حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، {وَإِنْ خِفْتُمْ أَنْ لاَ، تُقْسِطُوا فِي الْيَتَامَى}. قَالَتِ الْيَتِيمَةُ تَكُونُ عِنْدَ الرَّجُلِ وَهْوَ وَلِيُّهَا، فَيَتَزَوَّجُهَا عَلَى مَالِهَا، وَيُسِيءُ صُحْبَتَهَا، وَلاَ يَعْدِلُ فِي مَالِهَا، فَلْيَتَزَوَّجْ مَا طَابَ لَهُ مِنَ النِّسَاءِ سِوَاهَا مَثْنَى وَثُلاَثَ وَرُبَاعَ.
Муҳаммад, Абдадан, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан: «Агар етимлар (ҳақи)да адолат қилолмасликдан қўрқсангиз» (ояти ҳақида): У: Етим қиз бир кишининг (ҳузурида) бўлади, у унинг валийсидир. У унга моли (баҳонаси)да уйланади, аммо суҳбатини (унга муносабатини) ёмон қилади ва унинг молида адолат қилмайди. Бас, у ундан бошқа ўзига ёққан аёллардан икки, уч ва тўрттагача уйлансин, деди.