حَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَخْلَدٌ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ حَفْصٍ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ نَافِعٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ نَافِعٍ، مَوْلَى عَبْدِ اللَّهِ أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنِ الْقَزَعِ. قَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ قُلْتُ وَمَا الْقَزَعُ فَأَشَارَ لَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ قَالَ إِذَا حَلَقَ الصَّبِيَّ وَتَرَكَ هَا هُنَا شَعَرَةً وَهَا هُنَا وَهَا هُنَا. فَأَشَارَ لَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ إِلَى نَاصِيَتِهِ وَجَانِبَىْ رَأْسِهِ. قِيلَ لِعُبَيْدِ اللَّهِ فَالْجَارِيَةُ وَالْغُلاَمُ قَالَ لاَ أَدْرِي هَكَذَا قَالَ الصَّبِيِّ. قَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ وَعَاوَدْتُهُ فَقَالَ أَمَّا الْقُصَّةُ وَالْقَفَا لِلْغُلاَمِ فَلاَ بَأْسَ بِهِمَا وَلَكِنَّ الْقَزَعَ أَنْ يُتْرَكَ بِنَاصِيَتِهِ شَعَرٌ، وَلَيْسَ فِي رَأْسِهِ غَيْرُهُ، وَكَذَلِكَ شَقُّ رَأْسِهِ هَذَا وَهَذَا.
Муҳаммад: Менга Махлад: Менга Ибн Журайж: Менга Убайдуллаҳ ибн Ҳафс хабар берди: Умар ибн Нофиъ унга, у Абдуллаҳнинг озоди Нофиъдан хабар берди: У Ибн Умарнинг (розияллаҳу анҳумо) шундай деяётганини эшитди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қазаъдан қайтараётганларини эшитдим. Убайдуллаҳ: Мен: Қазаъ нима? дедим, шунда Убайдуллаҳ бизга ишора қилди ва: Болани (бошини) қириб, бу ерда бир соч, бу ерда ва бу ерда (соч) қолдирса (яъни бошнинг баъзи жойини қириб, баъзисини қолдирса)дир, деди ва Убайдуллаҳ бизга пешонаси ва бошининг икки ёнига ишора қилди. Убайдуллаҳга: Қиз ва ўғил бола(-чи)? дейилди. У: Билмайман, у (Нофиъ) шундай — «бола» деди, деди. Убайдуллаҳ: Мен унга қайтдим (яна сўрадим), у: Ўғил бола учун (пешона)даги соч (қусса) ва энса (сочи)га келса, уларда зарар йўқ; лекин қазаъ — пешонада соч қолдирилиб, бошининг қолганида ундан бошқа (соч) бўлмаслигидир, шунингдек унинг бошини бу ва бу (икки томонидан қолдириб) бўлишдир, деди.