باب النَّحْرِ وَالذَّبْحِ
حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، قَالَ أَخْبَرَتْنِي فَاطِمَةُ بِنْتُ الْمُنْذِرِ، امْرَأَتِي عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَتْ نَحَرْنَا عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَرَسًا فَأَكَلْنَاهُ.
Халлод ибн Яҳё, Суфёндан, у Ҳишом ибн Урвадан: Менга хотиним Фотима бинти Мунзир, у Асмо бинти Абу Бакрдан (розияллаҳу анҳумо) хабар берди: У: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида бир отни сўйдик ва уни едик, деди.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، سَمِعَ عَبْدَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ فَاطِمَةَ، عَنْ أَسْمَاءَ، قَالَتْ ذَبَحْنَا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَسًا وَنَحْنُ بِالْمَدِينَةِ فَأَكَلْنَاهُ.
Ишоқ, Абдадан: у Ҳишомдан, у Фотимадан, у Асмодан ривоят қилади: У: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида бир отни сўйдик — биз Мадинада эдик — ва уни едик, деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ الْمُنْذِرِ، أَنَّ أَسْمَاءَ بِنْتَ أَبِي بَكْرٍ، قَالَتْ نَحَرْنَا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَسًا فَأَكَلْنَاهُ. تَابَعَهُ وَكِيعٌ وَابْنُ عُيَيْنَةَ عَنْ هِشَامٍ فِي النَّحْرِ.
Қутайба, Жарирдан, у Ҳишомдан, у Фотима бинти Мунзирдан ривоят қилади: Асмо бинти Абу Бакр: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида бир отни (наҳр қилиб) сўйдик ва уни едик, деди. Буни Вакиъ ва Ибн Уяйна Ҳишомдан «наҳр» (ҳақида) мутобаъа қилдилар.