حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدٌ الْمَقْبُرِيُّ، عَنْ أَبِي شُرَيْحٍ الْعَدَوِيِّ، قَالَ سَمِعَتْ أُذُنَاىَ، وَأَبْصَرَتْ، عَيْنَاىَ حِينَ تَكَلَّمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ جَارَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ جَائِزَتَهُ ". قَالَ وَمَا جَائِزَتُهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ وَالضِّيَافَةُ ثَلاَثَةُ أَيَّامٍ، فَمَا كَانَ وَرَاءَ ذَلِكَ فَهْوَ صَدَقَةٌ عَلَيْهِ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ ".
Абдуллаҳ ибн Юсуф, Лайсдан: Менга Саид Мақбурий, у Абу Шурайҳ Адавийдан айтиб берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам гапирганларида икки қулоғим эшитди ва икки кўзим кўрди: У: «Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, қўшнисини иззат-икром қилсин; ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, меҳмонини — унинг жоизасини (инъомини) — иззат қилсин» дедилар. У: Унинг жоизаси нима, эй Расулуллаҳ? деди. У: «(Бу) бир кун ва бир кечадир, меҳмондорчилик эса уч кундир. Бундан кейинги(си) — у унга садақадир. Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, яхши гапирсин ёки жим турсин» дедилар.