حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ سَعِيدِ بْنِ الْعَاصِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَتْنِي أُمُّ خَالِدٍ بِنْتُ خَالِدٍ، قَالَتْ أُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِثِيَابٍ فِيهَا خَمِيصَةٌ سَوْدَاءُ قَالَ " مَنْ تَرَوْنَ نَكْسُوهَا هَذِهِ الْخَمِيصَةَ ". فَأُسْكِتَ الْقَوْمُ. قَالَ " ائْتُونِي بِأُمِّ خَالِدٍ ". فَأُتِيَ بِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَلْبَسَهَا بِيَدِهِ وَقَالَ " أَبْلِي وَأَخْلِقِي ". مَرَّتَيْنِ فَجَعَلَ يَنْظُرُ إِلَى عَلَمِ الْخَمِيصَةِ، وَيُشِيرُ بِيَدِهِ إِلَىَّ وَيَقُولُ " يَا أُمَّ خَالِدٍ هَذَا سَنَا ". وَالسَّنَا بِلِسَانِ الْحَبَشِيَّةِ الْحَسَنُ. قَالَ إِسْحَاقُ حَدَّثَتْنِي امْرَأَةٌ مِنْ أَهْلِي أَنَّهَا رَأَتْهُ عَلَى أُمِّ خَالِدٍ.
Абул Валид, Ишоқ ибн Саид ибн Амр ибн Саид ибнул Осдан: Менга отам: Менга Умму Холид бинти Холид айтиб берди: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга кийимлар келтирилди, уларда қора бир хамиса бор эди. У: «Бу хамисани кимга кийдирсак деб ўйлайсизлар?» дедилар. Қавм жим турди. У: «Менга Умму Холидни келтиринглар» дедилар. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келтирилдим, у киши уни ўз қўллари билан кийдирдилар ва: «(Уни) эскириб, тўздириб (кий)» деб икки марта (айтдилар). У киши хамисанинг нақшига қарар, қўллари билан менга ишора қилар ва: «Эй Умму Холид, бу — санаҳ» дер эдилар, деди. «Сано» ҳабаш тилида «чиройли» (демакдир). Ишоқ: Менга аҳлимдан бир аёл айтиб берди: У уни (хамисани) Умму Холиднинг устида (узоқ вақт) кўрган.