حَدَّثَنَا أَصْبَغُ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ أَسْلَمَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ فِي الْمَسْجِدِ فَقَالَ إِنَّهُ قَدْ زَنَى. فَأَعْرَضَ عَنْهُ، فَتَنَحَّى لِشِقِّهِ الَّذِي أَعْرَضَ فَشَهِدَ عَلَى نَفْسِهِ أَرْبَعَ شَهَادَاتٍ، فَدَعَاهُ فَقَالَ " هَلْ بِكَ جُنُونٌ هَلْ أُحْصِنْتَ ". قَالَ نَعَمْ. فَأَمَرَ بِهِ أَنْ يُرْجَمَ بِالْمُصَلَّى، فَلَمَّا أَذْلَقَتْهُ الْحِجَارَةُ جَمَزَ حَتَّى أُدْرِكَ بِالْحَرَّةِ فَقُتِلَ.
Асбағ, Ибн Ваҳбдан, у Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан: Менга Абу Салама, у Жобирдан хабар берди: Асламдан бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди — у киши масжидда эдилар — ва: У (мен) зино қилди, деди. У киши ундан юз ўгирдилар. У (Набий) юз ўгирган томонига (ўтиб) туриб, ўзига қарши тўрт марта гувоҳлик берди. У киши уни чақириб: «Сенда жиннилик борми? Сен уйланганмисан (муҳсанмисан)?» дедилар. У: Ҳа, деди. У киши уни мусалло (намозгоҳ)да ражм қилинишини буюрдилар. Тошлар уни қийнаганида, у (қочиб) югурди, то Ҳаррада етиб олинди ва ўлдирилди.