حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، قَالَ سَمِعْتُ مَسْرُوقًا، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَكُنْ فَاحِشًا وَلاَ مُتَفَحِّشًا وَقَالَ " إِنَّ مِنْ أَحَبِّكُمْ إِلَىَّ أَحْسَنَكُمْ أَخْلاَقًا ". وَقَالَ " اسْتَقْرِئُوا الْقُرْآنَ مِنْ أَرْبَعَةٍ مِنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، وَسَالِمٍ مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ، وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، وَمُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ ".
Ҳафс ибн Умар бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Сулаймондан, у деди: Абу Воилни эшитдим, у деди: Масруқни эшитдим, у деди: Абдуллаҳ ибн Амр деди: Албатта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам фоҳиш (сўкувчи) ҳам, фоҳишлик қилувчи ҳам эмас эди ва: «Албатта, сизлардан менга энг севимлингиз ахлоқи энг гўзалингиздир», деди. Ва: «Қуръанни тўрт (киши)дан ўрганинглар (қироатларини олинглар): Абдуллаҳ ибн Масъуддан, Абу Ҳузайфанин мавлоси Салимдан, Убай ибн Каъбдан ва Муоз ибн Жабалдан», деди.
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، قَالَ سَمِعْتُ مَسْرُوقًا، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَكُنْ فَاحِشًا وَلاَ مُتَفَحِّشًا وَقَالَ " إِنَّ مِنْ أَحَبِّكُمْ إِلَىَّ أَحْسَنَكُمْ أَخْلاَقًا ". وَقَالَ " اسْتَقْرِئُوا الْقُرْآنَ مِنْ أَرْبَعَةٍ مِنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، وَسَالِمٍ مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ، وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، وَمُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ ".
Ҳафс ибн Умар бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Сулаймондан, у деди: Абу Воилни эшитдим, у деди: Масруқни эшитдим, у деди: Абдуллаҳ ибн Амр деди: Албатта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам фоҳиш (сўкувчи) ҳам, фоҳишлик қилувчи ҳам эмас эди ва: «Албатта, сизлардан менга энг севимлингиз ахлоқи энг гўзалингиздир», деди. Ва: «Қуръанни тўрт (киши)дан ўрганинглар (қироатларини олинглар): Абдуллаҳ ибн Масъуддан, Абу Ҳузайфанин мавлоси Салимдан, Убай ибн Каъбдан ва Муоз ибн Жабалдан», деди.
حَدَّثَنَا مُوسَى، عَنْ أَبِي عَوَانَةَ، عَنْ مُغِيرَةَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، دَخَلْتُ الشَّأْمَ فَصَلَّيْتُ رَكْعَتَيْنِ، فَقُلْتُ اللَّهُمَّ يَسِّرْ لِي جَلِيسًا. فَرَأَيْتُ شَيْخًا مُقْبِلاً، فَلَمَّا دَنَا قُلْتُ أَرْجُو أَنْ يَكُونَ اسْتَجَابَ. قَالَ مِنْ أَيْنَ أَنْتَ قُلْتُ مِنْ أَهْلِ الْكُوفَةِ. قَالَ أَفَلَمْ يَكُنْ فِيكُمْ صَاحِبُ النَّعْلَيْنِ وَالْوِسَادِ وَالْمِطْهَرَةِ أَوَلَمْ يَكُنْ فِيكُمُ الَّذِي أُجِيرَ مِنَ الشَّيْطَانِ أَوَلَمْ يَكُنْ فِيكُمْ صَاحِبُ السِّرِّ الَّذِي لاَ يَعْلَمُهُ غَيْرُهُ كَيْفَ قَرَأَ ابْنُ أُمِّ عَبْدٍ {وَاللَّيْلِ} فَقَرَأْتُ {وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَى * وَالنَّهَارِ إِذَا تَجَلَّى * وَالذَّكَرِ وَالأُنْثَى}. قَالَ أَقْرَأَنِيهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَاهُ إِلَى فِيَّ، فَمَا زَالَ هَؤُلاَءِ حَتَّى كَادُوا يَرُدُّونِي.
Мусо Абу Авонадан, Муғирадан, Иброҳимдан, Алқамадан: Мен Шомга кирдим ва икки ракат намоз ўқидим, сўнг: «Эй Аллаҳ, менга бир ҳамнишин муяссар қил», дедим. Сўнг бир шайх (кекса)ни келаётган ҳолда кўрдим; у яқинлашганида: «Ижобат қилди деб умид қиламан», дедим. У: «Сен қаерликдансан?», деди. Мен: «Куфа аҳлидан», дедим. У: «Сизларда икки наъл (оёқ кийим), ёстиқ ва таҳорат идиши соҳиби (Ибн Масъуд) йўқми? Сизларда Аллаҳ шайтондан паноҳ берган (киши) йўқми? Сизларда сирни сақловчи — уни ўзидан бошқа ҳеч ким билмайдиган (киши) — йўқми? Ибн Умму Абд {Вал-лайл}ни қандай ўқир эди?», деди. Мен: {Вал-лайли изо яғшо, ван-наҳори изо тажалло, ваз-закари вал-унсо} деб ўқидим. У: «Буни менга Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз оғзидан менинг оғзимга ўқиб берган; мана булар (куфаликлар) мени қайтаришга (бошқача ўқитишга) яқинлашгунча қўймади», деди.
حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ،، قَالَ سَأَلْنَا حُذَيْفَةَ عَنْ رَجُلٍ، قَرِيبِ السَّمْتِ وَالْهَدْىِ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى نَأْخُذَ عَنْهُ فَقَالَ مَا أَعْرِفُ أَحَدًا أَقْرَبَ سَمْتًا وَهَدْيًا وَدَلاًّ بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنِ ابْنِ أُمِّ عَبْدٍ.
Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Абу Исъҳоқдан, Абдураҳмон ибн Язиддан, у деди: Биз Ҳузайфадан — Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (хулқ-атвори, йўли) энг яқин бир киши ҳақида — биз ундан (илм) олсак деб — сўрадик. У: «Мен Ибн Умму Абд (Ибн Масъуд)дан кўра хулқ, йўл ва ҳадит (қиёфа) жихатидан Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга яқинроқ бирор кишини билмайман», деди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يُوسُفَ بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي الأَسْوَدُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا مُوسَى الأَشْعَرِيَّ ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ قَدِمْتُ أَنَا وَأَخِي مِنَ الْيَمَنِ، فَمَكُثْنَا حِينًا مَا نُرَى إِلاَّ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ بَيْتِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، لِمَا نَرَى مِنْ دُخُولِهِ وَدُخُولِ أُمِّهِ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Муҳаммад ибнул-Ало менга айтди, Иброҳим ибн Юсуф ибн Абу Исъҳоқ бизга айтди, у деди: Отам менга айтди, Абу Исъҳоқдан, у деди: Асвад ибн Язид менга айтди, у деди: Абу Мусо Ашъарий розияллаҳу анҳуни шундай деганини эшитдим: Мен ва акам Ямандан келдик, биз бир муддат — Абдуллаҳ ибн Масъудни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг аҳли байтидан бир киши деб (ўйлаб) турдик — унинг ва онасинин Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (кўп) кириб чиқишини кўрганимиз сабабли.