حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي شُرَيْحٍ الْعَدَوِيِّ، أَنَّهُ قَالَ أَبْصَرَتْ عَيْنَاىَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَسَمِعَتْهُ أُذُنَاىَ حِينَ تَكَلَّمَ بِهِ قَالَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ جَائِزَتَهُ " . قَالُوا وَمَا جَائِزَتُهُ قَالَ " يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ وَالضِّيَافَةُ ثَلاَثَةُ أَيَّامٍ وَمَا كَانَ بَعْدَ ذَلِكَ فَهُوَ صَدَقَةٌ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَسْكُتْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд ривоят қилди, Саид ибн Абу Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Шурайҳ ал-Адавийдан (ривоят қилдики), у деди: Икки кўзим Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрди ва икки қулоғим у зотни гапирган пайтларида эшитди: «Ким Аллаҳга ва охират кунига имон келтирса, меҳмонини иззат-икром қилиб, унинг ҳаққини (жоизасини) берсин,» дедилар. Улар: «Унинг жоизаси нима?» дедилар. У: «Бир кун ва бир кеча (энг яхши зиёфат беришидир), меҳмондорчилик эса уч кундир, ундан кейингиси садақадир. Ким Аллаҳга ва охират кунига имон келтирса, яхши (сўз) айтсин ёки жим турсин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.