حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ ذَكْوَانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ جَاءَ الطُّفَيْلُ بْنُ عَمْرٍو إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ دَوْسًا قَدْ هَلَكَتْ، عَصَتْ وَأَبَتْ، فَادْعُ اللَّهَ عَلَيْهِمْ. فَقَالَ " اللَّهُمَّ اهْدِ دَوْسًا وَأْتِ بِهِمْ ".
Абу Нуайм бизға айтди, Суфён бизға айтди, у Ибн Заквондан, у Абдурраҳмон ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: У айтди: ат-Туфайл ибн Амр Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб деди: «Давс (қабиласи) ҳалок бўлди, (Исломга) қарши чиқди ва бош тортди. Уларга қарши Аллаҳга дуо қил.» У деди: «Аллаҳумма, Давсни ҳидоят қил ва уларни (Исломга) келтир.»
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ قَيْسٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا قَدِمْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ فِي الطَّرِيقِ: يَا لَيْلَةً مِنْ طُولِهَا وَعَنَائِهَا عَلَى أَنَّهَا مِنْ دَارَةِ الْكُفْرِ نَجَّتِ وَأَبَقَ غُلاَمٌ لِي فِي الطَّرِيقِ، فَلَمَّا قَدِمْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَبَايَعْتُهُ، فَبَيْنَا أَنَا عِنْدَهُ إِذْ طَلَعَ الْغُلاَمُ، فَقَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا أَبَا هُرَيْرَةَ هَذَا غُلاَمُكَ ". فَقُلْتُ هُوَ لِوَجْهِ اللَّهِ تَعَالَى. فَأَعْتَقْتُهُ.
Муҳаммад ибн ал-Ало менга айтди, Абу Усома бизға айтди, Исмоил бизға айтди, у Қайсдан, у Абу Ҳурайрадан: У айтди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келганимда, йўлда (шеър) айтдим: «Эй, узунлиги ва машаққати билан (эсда қоладиган) бир кеча! Шунга қарамай, у куфр диёридан нажот берди.» Йўлда менинг бир ғуломим қочиб кетди. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб унга байъат қилдим. Мен унинг олдида турганимда, бирдан ўша ғулом пайдо бўлди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менга деди: «Эй Абу Ҳурайра, мана сенинг ғуломинг.» Мен дедим: «У Аллаҳ таолонинг юзи (ризоси) учун (озод).» Мен уни озод қилдим.