حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي شُرَيْحٍ الْكَعْبِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ، جَائِزَتُهُ يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ، وَالضِّيَافَةُ ثَلاَثَةُ أَيَّامٍ، فَمَا بَعْدَ ذَلِكَ فَهْوَ صَدَقَةٌ، وَلاَ يَحِلُّ لَهُ أَنْ يَثْوِيَ عِنْدَهُ حَتَّى يُحْرِجَهُ ". حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، مِثْلَهُ وَزَادَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ ".
Абдуллаҳ ибн Юсуф, Моликдан, у Саид ибн Абу Саид Мақбурийдан, у Абу Шурайҳ Каъбийдан ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, меҳмонини иззат-икром қилсин — унинг жоизаси бир кун ва бир кечадир, меҳмондорчилик эса уч кундир; бундан кейингиси — у садақадир; ва унга (меҳмонга) — уни торга солиб (ноқулай аҳволга солиб) қўйгунигча унинг олдида (узоқ) қолиши ҳалол эмас» дедилар. Бизга Исмоил: Менга Молик шунинг мислини айтиб берди ва: «Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, яхши гапирсин ёки жим турсин» деб зиёда қилди.