حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها أَنَّ الْيَهُودَ، أَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا السَّامُ عَلَيْكَ. قَالَ " وَعَلَيْكُمْ ". فَقَالَتْ عَائِشَةُ السَّامُ عَلَيْكُمْ، وَلَعَنَكُمُ اللَّهُ وَغَضِبَ عَلَيْكُمْ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَهْلاً يَا عَائِشَةُ، عَلَيْكِ بِالرِّفْقِ، وَإِيَّاكِ وَالْعُنْفَ أَوِ الْفُحْشَ ". قَالَتْ أَوَلَمْ تَسْمَعْ مَا قَالُوا قَالَ " أَوَلَمْ تَسْمَعِي مَا قُلْتُ رَدَدْتُ عَلَيْهِمْ، فَيُسْتَجَابُ لِي فِيهِمْ، وَلاَ يُسْتَجَابُ لَهُمْ فِيَّ ".
Қутайба ибн Саид, Абдулваҳҳобдан: Бизга Айюб, у Ибн Абу Мулайкадан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилади: Яҳудийлар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: «Ассому алайка» (сенга ўлим бўлсин) деб салом берар эдилар. Оиша уларнинг сўзини фаҳмлаб: Сизларга (ўлим) ва лаънат (бўлсин), деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (аввал) «Ва алайкум (сизларга ҳам)» дедилар, сўнг Оиша: Сизларга (ўлим) бўлсин, Аллаҳ сизларни лаънатласин ва сизларга ғазаб қилсин, деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Секин, эй Оиша, юмшоқликни (рифқ)ни лозим тут, қўполлик ва фаҳшдан сақлан» дедилар. У: Эй Аллаҳнинг Набийси, улар айтаётган нарсани эшитмадингизми? деди. У: «Мен буни уларга қайтараётганимни эшитмадингми? Мен: Ва алайкум (сизларга ҳам), деб айтаман» дедилар.