حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَصِلْ رَحِمَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ ".
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад, Ҳишомдан: Бизга Маъмар, у Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан айтиб берди: «Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, меҳмонини иззат-икром қилсин; ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, қариндошлик қилсин (силаи раҳм); ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, яхши гапирсин ёки жим турсин» дедилар.