حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ النُّعْمَانِ، قَالَ سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ خَطَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّكُمْ مَحْشُورُونَ إِلَى اللَّهِ حُفَاةً عُرَاةً غُرْلاً ـ ثُمَّ قَالَ ـ {كَمَا بَدَأْنَا أَوَّلَ خَلْقٍ نُعِيدُهُ وَعْدًا عَلَيْنَا إِنَّا كُنَّا فَاعِلِينَ} إِلَى آخِرِ الآيَةِ ـ ثُمَّ قَالَ ـ أَلاَ وَإِنَّ أَوَّلَ الْخَلاَئِقِ يُكْسَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِبْرَاهِيمُ، أَلاَ وَإِنَّهُ يُجَاءُ بِرِجَالٍ مِنْ أُمَّتِي فَيُؤْخَذُ بِهِمْ ذَاتَ الشِّمَالِ، فَأَقُولُ يَا رَبِّ أُصَيْحَابِي. فَيُقَالُ إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ. فَأَقُولُ كَمَا قَالَ الْعَبْدُ الصَّالِحُ {وَكُنْتُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا مَا دُمْتُ فِيهِمْ فَلَمَّا تَوَفَّيْتَنِي كُنْتَ أَنْتَ الرَّقِيبَ عَلَيْهِمْ} فَيُقَالُ إِنَّ هَؤُلاَءِ لَمْ يَزَالُوا مُرْتَدِّينَ عَلَى أَعْقَابِهِمْ مُنْذُ فَارَقْتَهُمْ ".
Абул-Валид бизга айтди, Шуъба бизга айтди, ал-Муғийра ибн ан-Нуъмон бизга хабар берди, деди: Мен Саид ибн Жубайрни Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан эшитдим: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам хутба қилиб деди: «Эй одамлар, сизлар Аллаҳга яланғ оёқ, яланғ ва хатнасиз ҳолда тўпланасиз.» Кейин деди: «Биз дастлабки хилқатни бошлаганимиздек, уни қайтарамиз — бизнинг зиммамиздаги ваъда, биз албатта (буни) қилувчилармиз» — оят охиригача. Кейин деди: «Огоҳ бўлингки, Қиёмат куни биринчи кийдириладиган хилқат Иброҳимдур. Огоҳ бўлингки, умматимдан баъзи эркаклар келтирилади, улар чап томонга олиб кетилади. Мен: «Эй Роббим, менинг саҳобаларим!» дейман. Шунда: «Сен уларнинг сендан кейин нима ихтиро қилганларини билмайсан» дейилади. Мен солиҳ банда (Исо) айтганидек: «Мен улар ичида бўлганимда уларга гувоҳ эдим, мени вафот эттирганингдан кейин уларни ўзинг кузатувчи (рақиб) бўлдинг» (дейман). Шунда: «Булар сен улардан айрилганингдан бери ортларига (дийндан) қайтганлар эдилар» дейилади.»