حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ خَيْثَمَةَ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ ذَكَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم النَّارَ، فَتَعَوَّذَ مِنْهَا وَأَشَاحَ بِوَجْهِهِ، ثُمَّ ذَكَرَ النَّارَ، فَتَعَوَّذَ مِنْهَا، وَأَشَاحَ بِوَجْهِهِ ـ قَالَ شُعْبَةُ أَمَّا مَرَّتَيْنِ فَلاَ أَشُكُّ ـ ثُمَّ قَالَ " اتَّقُوا النَّارَ وَلَوْ بِشِقِّ تَمْرَةٍ، فَإِنْ لَمْ تَجِدْ فَبِكَلِمَةٍ طَيِّبَةٍ ".
Абул Валид, Шуъбадан: Менга Амр, у Хайсамадан, у Адий ибн Ҳотимдан хабар берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дўзахни зикр қилдилар ва ундан (Аллаҳга) паноҳ тилаб, юзларини (ундан) бурдилар; сўнг дўзахни зикр қилдилар ва ундан паноҳ тилаб, юзларини бурдилар — Шуъба: Икки марта (қилганларига) шубҳа қилмайман, деди — сўнг: «Дўзахдан сақланинглар — ярим хурмо (садақаси) билан бўлса ҳам; агар топмасангиз, яхши сўз билан (бўлса ҳам)» дедилар, деди.