باب الْمُدَارَاةِ مَعَ النَّاسِ
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، حَدَّثَهُ عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ. أَنَّهُ، اسْتَأْذَنَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم رَجُلٌ فَقَالَ " ائْذَنُوا لَهُ فَبِئْسَ ابْنُ الْعَشِيرَةِ ". أَوْ " بِئْسَ أَخُو الْعَشِيرَةِ ". فَلَمَّا دَخَلَ أَلاَنَ لَهُ الْكَلاَمَ. فَقُلْتُ لَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قُلْتَ مَا قُلْتَ، ثُمَّ أَلَنْتَ لَهُ فِي الْقَوْلِ. فَقَالَ " أَىْ عَائِشَةُ، إِنَّ شَرَّ النَّاسِ مَنْزِلَةً عِنْدَ اللَّهِ مَنْ تَرَكَهُ ـ أَوْ وَدَعَهُ ـ النَّاسُ اتِّقَاءَ فُحْشِهِ ".
Қутайба ибн Саид, Суфёндан, у Ибнул Мункадирдан ривоят қилади: Урва ибнуз Зубайр унга айтиб берди: Оиша унга хабар берди: Бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (киришга) изн сўради. У киши: «Унга изн беринглар, қабиланинг ёмон ўғли — ёки қабиланинг ёмон биродари (у)» дедилар. У кирганида, у киши унга юмшоқ гапирдилар. Мен у кишига: Эй Расулуллаҳ, сиз айтган нарсани айтдингиз, сўнг унга сўзда юмшоқ муносабатда бўлдингиз, дедим. У: «Эй Оиша, албатта Аллаҳ ҳузурида мақоми энг ёмон одам — одамлар унинг фаҳшидан сақланиб, уни тарк этган — ёки уни қолдирган — кишидир» дедилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْوَهَّابِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أُهْدِيَتْ لَهُ أَقْبِيَةٌ مِنْ دِيبَاجٍ مُزَرَّرَةٌ بِالذَّهَبِ، فَقَسَمَهَا فِي نَاسٍ مِنْ أَصْحَابِهِ وَعَزَلَ مِنْهَا وَاحِدًا لِمَخْرَمَةَ، فَلَمَّا جَاءَ قَالَ " خَبَأْتُ هَذَا لَكَ ". قَالَ أَيُّوبُ بِثَوْبِهِ أَنَّهُ يُرِيهِ إِيَّاهُ، وَكَانَ فِي خُلُقِهِ شَىْءٌ. رَوَاهُ حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ أَيُّوبَ وَقَالَ حَاتِمُ بْنُ وَرْدَانَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ الْمِسْوَرِ، قَدِمَتْ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَقْبِيَةٌ.
Абдуллаҳ ибн Абдулваҳҳоб, Ибн Улайядан: Бизга Айюб, у Абдуллаҳ ибн Абу Мулайкадан хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга дебождан, олтин билан тугмаланган қаболар (тўнлар) ҳадя қилинди. У киши уларни саҳобаларидан бир неча киши орасида тақсимладилар ва улардан биттасини Махрама учун ажратиб қўйдилар. У (Махрама) келганида, у киши: «Мана буни сен учун сақлаб қўйган эдим» дедилар. Айюб: Ўз кийими билан (ишора қилиб), у киши уни унга кўрсатаётганликларини (айтди), ва унинг хулқида бир нарса (қаттиқлик) бор эди (деди). Буни Ҳаммод ибн Зайд Айюбдан ривоят қилди. Ҳотим ибн Вардон: Бизга Айюб, у Ибн Абу Мулайкадан, у Мисвардан айтиб берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга қаболар келтирилди (деди).