حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ أَبُو ثَابِتٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ السَّبَّاقِ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ بَعَثَ إِلَىَّ أَبُو بَكْرٍ لِمَقْتَلِ أَهْلِ الْيَمَامَةِ وَعِنْدَهُ عُمَرُ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ إِنَّ عُمَرَ أَتَانِي فَقَالَ إِنَّ الْقَتْلَ قَدِ اسْتَحَرَّ يَوْمَ الْيَمَامَةِ بِقُرَّاءِ الْقُرْآنِ، وَإِنِّي أَخْشَى أَنْ يَسْتَحِرَّ الْقَتْلُ بِقُرَّاءِ الْقُرْآنِ فِي الْمَوَاطِنِ كُلِّهَا، فَيَذْهَبَ قُرْآنٌ كَثِيرٌ، وَإِنِّي أَرَى أَنْ تَأْمُرَ بِجَمْعِ الْقُرْآنِ. قُلْتُ كَيْفَ أَفْعَلُ شَيْئًا لَمْ يَفْعَلْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ عُمَرُ هُوَ وَاللَّهِ خَيْرٌ. فَلَمْ يَزَلْ عُمَرُ يُرَاجِعُنِي فِي ذَلِكَ حَتَّى شَرَحَ اللَّهُ صَدْرِي لِلَّذِي شَرَحَ لَهُ صَدْرَ عُمَرَ، وَرَأَيْتُ فِي ذَلِكَ الَّذِي رَأَى عُمَرُ. قَالَ زَيْدٌ قَالَ أَبُو بَكْرٍ وَإِنَّكَ رَجُلٌ شَابٌّ عَاقِلٌ لاَ نَتَّهِمُكَ، قَدْ كُنْتَ تَكْتُبُ الْوَحْىَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَتَبَّعِ الْقُرْآنَ فَاجْمَعْهُ. قَالَ زَيْدٌ فَوَاللَّهِ لَوْ كَلَّفَنِي نَقْلَ جَبَلٍ مِنَ الْجِبَالِ مَا كَانَ بِأَثْقَلَ عَلَىَّ مِمَّا كَلَّفَنِي مِنْ جَمْعِ الْقُرْآنِ. قُلْتُ كَيْفَ تَفْعَلاَنِ شَيْئًا لَمْ يَفْعَلْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو بَكْرٍ هُوَ وَاللَّهِ خَيْرٌ. فَلَمْ يَزَلْ يَحُثُّ مُرَاجَعَتِي حَتَّى شَرَحَ اللَّهُ صَدْرِي لِلَّذِي شَرَحَ اللَّهُ لَهُ صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ، وَرَأَيْتُ فِي ذَلِكَ الَّذِي رَأَيَا، فَتَتَبَّعْتُ الْقُرْآنَ أَجْمَعُهُ مِنَ الْعُسُبِ وَالرِّقَاعِ وَاللِّخَافِ وَصُدُورِ الرِّجَالِ، فَوَجَدْتُ آخِرَ سُورَةِ التَّوْبَةِ {لَقَدْ جَاءَكُمْ رَسُولٌ مِنْ أَنْفُسِكُمْ} إِلَى آخِرِهَا مَعَ خُزَيْمَةَ أَوْ أَبِي خُزَيْمَةَ فَأَلْحَقْتُهَا فِي سُورَتِهَا، وَكَانَتِ الصُّحُفُ عِنْدَ أَبِي بَكْرٍ حَيَاتَهُ حَتَّى تَوَفَّاهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ، ثُمَّ عِنْدَ عُمَرَ حَيَاتَهُ حَتَّى تَوَفَّاهُ اللَّهُ، ثُمَّ عِنْدَ حَفْصَةَ بِنْتِ عُمَرَ. قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ اللِّخَافُ يَعْنِي الْخَزَفَ.
Зайд ибн Собит айтди: Ямома аҳли ўлдирилган (уруш)дан кейин Абу Бакр менга (одам) юборди — унинг ҳузурида Умар бор эди. Абу Бакр: "Умар менга келиб: ‹Ямома куни Қуръан қорилари(нинг ўлими) авжга чиқди, мен барча жойларда қориларнинг ўлими авжга чиқиб, Қуръандан кўп (қисм) йўқолишидан қўрқяпман; мен Қуръанни жамлашни буюришингни (лозим) деб кўряпман› деди. Мен: ‹Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилмаган нарсани қандай қиламан?› дедим. Умар: ‹Валлаҳи, у — яхшилик› деди. Умар бу ҳақда менга қайтаверди, то Аллаҳ кўксимни — Умарнинг кўксини очган (нарсага) очгунча, ва мен ҳам Умар кўрган(фикр)ни кўрдим" деди. Зайд айтди: Абу Бакр: "Сен ёш, ақлли кишисан, биз сени айбламаймиз, сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ваҳийни ёзар эдинг. Қуръанни излаб, уни жамла" деди. Зайд айтди: "Валлаҳи, агар у менга тоғлардан бир тоғни кўчиришни юклаганида ҳам, менга Қуръанни жамлашни юклаганидан кўра оғирроқ бўлмас эди. Мен: ‹Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилмаган нарсани қандай қиласизлар?› дедим. Абу Бакр: ‹У — валлаҳи, яхшилик› деди. У мени қайтараверди, то Аллаҳ кўксимни — Абу Бакр ва Умарнинг кўксини очган (нарсага) очгунча. Мен Қуръанни излаб, уни хурмо шохлари, тери парчалари, ясси тошлар ва кишиларнинг кўксиларидан (ёдидан) жамладим. Тавба сурасининг охирини — «Сизларга ўзларингиздан бир Расул келди...» дан охиригача — Хузайма ёки Абу Хузайма(нинг янида) топдим ва уни ўз сурасига қўшдим. Саҳифалар Абу Бакрнинг ҳаётида — Аллаҳ азза ва жалла уни вафот эттиргунча — унинг янида, кейин Умарнинг ҳаётида — Аллаҳ уни вафот эттиргунча — унинг янида, кейин Умарнинг қизи Ҳафсанинг янида (сақланди)" деди.