حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ ذَكْوَانَ، قَالَ قَالَتِ الرُّبَيِّعُ بِنْتُ مُعَوِّذٍ ابْنِ عَفْرَاءَ. جَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَدَخَلَ حِينَ بُنِيَ عَلَىَّ، فَجَلَسَ عَلَى فِرَاشِي كَمَجْلِسِكَ مِنِّي، فَجَعَلَتْ جُوَيْرِيَاتٌ لَنَا يَضْرِبْنَ بِالدُّفِّ وَيَنْدُبْنَ مَنْ قُتِلَ مِنْ آبَائِي يَوْمَ بَدْرٍ، إِذْ قَالَتْ إِحْدَاهُنَّ وَفِينَا نَبِيٌّ يَعْلَمُ مَا فِي غَدٍ. فَقَالَ " دَعِي هَذِهِ، وَقُولِي بِالَّذِي كُنْتِ تَقُولِينَ ".
Мусаддад, Бишр ибнул Муфаззалдан, у Холид ибн Заквондан ривоят қилади: Рубайъ бинти Муъаввиз ибн Афро айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам келиб, мен (узатилиб) қовушилган пайтда (уйга) кирдилар ва тўшагимга — сенинг мендан (ўтирган) жойингдек — ўтирдилар. Бизнинг чўриларимиз даф чалиб, Бадр куни ўлдирилган оталаримни (йиғлаб) эслай бошлади. Шунда улардан бири: Бизнинг орамизда эртани биладиган бир Набий бор, деди. У: «Буни қўй ва айтаётган (аввалги) нарсангни айт» дедилар.