حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، عَنْ بُشَيْرِ بْنِ كَعْبٍ الْعَدَوِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي شَدَّادُ بْنُ أَوْسٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " سَيِّدُ الاِسْتِغْفَارِ أَنْ تَقُولَ اللَّهُمَّ أَنْتَ رَبِّي، لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ، خَلَقْتَنِي وَأَنَا عَبْدُكَ، وَأَنَا عَلَى عَهْدِكَ وَوَعْدِكَ مَا اسْتَطَعْتُ، أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا صَنَعْتُ، أَبُوءُ لَكَ بِنِعْمَتِكَ عَلَىَّ وَأَبُوءُ لَكَ بِذَنْبِي، فَاغْفِرْ لِي، فَإِنَّهُ لاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ ". قَالَ " وَمَنْ قَالَهَا مِنَ النَّهَارِ مُوقِنًا بِهَا، فَمَاتَ مِنْ يَوْمِهِ قَبْلَ أَنْ يُمْسِيَ، فَهُوَ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ، وَمَنْ قَالَهَا مِنَ اللَّيْلِ وَهْوَ مُوقِنٌ بِهَا، فَمَاتَ قَبْلَ أَنْ يُصْبِحَ، فَهْوَ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ ".
Абу Маъмар, Абдулворисдан: Бизга Ҳусайн: Бизга Абдуллаҳ ибн Бурайда, у Бушайр ибн Каъб Адавийдан ривоят қилади: У: Менга Шаддод ибн Авс (розияллаҳу анҳу) Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан айтиб берди: «Саййидул истиғфар (истиғфорнинг энг яхшиси) — сен: Аллаҳим, Сен менинг Роббимсан, Сендан бошқа илоҳ йўқ; Сен мени яратдинг ва мен Сенинг бандангман; мен — иложи борича — Сенинг аҳдинг ва ваъданг узраман; мен қилган (гуноҳ)нинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман; Сенинг менга бўлган неъматингни (эътироф қилиб) Сенга қайтаман, гуноҳимни (ҳам) Сенга қайтаман (эътироф қиламан), бас, мени мағфират қил, чунки гуноҳларни Сендан бошқа ҳеч ким мағфират қилмайди — дейишингдир» дедилар. У: «Ким уни — унга қатъий ишонган ҳолда — кундузи айтса ва ўша куни кеч киришдан олдин ўлса, у жаннат аҳлидандир; ким уни — унга ишонган ҳолда — кечаси айтса ва тонг отишдан олдин ўлса, у жаннат аҳлидандир» дедилар.