حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ رُفَيْعٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ خَرَجْتُ لَيْلَةً مِنَ اللَّيَالِي فَإِذَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْشِي وَحْدَهُ، وَلَيْسَ مَعَهُ إِنْسَانٌ ـ قَالَ ـ فَظَنَنْتُ أَنَّهُ يَكْرَهُ أَنْ يَمْشِيَ مَعَهُ أَحَدٌ ـ قَالَ ـ فَجَعَلْتُ أَمْشِي فِي ظِلِّ الْقَمَرِ فَالْتَفَتَ فَرَآنِي فَقَالَ " مَنْ هَذَا ". قُلْتُ أَبُو ذَرٍّ جَعَلَنِي اللَّهُ فِدَاءَكَ. قَالَ " يَا أَبَا ذَرٍّ تَعَالَهْ ". قَالَ فَمَشَيْتُ مَعَهُ سَاعَةً فَقَالَ " إِنَّ الْمُكْثِرِينَ هُمُ الْمُقِلُّونَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، إِلاَّ مَنْ أَعْطَاهُ اللَّهُ خَيْرًا، فَنَفَحَ فِيهِ يَمِينَهُ وَشِمَالَهُ وَبَيْنَ يَدَيْهِ وَوَرَاءَهُ، وَعَمِلَ فِيهِ خَيْرًا ". قَالَ فَمَشَيْتُ مَعَهُ سَاعَةً فَقَالَ لِي " اجْلِسْ هَا هُنَا ". قَالَ فَأَجْلَسَنِي فِي قَاعٍ حَوْلَهُ حِجَارَةٌ فَقَالَ لِي " اجْلِسْ هَا هُنَا حَتَّى أَرْجِعَ إِلَيْكَ ". قَالَ فَانْطَلَقَ فِي الْحَرَّةِ حَتَّى لاَ أَرَاهُ فَلَبِثَ عَنِّي فَأَطَالَ اللُّبْثَ، ثُمَّ إِنِّي سَمِعْتُهُ وَهْوَ مُقْبِلٌ وَهْوَ يَقُولُ " وَإِنْ سَرَقَ وَإِنْ زَنَى ". قَالَ فَلَمَّا جَاءَ لَمْ أَصْبِرْ حَتَّى قُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ جَعَلَنِي اللَّهُ فِدَاءَكَ مَنْ تُكَلِّمُ فِي جَانِبِ الْحَرَّةِ مَا سَمِعْتُ أَحَدًا يَرْجِعُ إِلَيْكَ شَيْئًا. قَالَ " ذَلِكَ جِبْرِيلُ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ عَرَضَ لِي فِي جَانِبِ الْحَرَّةِ، قَالَ بَشِّرْ أُمَّتَكَ أَنَّهُ مَنْ مَاتَ لاَ يُشْرِكُ بِاللَّهِ شَيْئًا دَخَلَ الْجَنَّةَ، قُلْتُ يَا جِبْرِيلُ وَإِنْ سَرَقَ وَإِنْ زَنَى قَالَ نَعَمْ. قَالَ قُلْتُ وَإِنْ سَرَقَ وَإِنْ زَنَى قَالَ نَعَمْ، وَإِنْ شَرِبَ الْخَمْرَ. قَالَ النَّضْرُ أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، وَحَدَّثَنَا حَبِيبُ بْنُ أَبِي ثَابِتٍ، وَالأَعْمَشُ، وَعَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ رُفَيْعٍ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ وَهْبٍ، بِهَذَا. قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ حَدِيثُ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، مُرْسَلٌ، لاَ يَصِحُّ، إِنَّمَا أَرَدْنَا لِلْمَعْرِفَةِ، وَالصَّحِيحُ حَدِيثُ أَبِي ذَرٍّ. قِيلَ لأَبِي عَبْدِ اللَّهِ حَدِيثُ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ قَالَ مُرْسَلٌ أَيْضًا لاَ يَصِحُّ، وَالصَّحِيحُ حَدِيثُ أَبِي ذَرٍّ. وَقَالَ اضْرِبُوا عَلَى حَدِيثِ أَبِي الدَّرْدَاءِ هَذَا. إِذَا مَاتَ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ. عِنْدَ الْمَوْتِ.
Абу Зарр (розияллаҳу анҳу) айтди: Бир кечалардан бирида чиқдим, шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёлғиз юрар, у билан бирга ҳеч ким йўқ эди. Биров у билан юришини ёқтирмаса керак деб ўйладим. Мен ой соясида юра бошладим. У бурилиб, мени кўрди ва деди: "Бу ким?" Мен: "Абу Зарр, Аллаҳ мени сенга фидо қилсин" дедим. Деди: "Эй Абу Зарр, бери кел." Мен у билан бир муддат юрдим. Деди: "Албатта (молни) кўпайтирувчилар — қиёмат кунида (савоби) кам бўлганлардир, магар Аллаҳ кимга хайр (мол) бериб, у уни ўнг томонига, чап томонига, олдига ва орқасига сочиб (садақа қилиб), унда яхшилик қилган бўлса, бундан мустасно." Кейин у билан бир муддат юрдим. Менга: "Мана шу ерда ўтир" деди. Атрофи тошлик бир текисликка ўтқазди ва менга: "Сенга қайтиб келгунимча шу ерда ўтир" деди. Сўнг у тош-қумлик (Ҳарра) ичида мен кўрмай қолгунча борди, мендан узоқ вақт ғойиб бўлди. Кейин мен уни қайтиб келаётганда: "Гарчи ўғрилик қилса ва гарчи зино қилса ҳам" деб айтаётганини эшитдим. У келганда сабр қила олмай: "Эй Аллаҳнинг Набийси, Аллаҳ мени сенга фидо қилсин, Ҳарра томонида ким билан гаплашдинг? Мен ҳеч кимнинг сенга бирор нарса қайтарганини (жавоб берганини) эшитмадим" дедим. Деди: "У — Жаброил (алайҳиссалом) эди, Ҳарра томонида менга кўринди ва деди: Умматингни хушхабарла — ким Аллаҳга ҳеч нарсани ширк келтирмаган ҳолда ўлса, жаннатга киради. Мен: Эй Жаброил, гарчи ўғрилик қилса ва гарчи зино қилса ҳам? дедим. У: Ҳа, деди. Мен: Гарчи ўғрилик қилса ва гарчи зино қилса ҳам? дедим. У: Ҳа, гарчи хамр (ароқ) ичса ҳам, деди." Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: Абу Солиҳнинг Абу Дардодан ривояти мурсалдир, саҳиҳ эмас; биз уни фақат маълумот учун келтирдик. Саҳиҳи — Абу Заррнинг ҳадисидир.