حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي الدَّرَاوَرْدِيَّ - عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَأْتِي عَلَى النَّاسِ زَمَانٌ يَدْعُو الرَّجُلُ ابْنَ عَمِّهِ وَقَرِيبَهُ هَلُمَّ إِلَى الرَّخَاءِ هَلُمَّ إِلَى الرَّخَاءِ وَالْمَدِينَةُ خَيْرٌ لَهُمْ لَوْ كَانُوا يَعْلَمُونَ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لاَ يَخْرُجُ مِنْهُمْ أَحَدٌ رَغْبَةً عَنْهَا إِلاَّ أَخْلَفَ اللَّهُ فِيهَا خَيْرًا مِنْهُ أَلاَ إِنَّ الْمَدِينَةَ كَالْكِيرِ تُخْرِجُ الْخَبِيثَ . لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تَنْفِيَ الْمَدِينَةُ شِرَارَهَا كَمَا يَنْفِي الْكِيرُ خَبَثَ الْحَدِيدِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Абдулазиз — яъни ад-Даровардий — ал-Алодан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Одамларга шундай замон келадики, киши амакиваччасини ва қариндошини: ‹Фаровонликка кел, фаровонликка кел›, деб (чақиради) — ҳолбуки Мадина улар учун яхшироқ, агар билсалар эди. Жоним Қўлида бўлган Зотга қасамки, улардан ҳеч ким ундан юз ўгириб (ёқтирмай) чиқмайдики, Аллаҳ унда ундан яхшироқ (киши) билан (ўрнини) алмаштирмасин. огоҳ бўлингки, Мадина босқон (темирчи меъши) каби — у хабисни (ифлосни) чиқаради. Мадина ўз ёмонларини босқон темир куйиндисини чиқаргани каби чиқармагунча, Қиёмат қойим бўлмайди» деди.
وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، - فِيمَا قُرِئَ عَلَيْهِ - عَنْ يَحْيَى بْنِ، سَعِيدٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الْحُبَابِ، سَعِيدَ بْنَ يَسَارٍ يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُمِرْتُ بِقَرْيَةٍ تَأْكُلُ الْقُرَى يَقُولُونَ يَثْرِبَ وَهْىَ الْمَدِينَةُ تَنْفِي النَّاسَ كَمَا يَنْفِي الْكِيرُ خَبَثَ الْحَدِيدِ " .
Ва бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у Молик ибн Анасдан — унга ўқиб берилган (ҳадис)да — Яҳё ибн Саиддан ривоят қилди, у деди: Мен Абул-Ҳубоб Саид ибн Ясорни шундай деяётганини эшитдим: Мен Абу Ҳурайрани шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен (бошқа) қишлоқларни ейдиган бир қишлоқ (шаҳар) билан буюрилдим; уни Ясриб, дейдилар, ҳолбуки у Мадинадир. У босқон темир куйиндисини чиқаргани каби (ёмон) одамларни чиқариб ташлайди» деди.
وَحَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، جَمِيعًا عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالاَ " كَمَا يَنْفِي الْكِيرُ الْخَبَثَ " . لَمْ يَذْكُرَا الْحَدِيدَ
Ва бизга Амр ан-Ноқид ва Ибн Абу Умар ривоят қилиб, иккаласи: бизга Суфён ривоят қилди, дедилар; (ҳ) ва бизга Ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдул-Ваҳҳоб ривоят қилди — иккаласи Яҳё ибн Саиддан шу иснод билан (ривоят қилди) ва: «Босқон куйиндини (хабасни) чиқаргани каби» дедилар; улар «темир»ни зикр қилмадилар.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ، بْنِ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّ أَعْرَابِيًّا، بَايَعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَصَابَ الأَعْرَابِيَّ وَعَكٌ بِالْمَدِينَةِ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا مُحَمَّدُ أَقِلْنِي بَيْعَتِي . فَأَبَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ جَاءَهُ فَقَالَ أَقِلْنِي بَيْعَتِي . فَأَبَى ثُمَّ جَاءَهُ فَقَالَ أَقِلْنِي بَيْعَتِي . فَأَبَى فَخَرَجَ الأَعْرَابِيُّ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا الْمَدِينَةُ كَالْكِيرِ تَنْفِي خَبَثَهَا وَيَنْصَعُ طَيِّبُهَا " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Моликка Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилганини) ўқиб бердим — бир аъробий (чўл араби) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га байъат қилди. Сўнг аъробийга Мадинада иситма етди, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Эй Муҳаммад, байъатимни қайтар (бекор қил)» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бош тортди. Сўнг у яна келиб: «Байъатимни қайтар» деди. У бош тортди. Сўнг яна келиб: «Байъатимни қайтар» деди. У бош тортди. Шунда аъробий чиқиб кетди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мадина фақат босқон кабидир — у ўз куйиндисини чиқариб ташлайди ва унинг тоза (пок)и тиниқлашади» деди.
وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، - وَهُوَ الْعَنْبَرِيُّ - حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَدِيٍّ، - وَهُوَ ابْنُ ثَابِتٍ - سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ يَزِيدَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّهَا طَيْبَةُ - يَعْنِي الْمَدِينَةَ - وَإِنَّهَا تَنْفِي الْخَبَثَ كَمَا تَنْفِي النَّارُ خَبَثَ الْفِضَّةِ" .
Ва бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз — у ал-Анбарий — ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба Адий — у ибн Собит — дан ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Язидни эшитди, у Зайд ибн Собитдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Албатта у — Тайба (пок) — яъни Мадина; у олов кумуш куйиндисини чиқаргани каби хабасни (ифлосни) чиқариб ташлайди» деди.
وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَهَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ قَالُوا حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى سَمَّى الْمَدِينَةَ طَابَةَ " .
Ва бизга Қутайба ибн Саид, Ҳаннод ибн ас-Сарий ва Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилиб: бизга Абул-Аҳвас Симокдан, у Жобир ибн Самурадан ривоят қилди, дедилар; у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: «Албатта Аллаҳ таоло Мадинани Тоба деб номлади» деяётганини эшитдим.