْدَى كَفَّيْهِ بِالأُخْرَى فَحَلَبَ لِي كُثْبَةً مِنْ لَبَنٍ، وَقَدْ جَعَلْتُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِدَاوَةً عَلَى فَمِهَا خِرْقَةٌ، فَصَبَبْتُ عَلَى اللَّبَنِ حَتَّى بَرَدَ أَسْفَلُهُ، فَانْطَلَقْتُ بِهِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَوَافَقْتُهُ قَدِ اسْتَيْقَظَ، فَقُلْتُ اشْرَبْ يَا رَسُولَ اللَّهِ. فَشَرِبَ حَتَّى رَضِيتُ ثُمَّ قُلْتُ قَدْ آنَ الرَّحِيلُ يَا رَسُولَ اللَّهِ. قَالَ " بَلَى ". فَارْتَحَلْنَا وَالْقَوْمُ يَطْلُبُونَا، فَلَمْ يُدْرِكْنَا أَحَدٌ مِنْهُمْ غَيْرُ سُرَاقَةَ بْنِ مَالِكِ بْنِ جُعْشُمٍ عَلَى فَرَسٍ لَهُ. فَقُلْتُ هَذَا الطَّلَبُ قَدْ لَحِقَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ. فَقَالَ " لاَ تَحْزَنْ إِنَّ اللَّهَ مَعَنَا ".
Абдуллаҳ ибн Ражо бизга айтди, Исроил бизга айтди, Абу Исъҳоқдан, Бародан, у деди: Абу Бакр розияллаҳу анҳу Озибдан ўн уч дирҳамга бир эгар (раҳл) сотиб олди. Абу Бакр Озибга: «Барога буюр, менинг эгаримни менга кўтариб келтирсин», деди. Озиб: «Йўқ, токи сен бизга — Маккадан чиққанингизда, мушриклар сизларни излаб турган пайтида — сен ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қандай қилганингларини айтиб бермагунинг(гача)», деди. (Абу Бакр) деди: Биз Маккадан кўчдик, тунимиз ва кундузимизни (йўлда) ўтказдик (тунни жонлантирдик, юрдик), токи пешин бўлди ва кун тиккага келди. Мен кўзимни ташлади — бир соя кўраяпманми, унга паноҳ тортсам деб; бирдан бир қоя (олдида), унга келдим ва унинг қолган соясини кўрдим, уни текисладим, сўнг унда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам учун (жой) ёздим, сўнг унга: «Ётинг, эй Аллаҳнинг Набийси», дедим. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ётди. Сўнг мен атрофимни қараб — изловчилардан бирортасини кўраяпманми деб — юрдим; бирдан мен бир қўй чўпонини (кўрдим), у қўйларини ўша қояга ҳайдаб келар эди, ундан биз хоҳлаган (сояни) хоҳлар эди. Мен ундан сўрадим: «Сен кимники(нг)сан, эй бола?», дедим. У: «Қурайшдан бир кишиники», деб уни номлади, мен уни танидим. Мен: «Қўйингда сут борми?», дедим. У: «Ҳа», деди. Мен: «Сен сут соғасанми?», дедим. У: «Ҳа», деди. Мен унга буюрдим, у қўйларидан бир қўйни (оёғини боғлаб) ушлади, сўнг мен унга елинни чангдан қоқишни буюрдим, сўнг унга кафтларини қоқишни буюрдим. У: «Мана шундай», деб бир кафтини бошқасига урди (қоқди) ва мен учун бир оз сут соғди. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам учун оғзига латтача (қўйилган) бир идиш (идова) тайёрлаган эдим. Мен сутга (сув) қуйдим, токи унинг ости совуди. Уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга олиб бордим, уни уйғонган ҳолда топдим. Мен: «Ич, эй Расулуллаҳ», дедим. У ичди, токи мен рози бўлдим. Сўнг мен: «Кўчиш (вақти) етди, эй Расулуллаҳ», дедим. У: «Ҳа», деди. Биз кўчдик, қавм эса бизни излаб турган эди. Улардан ҳеч ким бизга етиб олмади, фақат Суроқа ибн Молик ибн Жуъшум ўз оти устида (етди). Мен: «Бу изловчи бизга етди, эй Расулуллаҳ», дедим. У: «Қайғурма, албатта Аллаҳ биз билан», деди.