Файъ тўғрисидаги ҳукм

Jihod kitobi · 5 ҳадис

باب حُكْمِ الْفَىْءِ ‏‏

4574-ҳадисXalqaro 1756

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، قَالَ هَذَا مَا حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ أَحَادِيثَ مِنْهَا وَقَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَيُّمَا قَرْيَةٍ أَتَيْتُمُوهَا وَأَقَمْتُمْ فِيهَا فَسَهْمُكُمْ فِيهَا وَأَيُّمَا قَرْيَةٍ عَصَتِ اللَّهَ وَرَسُولَهُ فَإِنَّ خُمُسَهَا لِلَّهِ وَلِرَسُولِهِ ثُمَّ هِيَ لَكُمْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ва Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилдилар, улар дедилар: Бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан хабар берди. У деди: Бу Абу Ҳурайра бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилган нарсадир. Сўнг у ҳадисларни зикр қилди, улардан бири: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Қайси бир қишлоққа келиб, унда ўрнашсангиз, сизнинг улушингиз унда. Қайси бир қишлоқ Аллаҳга ва Унинг Расулига осий бўлса, унинг хумси (бешдан бири) Аллаҳга ва Унинг Расулига, сўнгра у сизларга».

4575-ҳадисXalqaro 1757

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ أَبِي شَيْبَةَ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ عُمَرَ، قَالَ كَانَتْ أَمْوَالُ بَنِي النَّضِيرِ مِمَّا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِمَّا لَمْ يُوجِفْ عَلَيْهِ الْمُسْلِمُونَ بِخَيْلٍ وَلاَ رِكَابٍ فَكَانَتْ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خَاصَّةً فَكَانَ يُنْفِقُ عَلَى أَهْلِهِ نَفَقَةَ سَنَةٍ وَمَا بَقِيَ يَجْعَلُهُ فِي الْكُرَاعِ وَالسِّلاَحِ عُدَّةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид, Муҳаммад ибн Аббод, Абу Бакр ибн Аби Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим — матн Ибн Аби Шайбаники — ривоят қилдилар. Ишоқ: «Хабар берди» деди, бошқалари: «Ривоят қилди» дедилар — бизга Суфён Амрдан, у Зуҳрийдан, у Молик ибн Авсдан, у Умардан ривоят қилди. У деди: Бану Назийрнинг моллари Аллаҳ Ўз Расулига, мусулмонлар учун на от ва на туя чопмаган ҳолда файъ қилиб берган нарсалардан эди. Шу сабабли улар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга махсус эди. У аҳлига бир йиллик нафақа сарфлар, қолганини эса Аллаҳ йўлида тайёргарлик учун отлар ва қурол-яроғга ажратар эди.

4576-ҳадисXalqaro 1757

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Бизга Суфён ибн Уяйна Маъмардан, у Зуҳрийдан шу иснод билан хабар берди.

4577-ҳадисXalqaro 1757

وَحَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ الضُّبَعِيُّ، حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَنَّ مَالِكَ بْنَ أَوْسٍ، حَدَّثَهُ قَالَ أَرْسَلَ إِلَىَّ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَجِئْتُهُ حِينَ تَعَالَى النَّهَارُ - قَالَ - فَوَجَدْتُهُ فِي بَيْتِهِ جَالِسًا عَلَى سَرِيرٍ مُفْضِيًا إِلَى رِمَالِهِ مُتَّكِئًا عَلَى وِسَادَةٍ مِنْ أَدَمٍ ‏.‏ فَقَالَ لِي يَا مَالُ إِنَّهُ قَدْ دَفَّ أَهْلُ أَبْيَاتٍ مِنْ قَوْمِكَ وَقَدْ أَمَرْتُ فِيهِمْ بِرَضْخٍ فَخُذْهُ فَاقْسِمْهُ بَيْنَهُمْ - قَالَ - قُلْتُ لَوْ أَمَرْتَ بِهَذَا غَيْرِي قَالَ خُذْهُ يَا مَالُ ‏.‏ قَالَ فَجَاءَ يَرْفَا فَقَالَ هَلْ لَكَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ فِي عُثْمَانَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَالزُّبَيْرِ وَسَعْدٍ فَقَالَ عُمَرُ نَعَمْ ‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمْ فَدَخَلُوا ثُمَّ جَاءَ ‏.‏ فَقَالَ هَلْ لَكَ فِي عَبَّاسٍ وَعَلِيٍّ قَالَ نَعَمْ ‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمَا فَقَالَ عَبَّاسٌ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنِي وَبَيْنَ هَذَا الْكَاذِبِ الآثِمِ الْغَادِرِ الْخَائِنِ ‏.‏ فَقَالَ الْقَوْمُ أَجَلْ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ فَاقْضِ بَيْنَهُمْ وَأَرِحْهُمْ ‏.‏ فَقَالَ مَالِكُ بْنُ أَوْسٍ يُخَيَّلُ إِلَىَّ أَنَّهُمْ قَدْ كَانُوا قَدَّمُوهُمْ لِذَلِكَ - فَقَالَ عُمَرُ اتَّئِدَا أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ أَتَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا نَعَمْ ‏.‏ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى الْعَبَّاسِ وَعَلِيٍّ فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ أَتَعْلَمَانِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَاهُ صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالاَ نَعَمْ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ إِنَّ اللَّهَ جَلَّ وَعَزَّ كَانَ خَصَّ رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم بِخَاصَّةٍ لَمْ يُخَصِّصْ بِهَا أَحَدًا غَيْرَهُ قَالَ ‏{‏ مَا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْ أَهْلِ الْقُرَى فَلِلَّهِ وَلِلرَّسُولِ‏}‏ مَا أَدْرِي هَلْ قَرَأَ الآيَةَ الَّتِي قَبْلَهَا أَمْ لاَ ‏.‏ قَالَ فَقَسَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَكُمْ أَمْوَالَ بَنِي النَّضِيرِ فَوَاللَّهِ مَا اسْتَأْثَرَ عَلَيْكُمْ وَلاَ أَخَذَهَا دُونَكُمْ حَتَّى بَقِيَ هَذَا الْمَالُ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْخُذُ مِنْهُ نَفَقَةَ سَنَةٍ ثُمَّ يَجْعَلُ مَا بَقِيَ أُسْوَةَ الْمَالِ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ أَتَعْلَمُونَ ذَلِكَ قَالُوا نَعَمْ ‏.‏ ثُمَّ نَشَدَ عَبَّاسًا وَعَلِيًّا بِمِثْلِ مَا نَشَدَ بِهِ الْقَوْمَ أَتَعْلَمَانِ ذَلِكَ قَالاَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ فَلَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو بَكْرٍ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجِئْتُمَا تَطْلُبُ مِيرَاثَكَ مِنَ ابْنِ أَخِيكَ وَيَطْلُبُ هَذَا مِيرَاثَ امْرَأَتِهِ مِنْ أَبِيهَا فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَا نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏ فَرَأَيْتُمَاهُ كَاذِبًا آثِمًا غَادِرًا خَائِنًا وَاللَّهُ يَعْلَمُ إِنَّهُ لَصَادِقٌ بَارٌّ رَاشِدٌ تَابِعٌ لِلْحَقِّ ثُمَّ تُوُفِّيَ أَبُو بَكْرٍ وَأَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَوَلِيُّ أَبِي بَكْرٍ فَرَأَيْتُمَانِي كَاذِبًا آثِمًا غَادِرًا خَائِنًا وَاللَّهُ يَعْلَمُ إِنِّي لَصَادِقٌ بَارٌّ رَاشِدٌ تَابِعٌ لِلْحَقِّ فَوَلِيتُهَا ثُمَّ جِئْتَنِي أَنْتَ وَهَذَا وَأَنْتُمَا جَمِيعٌ وَأَمْرُكُمَا وَاحِدٌ فَقُلْتُمَا ادْفَعْهَا إِلَيْنَا فَقُلْتُ إِنْ شِئْتُمْ دَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا عَلَى أَنَّ عَلَيْكُمَا عَهْدَ اللَّهِ أَنْ تَعْمَلاَ فِيهَا بِالَّذِي كَانَ يَعْمَلُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخَذْتُمَاهَا بِذَلِكَ قَالَ أَكَذَلِكَ قَالاَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ ثُمَّ جِئْتُمَانِي لأَقْضِيَ بَيْنَكُمَا وَلاَ وَاللَّهِ لاَ أَقْضِي بَيْنَكُمَا بِغَيْرِ ذَلِكَ حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ فَإِنْ عَجَزْتُمَا عَنْهَا فَرُدَّاهَا إِلَىَّ ‏.‏

Менга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Асмо ад-Дубаъий ривоят қилди, бизга Жувайрия Моликдан, у Зуҳрийдан ривоят қилдики, Молик ибн Авс унга ривоят қилиб деди: Умар ибнул-Хаттоб менга одам юборди, мен унга кундуз кўтарилганда келдим. Мен уни уйида сўрида ўтирган, палагига суяниб, теридан ёстиққа ёнбошлаган ҳолда топдим. У менга: «Эй Мол, қавмингдан баъзи хонадон аҳли етиб келди. Мен уларга разх (оз миқдорда мол) беришни буюрдим. Буни ол ва улар орасида тақсимла», деди. Мен: «Буни мендан бошқага буюрсанг эди», дедим. У: «Уни ол, эй Мол», деди. Сўнг Ярфаъ келиб: «Эй амирул мўминин, Усмон, Абдурраҳмон ибн Авф, Зубайр ва Саъдни қабул қиласизми?» деди. Умар: «Ҳа», деди ва уларга рухсат берди, улар кирдилар. Сўнг у яна келиб: «Аббос ва Алийни қабул қиласизми?» деди. У: «Ҳа», деди ва уларга рухсат берди. Аббос: «Эй амирул мўминин, мен билан бу ёлғончи, гуноҳкор, аҳдбузар, хоин орасида ҳукм қил», деди. Қавм: «Ҳа, эй амирул мўминин, улар орасида ҳукм қил ва уларни роҳатлантир», дедилар. Молик ибн Авс деди: Менимча, улар буларни шу иш учун олдинга юборганлар. Умар деди: «Секинлик қилинг. Изни билан осмон ва ер тик турадиган Аллаҳ номи билан сизлардан сўрайман: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир» деганини биласизми?» Улар: «Ҳа», дедилар. Сўнг у Аббос ва Алийга юзланиб: «Изни билан осмон ва ер тик турадиган Аллаҳ номи билан иккингиздан сўрайман: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир» деганини биласизми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. Сўнг Умар деди: «Аллаҳ жалла ва азза Ўз Расули соллаллаҳу алайҳи васалламни Ундан бошқа ҳеч кимга хос қилмаган бир нарса билан хослаган эди. У: «Аллаҳ қишлоқ аҳлидан Ўз Расулига файъ қилиб берган нарса Аллаҳга ва Расулга...» деди». Билмадим, ундан олдинги оятни ўқидими ёки йўқми. У деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Назийрнинг молларини сизлар орасида тақсимлади. Аллаҳга қасам, у сизлардан устун олмади ва уни сизлардан айро олмади, то бу мол қолгунича. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ундан бир йиллик нафақа олар, сўнг қолганини моллар қаторида (умумий мол) қилиб қўяр эди». Сўнг у: «Изни билан осмон ва ер тик турадиган Аллаҳ номи билан сизлардан сўрайман: буни биласизми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. Сўнг у Аббос ва Алийни ҳам қавмга қасам ичканидек қасам ичириб: «Буни иккингиз биласизми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. У деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этганда, Абу Бакр: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг валийсиман» деди. Сўнг иккингиз келдингиз — сен жиянингдан меросингни сўраб, бу эса отасидан хотинининг меросини сўраб. Абу Бакр: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир» деди», деди. Шунда сиз уни ёлғончи, гуноҳкор, аҳдбузар, хоин деб кўрдингиз, ҳолбуки Аллаҳ билади, у ростгўй, яхшилик қилувчи, тўғри йўлда, ҳаққа эргашувчи эди. Сўнг Абу Бакр вафот этди ва мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ва Абу Бакрнинг валийсиман. Шунда сиз мени ёлғончи, гуноҳкор, аҳдбузар, хоин деб кўрдингиз, ҳолбуки Аллаҳ билади, мен ростгўй, яхшилик қилувчи, тўғри йўлда, ҳаққа эргашувчиман. Мен уни бошқардим. Сўнг сен ва бу келиб, иккингиз бирга, ишингиз бир бўлиб: «Уни бизга бер» дедингиз. Мен: «Агар хоҳласангиз, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унда амал қилган нарса билан амал қилишингиз Аллаҳ аҳди сифатида устингизда бўлиши шарти билан уни иккингизга бераман» дедим. Иккингиз уни шу шарт билан олдингиз». У: «Шундай эмасми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. У деди: «Сўнг иккингиз орамда ҳукм қилишим учун келяпсизлар. Йўқ, Аллаҳга қасам, қиёмат қойим бўлгунча мен иккингиз орасида бундан бошқа ҳукм қилмайман. Агар ундан ожиз қолсангиз, уни менга қайтаринглар».

4578-ҳадисXalqaro 1757

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، - قَالَ ابْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، - أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسِ، بْنِ الْحَدَثَانِ قَالَ أَرْسَلَ إِلَىَّ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَقَالَ إِنَّهُ قَدْ حَضَرَ أَهْلُ أَبْيَاتٍ مِنْ قَوْمِكَ ‏.‏ بِنَحْوِ حَدِيثِ مَالِكٍ ‏.‏ غَيْرَ أَنَّ فِيهِ، فَكَانَ يُنْفِقُ عَلَى أَهْلِهِ مِنْهُ سَنَةً وَرُبَّمَا قَالَ مَعْمَرٌ يَحْبِسُ قُوتَ أَهْلِهِ مِنْهُ سَنَةً ثُمَّ يَجْعَلُ مَا بَقِيَ مِنْهُ مَجْعَلَ مَالِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим, Муҳаммад ибн Рофиъ ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилдилар — Ибн Рофиъ: «Бизга ривоят қилди» деди, иккаласи: «Бизга Абдурраззоқ хабар берди» дедилар — бизга Маъмар Зуҳрийдан, у Молик ибн Авс ибнул-Ҳадасондан хабар берди. У деди: Умар ибнул-Хаттоб менга одам юбориб: «Қавмингдан баъзи хонадон аҳли етиб келди» деди... Моликнинг ҳадиси каби, фақат унда: «У ундан аҳлига бир йиллик нафақа сарфлар эди» дейилган. Баъзан Маъмар: «У ундан аҳлининг бир йиллик озуқасини сақлаб қолар, сўнг ундан қолганини Аллаҳ азза ва жалланинг моли сарфланадиган жойга сарфлар эди» деган.