Тақдир ҳақида

Taqdir kitobi · 2 ҳадис

باب فِي الْقَدَرِ

حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَنْبَأَنِي سُلَيْمَانُ الأَعْمَشُ، قَالَ سَمِعْتُ زَيْدَ بْنَ وَهْبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ الصَّادِقُ الْمَصْدُوقُ قَالَ ‏ "‏ إِنَّ أَحَدَكُمْ يُجْمَعُ فِي بَطْنِ أُمِّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا، ثُمَّ عَلَقَةً مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ يَكُونُ مُضْغَةً مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ يَبْعَثُ اللَّهُ مَلَكًا فَيُؤْمَرُ بِأَرْبَعٍ بِرِزْقِهِ، وَأَجَلِهِ، وَشَقِيٌّ، أَوْ سَعِيدٌ، فَوَاللَّهِ إِنَّ أَحَدَكُمْ ـ أَوِ الرَّجُلَ ـ يَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ، حَتَّى مَا يَكُونُ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا غَيْرُ بَاعٍ أَوْ ذِرَاعٍ، فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ، فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ، فَيَدْخُلُهَا، وَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ، حَتَّى مَا يَكُونُ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا غَيْرُ ذِرَاعٍ أَوْ ذِرَاعَيْنِ، فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ، فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ، فَيَدْخُلُهَا ‏"‏‏.‏ قَالَ آدَمُ إِلاَّ ذِرَاعٌ‏.‏

Абдуллаҳ айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — у содиқ, тасдиқланган зот — бизга айтди: "Албатта сиздан бирингиз онаси қорнида қирқ кун (нутфа бўлиб) тўпланади, кейин шунча (муддат) алоқа (лахта қон) бўлади, кейин шунча муддат мудға (чайналган гўшт парчаси) бўлади. Кейин Аллаҳ бир малоика юборади, унга тўрт (нарса): ризқи, ажали, бахтсиз ёки бахтли (бўлиши) буюрилади. Валлаҳи, сиздан бирингиз — ёки: киши — дўзах аҳлининг амалини қилади, ҳатто у билан дўзах орасида бир қулоч ёки газ қолганда, китоб (тақдир) уни ўзиб кетади, у жаннат аҳлининг амалини қилиб, унга киради. Ва киши жаннат аҳлининг амалини қилади, ҳатто у билан жаннат орасида бир газ ёки икки газ қолганда, китоб уни ўзиб кетади, у дўзах аҳлининг амалини қилиб, унга киради." Одам (равоий): "магар бир газ" деди.

حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ وَكَّلَ اللَّهُ بِالرَّحِمِ مَلَكًا فَيَقُولُ أَىْ رَبِّ نُطْفَةٌ، أَىْ رَبِّ عَلَقَةٌ، أَىْ رَبِّ مُضْغَةٌ‏.‏ فَإِذَا أَرَادَ اللَّهُ أَنْ يَقْضِيَ خَلْقَهَا قَالَ أَىْ رَبِّ ذَكَرٌ أَمْ أُنْثَى أَشَقِيٌّ أَمْ سَعِيدٌ فَمَا الرِّزْقُ فَمَا الأَجَلُ فَيُكْتَبُ كَذَلِكَ فِي بَطْنِ أُمِّهِ ‏"‏‏.‏

Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Аллаҳ бачадонга бир малоикани вакил қилди. У: Ей Роббим, нутфа; эй Роббим, алоқа; эй Роббим, мудғаъ дейди. Аллаҳ унинг яратилишини ҳал қилмоқчи бўлганда, (малоика): Ей Роббим, эркакми ёки аёлми? Бахтсизми ёки бахтлими? Ризқи нима? Ажали нима? дейди. Шундай қилиб у онасининг қорнида (шу каби) ёзилади."