حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا الْحَجَّاجُ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ زَعَمَ عَطَاءٌ أَنَّهُ سَمِعَ عُبَيْدَ بْنَ عُمَيْرٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، تَزْعُمُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَمْكُثُ عِنْدَ زَيْنَبَ بِنْتِ جَحْشٍ، وَيَشْرَبُ عِنْدَهَا عَسَلاً، فَتَوَاصَيْتُ أَنَا وَحَفْصَةُ أَنَّ أَيَّتَنَا دَخَلَ عَلَيْهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَلْتَقُلْ إِنِّي أَجِدُ مِنْكَ رِيحَ مَغَافِيرَ، أَكَلْتَ مَغَافِيرَ فَدَخَلَ عَلَى إِحْدَاهُمَا فَقَالَتْ ذَلِكَ لَهُ. فَقَالَ " لاَ بَلْ شَرِبْتُ عَسَلاً عِنْدَ زَيْنَبَ بِنْتِ جَحْشٍ، وَلَنْ أَعُودَ لَهُ ". فَنَزَلَتْ {يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ لِمَ تُحَرِّمُ مَا أَحَلَّ اللَّهُ لَكَ}، {إِنْ تَتُوبَا إِلَى اللَّهِ}، لِعَائِشَةَ وَحَفْصَةَ، {وَإِذْ أَسَرَّ النَّبِيُّ إِلَى بَعْضِ أَزْوَاجِهِ حَدِيثًا} لِقَوْلِهِ " بَلْ شَرِبْتُ عَسَلاً ". وَقَالَ لِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى عَنْ هِشَامٍ، " وَلَنْ أَعُودَ لَهُ، وَقَدْ حَلَفْتُ، فَلاَ تُخْبِرِي بِذَلِكَ أَحَدًا ".
Оиша (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зайнаб бинт Жаҳш ҳузурида турар (узоқ қолар) ва унда асал ичар эди. Мен ва Ҳафса: "Қайсимизнинг олдига Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кирса, «Сендан мағофир (ёмон ҳидли елим) ҳидини сезаяпман, мағофир едингми?» десин" деб ўзаро келишдик. У уларнинг бирига кирди, у шуни айтди. Деди: "Йўқ, балки Зайнаб бинт Жаҳш ҳузурида асал ичдим, уни бошқа қайтармайман (ичмайман)." Шунда: "Эй Набий, нима учун Аллаҳ сенга ҳалол қилган нарсани ҳаром қиласан..." (оят); "Агар икковингиз Аллаҳга тавба қилсангиз..." — Оиша ва Ҳафсага (қарата); "Набий ўз завжаларидан бирига бир гапни сир қилган эди..." — унинг: "Балки асал ичдим" деган сўзи (ҳақида) нозил бўлди. (Иброҳим ибн Мусо Ҳишомдан: "Уни бошқа қайтармайман, мен қасам ҳам ичдим, буни ҳеч кимга айтма" деб келтирди.)