Аллаҳ ва охиратга ишонган қўшнисини ранжитмасин

Odob kitobi · 2 ҳадис

باب مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يُؤْذِ جَارَهُ

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي حَصِينٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يُؤْذِ جَارَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ ‏"‏‏.‏

Қутайба ибн Саид, Абул Аҳвасдан, у Абу Ҳусайндан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилади: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, қўшнисига озор бермасин; ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, меҳмонини иззат-икром қилсин; ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, яхши гапирсин ёки жим турсин» дедилар, деди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدٌ الْمَقْبُرِيُّ، عَنْ أَبِي شُرَيْحٍ الْعَدَوِيِّ، قَالَ سَمِعَتْ أُذُنَاىَ، وَأَبْصَرَتْ، عَيْنَاىَ حِينَ تَكَلَّمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ جَارَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ جَائِزَتَهُ ‏"‏‏.‏ قَالَ وَمَا جَائِزَتُهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ ‏"‏ يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ وَالضِّيَافَةُ ثَلاَثَةُ أَيَّامٍ، فَمَا كَانَ وَرَاءَ ذَلِكَ فَهْوَ صَدَقَةٌ عَلَيْهِ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Юсуф, Лайсдан: Менга Саид Мақбурий, у Абу Шурайҳ Адавийдан айтиб берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам гапирганларида икки қулоғим эшитди ва икки кўзим кўрди: У: «Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, қўшнисини иззат-икром қилсин; ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, меҳмонини — унинг жоизасини (инъомини) — иззат қилсин» дедилар. У: Унинг жоизаси нима, эй Расулуллаҳ? деди. У: «(Бу) бир кун ва бир кечадир, меҳмондорчилик эса уч кундир. Бундан кейинги(си) — у унга садақадир. Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, яхши гапирсин ёки жим турсин» дедилар.