حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي شُرَيْحٍ الْكَعْبِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الضِّيَافَةُ ثَلاَثَةُ أَيَّامٍ وَجَائِزَتُهُ يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ وَمَا أُنْفِقَ عَلَيْهِ بَعْدَ ذَلِكَ فَهُوَ صَدَقَةٌ وَلاَ يَحِلُّ لَهُ أَنْ يَثْوِيَ عِنْدَهُ حَتَّى يُحْرِجَهُ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . وَقَدْ رَوَاهُ مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ وَاللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو شُرَيْحٍ الْخُزَاعِيُّ هُوَ الْكَعْبِيُّ وَهُوَ الْعَدَوِيُّ اسْمُهُ خُوَيْلِدُ بْنُ عَمْرٍو . وَمَعْنَى قَوْلِهِ " لاَ يَثْوِي عِنْدَهُ " . يَعْنِي الضَّيْفَ لاَ يُقِيمُ عِنْدَهُ حَتَّى يَشْتَدَّ عَلَى صَاحِبِ الْمَنْزِلِ وَالْحَرَجُ هُوَ الضِّيقُ إِنَّمَا قَوْلُهُ " حَتَّى يُحْرِجَهُ " . يَقُولُ حَتَّى يُضَيِّقَ عَلَيْهِ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Ибн Ажлондан, у Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Шурайҳ ал-Каъбийдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Меҳмондорчилик уч кундир, унинг жоизаси (энг яхши икроми) эса бир кун ва бир кечадир, ундан кейин унга сарфланган нарса садақадир. Ва (меҳмонга) уни (мезбонни) танг аҳволга солиб қўйгунича унинг олдида туриб қолиши ҳалол эмас,» дедилар. Бу бобда Оиша ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар бор). Буни Молик ибн Анас ва ал-Лайс ибн Саъд ҳам Саид ал-Мақбурийдан ривоят қилганлар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Шурайҳ ал-Хузоий — у ал-Каъбийдир ва у ал-Адавийдир, исми Хувайлид ибн Амрдир. У зотнинг «Унинг олдида туриб қолмасин,» деган сўзларининг маъноси — яъни меҳмон уй эгасига оғир ботадиган даражада унинг олдида туриб қолмасин. «Ҳараж» — торчилик (қийинчилик) демакдир; у зотнинг «уни ҳаражга солиб қўйгунича,» деган сўзлари — яъни уни танг аҳволга солиб қўйгунича, демоқдир.