حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ رَاشِدٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، وَأَبُو أُسَامَةَ ـ وَاللَّفْظُ لِجَرِيرٍ ـ عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، وَقَالَ أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو صَالِحٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُدْعَى نُوحٌ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيَقُولُ لَبَّيْكَ وَسَعْدَيْكَ يَا رَبِّ. فَيَقُولُ هَلْ بَلَّغْتَ فَيَقُولُ نَعَمْ. فَيُقَالُ لأُمَّتِهِ هَلْ بَلَّغَكُمْ فَيَقُولُونَ مَا أَتَانَا مِنْ نَذِيرٍ. فَيَقُولُ مَنْ يَشْهَدُ لَكَ فَيَقُولُ مُحَمَّدٌ وَأُمَّتُهُ. فَتَشْهَدُونَ أَنَّهُ قَدْ بَلَّغَ ". {وَيَكُونَ الرَّسُولُ عَلَيْكُمْ شَهِيدًا} فَذَلِكَ قَوْلُهُ جَلَّ ذِكْرُهُ {وَكَذَلِكَ جَعَلْنَاكُمْ أُمَّةً وَسَطًا لِتَكُونُوا شُهَدَاءَ عَلَى النَّاسِ وَيَكُونَ الرَّسُولُ عَلَيْكُمْ شَهِيدًا} وَالْوَسَطُ الْعَدْلُ.
Юсуф ибн Рошид бизға айтди, Жарир ва Абу Усома — лафз Жарирники — у Аъмашдан, у Абу Солиҳдан; Абу Усома айтди: Абу Солиҳ бизға айтди, у Абу Саид ал-Худрийдан: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Нуҳ Қиёмат куни чақирилади, у: «Лаббайк ва саъдайк, эй Роббим» дейди. (Аллаҳ) дейди: «Етказдингми?» У дейди: «Ҳа.» Унинг умматига: «У сизларга етказдими?» дейилади. Улар: «Бизга ҳеч огоҳлантирувчи келмади» дейдилар. У (Аллаҳ) дейди: «Сенга ким гувоҳлик беради?» У дейди: «Муҳаммад ва унинг уммати.» Сизлар унинг етказганига гувоҳлик берасиз.» Бу Аллаҳ — зикри улуғнинг «Ва Расул сизларга гувоҳ бўлади» деган сўзидир. Мана шу — Аллаҳ жалла зикруҳунинг «Шундай қилиб, сизларни ўртача (адолатли) уммат қилдик, одамларга гувоҳ бўлишингиз, Расул сизларга гувоҳ бўлиши учун» деган сўзидир. «Васат» — адолатли (дегани).