حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، عَنْ هُشَيْمٍ، عَنْ سَيَّارٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كُنْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَزْوَةٍ، فَلَمَّا قَفَلْنَا تَعَجَّلْتُ عَلَى بَعِيرٍ قَطُوفٍ فَلَحِقَنِي رَاكِبٌ مِنْ خَلْفِي، فَالْتَفَتُّ فَإِذَا أَنَا بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا يُعْجِلُكَ ". قُلْتُ إِنِّي حَدِيثُ عَهْدٍ بِعُرْسٍ. قَالَ " فَبِكْرًا تَزَوَّجْتَ أَمْ ثَيِّبًا ". قُلْتُ بَلْ ثَيِّبًا. قَالَ " فَهَلاَّ جَارِيَةً تُلاَعِبُهَا وَتُلاَعِبُكَ ". قَالَ فَلَمَّا قَدِمْنَا ذَهَبْنَا لِنَدْخُلَ فَقَالَ " أَمْهِلُوا حَتَّى تَدْخُلُوا لَيْلاً ـ أَىْ عِشَاءً ـ لِكَىْ تَمْتَشِطَ الشَّعِثَةُ وَتَسْتَحِدَّ الْمُغِيبَةُ ". قَالَ وَحَدَّثَنِي الثِّقَةُ أَنَّهُ قَالَ فِي هَذَا الْحَدِيثِ " الْكَيْسَ الْكَيْسَ يَا جَابِرُ ". يَعْنِي الْوَلَدَ.
Мусаддад, Ҳушаймдан, у Сайёрдан, у Шаъбийдан, у Жобирдан ривоят қилади: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир ғазотда эдим. Қайтганимизда, мен секин юрадиган туяда шошилдим, ортимдан бир отлиқ менга етиб олди, мен ўгирилдим — мана у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам. У: «Сени нима шошилтирди?» дедилар. Мен: Мен янги уйланган эдим, дедим. У: «Бокирага(ми) уйландинг ёки тул (аёл)га(ми)?» дедилар. Мен: Тул аёлга, дедим. У: «Нега бир чўри (ёш қиз)га (уйланмадинг), унга сен ўйнаб, у сенга ўйнар эди?» дедилар. (Мадинага) келганимизда, кирмоқчи бўлдик. У: «(Кечкача) сабр қилинглар, то кечаси (хуфтонда) киргунингизгача — то сочи тўзиган (аёл) тарасин ва бева (эри йўқда) қолган (аёл) (авратини) тозаласин» дедилар. (Шаъбий) айтди: Менга ишонарли (киши) бу ҳадисда у киши: «Ақл (оқиллик) билан, ақл билан, эй Жобир» дедилар — бола (ҳақида) деб айтиб берди.