حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ الْمَقْبُرِيُّ، عَنْ أَبِي شُرَيْحٍ الْخُزَاعِيِّ، قَالَ سَمِعَ أُذُنَاىَ، وَوَعَاهُ، قَلْبِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الضِّيَافَةُ ثَلاَثَةُ أَيَّامٍ جَائِزَتُهُ ". قِيلَ مَا جَائِزَتُهُ قَالَ " يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا، أَوْ لِيَسْكُتْ ".
Абу Шурайҳ ал-Хузоий айтди: Икки қулоғим эшитди ва қалбим ёдда сақлади — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай дер эдилар: "Меҳмондорлик уч кундир, унинг жойизаси (алоҳида икроми ҳам бор)." Айтилди: "Унинг жойизаси нима?" Деди: "Бир кун ва бир кечадир. Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, меҳмонини икром қилсин. Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, яхши гапирсин ёки жим турсин."