حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسٍ، كَانَ قِرَامٌ لِعَائِشَةَ سَتَرَتْ بِهِ جَانِبَ بَيْتِهَا فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَمِيطِي عَنَّا قِرَامَكِ هَذَا، فَإِنَّهُ لاَ تَزَالُ تَصَاوِيرُهُ تَعْرِضُ فِي صَلاَتِي ".
Бизга Абу Маъмар Абдуллаҳ ибн Амр ривоят қилди, у деди: бизга Абдул-Ворис ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Суҳайб, Анасдан ривоят қилди: Оишанинг бир қироми (парда-гилами) бор эди, у билан уйининг бир томонини тўсган эди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу қиромингни биздан ол (олиб ташла); чунки унинг сувратлари намозимда менга кўриниб тураверади,» дедилар.