حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ، عَنْ ثَوْبَانَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَفْضَلُ الدِّينَارِ دِينَارٌ يُنْفِقُهُ الرَّجُلُ عَلَى عِيَالِهِ وَدِينَارٌ يُنْفِقُهُ الرَّجُلُ عَلَى دَابَّتِهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَدِينَارٌ يُنْفِقُهُ الرَّجُلُ عَلَى أَصْحَابِهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ " . قَالَ أَبُو قِلاَبَةَ بَدَأَ بِالْعِيَالِ . ثُمَّ قَالَ فَأَىُّ رَجُلٍ أَعْظَمُ أَجْرًا مِنْ رَجُلٍ يُنْفِقُ عَلَى عِيَالٍ لَهُ صِغَارٍ يُعِفُّهُمُ اللَّهُ بِهِ وَيُغْنِيهِمُ اللَّهُ بِهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Абу Асмодан, у Савбон (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Энг афзал динор — кишининг ўз оиласига сарфлаган диноридир, ва кишининг Аллаҳ йўлида улови (отига) сарфлаган диноридир, ва кишининг Аллаҳ йўлида ўз ҳамроҳларига сарфлаган диноридир,» дедилар. Абу Қилоба деди: У (олдин) оиладан бошлади. Сўнг (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: Қайси киши, кичик болалари бўлган оиласига сарф қиладиган — Аллаҳ у билан уларни (ҳаром нарсалардан) иффатли қиладиган ва у билан уларни бой қиладиган кишидан кўра кўпроқ ажрлидир? Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.