Мажбурлик ҳолатидаги талоқ

Taloq kitobi · 4 ҳадис

باب الطَّلاَقِ فِي الإِغْلاَقِ

حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِنَّ اللَّهَ تَجَاوَزَ عَنْ أُمَّتِي مَا حَدَّثَتْ بِهِ أَنْفُسَهَا، مَا لَمْ تَعْمَلْ أَوْ تَتَكَلَّمْ ‏"‏‏.‏ قَالَ قَتَادَةُ إِذَا طَلَّقَ فِي نَفْسِهِ فَلَيْسَ بِشَىْءٍ‏.‏

Муслим ибн Иброҳим, Ҳишомдан, у Қатодадан, у Зурора ибн Авфодан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: «Албатта Аллаҳ менинг умматим кўнглидан кечирган нарсаларини — уни амал қилмаганлари ёки гапирмаганлари ҳолда — авф этди (кечирди)» дедилар. Қатода: Агар (киши) кўнглида (хотинини) талоқ қилса (ёки ҳаром қилса), бу ҳеч нарса эмас, деди.

حَدَّثَنَا أَصْبَغُ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ أَسْلَمَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ فِي الْمَسْجِدِ فَقَالَ إِنَّهُ قَدْ زَنَى‏.‏ فَأَعْرَضَ عَنْهُ، فَتَنَحَّى لِشِقِّهِ الَّذِي أَعْرَضَ فَشَهِدَ عَلَى نَفْسِهِ أَرْبَعَ شَهَادَاتٍ، فَدَعَاهُ فَقَالَ ‏ "‏ هَلْ بِكَ جُنُونٌ هَلْ أُحْصِنْتَ ‏"‏‏.‏ قَالَ نَعَمْ‏.‏ فَأَمَرَ بِهِ أَنْ يُرْجَمَ بِالْمُصَلَّى، فَلَمَّا أَذْلَقَتْهُ الْحِجَارَةُ جَمَزَ حَتَّى أُدْرِكَ بِالْحَرَّةِ فَقُتِلَ‏.‏

Асбағ, Ибн Ваҳбдан, у Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан: Менга Абу Салама, у Жобирдан хабар берди: Асламдан бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди — у киши масжидда эдилар — ва: У (мен) зино қилди, деди. У киши ундан юз ўгирдилар. У (Набий) юз ўгирган томонига (ўтиб) туриб, ўзига қарши тўрт марта гувоҳлик берди. У киши уни чақириб: «Сенда жиннилик борми? Сен уйланганмисан (муҳсанмисан)?» дедилар. У: Ҳа, деди. У киши уни мусалло (намозгоҳ)да ражм қилинишини буюрдилар. Тошлар уни қийнаганида, у (қочиб) югурди, то Ҳаррада етиб олинди ва ўлдирилди.

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَسَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ أَتَى رَجُلٌ مِنْ أَسْلَمَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ فِي الْمَسْجِدِ فَنَادَاهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الأَخِرَ قَدْ زَنَى ـ يَعْنِي نَفْسَهُ ـ فَأَعْرَضَ عَنْهُ فَتَنَحَّى لِشِقِّ وَجْهِهِ الَّذِي أَعْرَضَ قِبَلَهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الأَخِرَ قَدْ زَنَى فَأَعْرَضَ عَنْهُ فَتَنَحَّى لِشِقِّ وَجْهِهِ الَّذِي أَعْرَضَ قِبَلَهُ فَقَالَ لَهُ ذَلِكَ فَأَعْرَضَ عَنْهُ فَتَنَحَّى لَهُ الرَّابِعَةَ، فَلَمَّا شَهِدَ عَلَى نَفْسِهِ أَرْبَعَ شَهَادَاتٍ دَعَاهُ فَقَالَ ‏"‏ هَلْ بِكَ جُنُونٌ ‏"‏‏.‏ قَالَ لاَ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اذْهَبُوا بِهِ فَارْجُمُوهُ ‏"‏‏.‏ وَكَانَ قَدْ أُحْصِنَ‏.‏ وَعَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَنْ، سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيَّ، قَالَ كُنْتُ فِيمَنْ رَجَمَهُ فَرَجَمْنَاهُ بِالْمُصَلَّى بِالْمَدِينَةِ، فَلَمَّا أَذْلَقَتْهُ الْحِجَارَةُ جَمَزَ حَتَّى أَدْرَكْنَاهُ بِالْحَرَّةِ، فَرَجَمْنَاهُ حَتَّى مَاتَ‏.‏

Абул Ямон, Шуъайбдан, у Зуҳрийдан: Менга Абу Салама ибн Абдураҳмон ва Саид ибнул Мусайяб хабар бердилар: Абу Ҳурайра айтди: Асламдан бир киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди — у киши масжидда эдилар — унга нидо қилиб: Эй Расулуллаҳ, охир (бу киши) зино қилди — ўзини назарда тутиб — деди. У киши ундан юз ўгирдилар. У (Набий) юз ўгирган томонида юз(и)га (ўтиб) туриб: Эй Расулуллаҳ, охир (бу киши) зино қилди, деди. У яна ундан юз ўгирдилар. У яна юз(и)га (ўтиб) туриб, унга шундай деди. У яна юз ўгирдилар. У тўртинчи марта унга (ўтиб) турди. У ўзига қарши тўрт марта гувоҳлик берганида, у киши уни чақириб: «Сенда жиннилик борми?» дедилар. У: Йўқ, деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни олиб бориб, ражм қилинглар (тошбўрон қилинглар)» дедилар. У уйланган (муҳсан) эди. Зуҳрийдан: Менга Жобир ибн Абдуллаҳ Ансорийни эшитган (киши) хабар берди: У: Мен уни ражм қилганлар ичида эдим. Биз уни Мадинадаги мусалло (намозгоҳ)да ражм қилдик. Тошлар уни қийнаганида, у (қочиб) югурди, то биз уни Ҳаррада етиб олдик ва уни ражм қилдик, то ўлгунча, деди.

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَسَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ أَتَى رَجُلٌ مِنْ أَسْلَمَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ فِي الْمَسْجِدِ فَنَادَاهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الأَخِرَ قَدْ زَنَى ـ يَعْنِي نَفْسَهُ ـ فَأَعْرَضَ عَنْهُ فَتَنَحَّى لِشِقِّ وَجْهِهِ الَّذِي أَعْرَضَ قِبَلَهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الأَخِرَ قَدْ زَنَى فَأَعْرَضَ عَنْهُ فَتَنَحَّى لِشِقِّ وَجْهِهِ الَّذِي أَعْرَضَ قِبَلَهُ فَقَالَ لَهُ ذَلِكَ فَأَعْرَضَ عَنْهُ فَتَنَحَّى لَهُ الرَّابِعَةَ، فَلَمَّا شَهِدَ عَلَى نَفْسِهِ أَرْبَعَ شَهَادَاتٍ دَعَاهُ فَقَالَ ‏"‏ هَلْ بِكَ جُنُونٌ ‏"‏‏.‏ قَالَ لاَ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اذْهَبُوا بِهِ فَارْجُمُوهُ ‏"‏‏.‏ وَكَانَ قَدْ أُحْصِنَ‏.‏ وَعَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَنْ، سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيَّ، قَالَ كُنْتُ فِيمَنْ رَجَمَهُ فَرَجَمْنَاهُ بِالْمُصَلَّى بِالْمَدِينَةِ، فَلَمَّا أَذْلَقَتْهُ الْحِجَارَةُ جَمَزَ حَتَّى أَدْرَكْنَاهُ بِالْحَرَّةِ، فَرَجَمْنَاهُ حَتَّى مَاتَ‏.‏

Абул Ямон, Шуъайбдан, у Зуҳрийдан: Менга Абу Салама ибн Абдураҳмон ва Саид ибнул Мусайяб хабар бердилар: Абу Ҳурайра айтди: Асламдан бир киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди — у киши масжидда эдилар — унга нидо қилиб: Эй Расулуллаҳ, охир (бу киши) зино қилди — ўзини назарда тутиб — деди. У киши ундан юз ўгирдилар. У (Набий) юз ўгирган томонида юз(и)га (ўтиб) туриб: Эй Расулуллаҳ, охир (бу киши) зино қилди, деди. У яна ундан юз ўгирдилар. У яна юз(и)га (ўтиб) туриб, унга шундай деди. У яна юз ўгирдилар. У тўртинчи марта унга (ўтиб) турди. У ўзига қарши тўрт марта гувоҳлик берганида, у киши уни чақириб: «Сенда жиннилик борми?» дедилар. У: Йўқ, деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни олиб бориб, ражм қилинглар (тошбўрон қилинглар)» дедилар. У уйланган (муҳсан) эди. Зуҳрийдан: Менга Жобир ибн Абдуллаҳ Ансорийни эшитган (киши) хабар берди: У: Мен уни ражм қилганлар ичида эдим. Биз уни Мадинадаги мусалло (намозгоҳ)да ражм қилдик. Тошлар уни қийнаганида, у (қочиб) югурди, то биз уни Ҳаррада етиб олдик ва уни ражм қилдик, то ўлгунча, деди.