Бир вақтда иккита хурмо ейиш

Taom kitobi · 1 ҳадис

باب الْقِرَانِ فِي التَّمْرِ

حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا جَبَلَةُ بْنُ سُحَيْمٍ، قَالَ أَصَابَنَا عَامُ سَنَةٍ مَعَ ابْنِ الزُّبَيْرِ فَرَزَقَنَا تَمْرًا، فَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ يَمُرُّ بِنَا وَنَحْنُ نَأْكُلُ وَيَقُولُ لاَ تُقَارِنُوا فَإِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْقِرَانِ‏.‏ ثُمَّ يَقُولُ إِلاَّ أَنْ يَسْتَأْذِنَ الرَّجُلُ أَخَاهُ‏.‏ قَالَ شُعْبَةُ الإِذْنُ مِنْ قَوْلِ ابْنِ عُمَرَ‏.‏

Одам, Шуъбадан: Бизга Жабала ибн Суҳайм айтиб берди: У: Бизга Ибн Зубайр (даврида) қаҳатчилик йили (сана) етди. У бизга хурмо ризқ (улуш) қилди. Абдуллаҳ ибн Умар биз хурмо еб турган пайтимизда ёнимиздан ўтар ва: Жуфтлаб (икки-иккидан) еманглар, чунки Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам жуфтлашдан қайтарганлар, дер эди. Сўнг: Фақат киши (дин) биродаридан изн сўраса (бундан мустасно), дер эди. Шуъба: Изн (мустасноси) Ибн Умарнинг сўзидан (қўшимча), деди.