حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُؤْتَى بِالرَّجُلِ الْمُتَوَفَّى عَلَيْهِ الدَّيْنُ، فَيَسْأَلُ " هَلْ تَرَكَ لِدَيْنِهِ فَضْلاً ". فَإِنْ حُدِّثَ أَنَّهُ تَرَكَ وَفَاءً صَلَّى، وَإِلاَّ قَالَ لِلْمُسْلِمِينَ " صَلُّوا عَلَى صَاحِبِكُمْ ". فَلَمَّا فَتَحَ اللَّهُ عَلَيْهِ الْفُتُوحَ قَالَ " أَنَا أَوْلَى بِالْمُؤْمِنِينَ مِنْ أَنْفُسِهِمْ، فَمَنْ تُوُفِّيَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ فَتَرَكَ دَيْنًا فَعَلَىَّ قَضَاؤُهُ، وَمَنْ تَرَكَ مَالاً فَلِوَرَثَتِهِ ".
Яҳё ибн Букайр, Лайсдан, у Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга устида қарз (қолдирган) вафот этган киши келтирилар эди. У: «Қарзини (узишга) ортиқча (мол) қолдирдими?» деб сўрардилар. Агар унга у тўлов (мол) қолдиргани айтилса, (жаноза) намозини ўқирдилар; акс ҳолда мусулмонларга: «Соҳибингиз(нинг жанозаси)га намоз ўқинглар» дерди. Аллаҳ у кишига фатҳ(ғалаба)ларни очганида: «Мен мўминларга уларнинг ўзларидан кўра яқинроқман. Мўминлардан ким вафот этиб, қарз қолдирса, уни узиш менинг зиммамда; ким мол қолдирса, у ворислариники» дедилар.