باب مَنْ أَظْهَرَ الْفَاحِشَةَ وَاللَّطْخَ وَالتُّهَمَةَ بِغَيْرِ بَيِّنَةٍ
حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ الزُّهْرِيُّ عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ شَهِدْتُ الْمُتَلاَعِنَيْنِ وَأَنَا ابْنُ خَمْسَ، عَشْرَةَ، فَرَّقَ بَيْنَهُمَا فَقَالَ زَوْجُهَا كَذَبْتُ عَلَيْهَا إِنْ أَمْسَكْتُهَا. قَالَ فَحَفِظْتُ ذَاكَ مِنَ الزُّهْرِيِّ " إِنْ جَاءَتْ بِهِ كَذَا وَكَذَا فَهْوَ، وَإِنْ جَاءَتْ بِهِ كَذَا وَكَذَا كَأَنَّهُ وَحَرَةٌ فَهُوَ ". وَسَمِعْتُ الزُّهْرِيَّ يَقُولُ جَاءَتْ بِهِ لِلَّذِي يُكْرَهُ
Саҳл ибн Саъд айтди: Лиъан қилувчи (икки киши)га гувоҳ бўлдим, мен ўн беш ёшда эдим. Иккови ажратилди. Унинг эри: "Агар уни (хотинни) ушлаб қолсам, мен унга нисбатан ёлғон айтган бўламан" деди. (Суфён): Зуҳрийдан шуни ёдда сақладим: "Агар уни шундай-шундай (рангда) туғса, у (эр)ники; агар уни шундай-шундай (ваҳара — калтакесакдек) туғса, у (зинокорники)дир." Зуҳрий: "У уни ёмон кўрилган (зинокорга ўхшаш) ҳолда туғди" деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ ذَكَرَ ابْنُ عَبَّاسٍ الْمُتَلاَعِنَيْنِ فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ شَدَّادٍ هِيَ الَّتِي قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ كُنْتُ رَاجِمًا امْرَأَةً عَنْ غَيْرِ بَيِّنَةٍ ". قَالَ لاَ، تِلْكَ امْرَأَةٌ أَعْلَنَتْ.
Қосим ибн Муҳаммад айтди: Ибн Аббос лиъан қилувчиларни зикр қилди. Абдуллаҳ ибн Шаддод: "У — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар мен бирор аёлни баййинасиз (далилсиз) ражм қиладиган бўлсам (уни ражм қилардим)» деган (аёл)ми?" деди. (Ибн Аббос): "Йўқ, у — (зинони) ошкор қилган аёл эди" деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ ذُكِرَ التَّلاَعُنُ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ عَاصِمُ بْنُ عَدِيٍّ فِي ذَلِكَ قَوْلاً، ثُمَّ انْصَرَفَ وَأَتَاهُ رَجُلٌ مِنْ قَوْمِهِ يَشْكُو أَنَّهُ وَجَدَ مَعَ أَهْلِهِ فَقَالَ عَاصِمٌ مَا ابْتُلِيتُ بِهَذَا إِلاَّ لِقَوْلِي فَذَهَبَ بِهِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَهُ بِالَّذِي وَجَدَ عَلَيْهِ امْرَأَتَهُ، وَكَانَ ذَلِكَ الرَّجُلُ مُصْفَرًّا، قَلِيلَ اللَّحْمِ، سَبِطَ الشَّعَرِ، وَكَانَ الَّذِي ادَّعَى عَلَيْهِ أَنَّهُ وَجَدَهُ عِنْدَ أَهْلِهِ آدَمَ، خَدْلاً، كَثِيرَ اللَّحْمِ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ بَيِّنْ ". فَوَضَعَتْ شَبِيهًا بِالرَّجُلِ الَّذِي ذَكَرَ زَوْجُهَا أَنَّهُ وَجَدَهُ عِنْدَهَا فَلاَعَنَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَهُمَا فَقَالَ رَجُلٌ لاِبْنِ عَبَّاسٍ فِي الْمَجْلِسِ هِيَ الَّتِي قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لَوْ رَجَمْتُ أَحَدًا بِغَيْرِ بَيِّنَةٍ رَجَمْتُ هَذِهِ ". فَقَالَ لاَ، تِلْكَ امْرَأَةٌ كَانَتْ تُظْهِرُ فِي الإِسْلاَمِ السُّوءَ.
Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида лиъан (талаун) зикр қилинди. Осим ибн Адий бу ҳақда бир гап айтди, кейин кетди. Унга қавмидан бир киши келиб, хотини билан (бировни) топганидан шикоят қилди. Осим: "Мен бу (балога) фақат гапим сабабли йўлиқдим" деди. Уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га олиб борди, хотини устида топган (киши)ни хабар қилди. У киши сарғиш, оз гўштли, сочи силлиқ эди; хотини ҳузурида топдим деб даъво қилинган (киши) эса қора-буғдой ранг, семиз, кўп гўштли эди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Аллаҳумма, (ҳақиқатни) баён қил" деди. (Аёл) эри хотини ҳузурида топдим деган кишига ўхшаган (бола) туғди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иккови орасида лиъан қилди. Мажлисда бир киши Ибн Аббосга: "У — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар мен бирор кимсани баййинасиз ражм қилсам, буни ражм қилардим» деган аёлми?" деди. У: "Йўқ, у — Исломда ёмонлик (фаҳшни) ошкор қилган аёл эди" деди.