حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ يَحْيَى، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى هَذَا الْمُصَلَّى يَسْتَسْقِي، فَدَعَا وَاسْتَسْقَى ثُمَّ اسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ وَقَلَبَ رِدَاءَهُ.
Мусо ибн Исмоил, Вуҳайбдан: Бизга Амр ибн Яҳё, у Аббод ибн Тамимдан, у Абдуллаҳ ибн Зайддан айтиб берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам мана шу мусаллога ёмғир сўраб (истисқо учун) чиқдилар, дуо қилдилар ва ёмғир сўрадилар, сўнг қиблага юзландилар ва ридоларини ағдардилар (тескари қилдилар), деди.