حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ أَبِي شَيْبَةَ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ عُمَرَ، قَالَ كَانَتْ أَمْوَالُ بَنِي النَّضِيرِ مِمَّا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِمَّا لَمْ يُوجِفْ عَلَيْهِ الْمُسْلِمُونَ بِخَيْلٍ وَلاَ رِكَابٍ فَكَانَتْ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خَاصَّةً فَكَانَ يُنْفِقُ عَلَى أَهْلِهِ نَفَقَةَ سَنَةٍ وَمَا بَقِيَ يَجْعَلُهُ فِي الْكُرَاعِ وَالسِّلاَحِ عُدَّةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ .
Бизга Қутайба ибн Саид, Муҳаммад ибн Аббод, Абу Бакр ибн Аби Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим — матн Ибн Аби Шайбаники — ривоят қилдилар. Ишоқ: «Хабар берди» деди, бошқалари: «Ривоят қилди» дедилар — бизга Суфён Амрдан, у Зуҳрийдан, у Молик ибн Авсдан, у Умардан ривоят қилди. У деди: Бану Назийрнинг моллари Аллаҳ Ўз Расулига, мусулмонлар учун на от ва на туя чопмаган ҳолда файъ қилиб берган нарсалардан эди. Шу сабабли улар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга махсус эди. У аҳлига бир йиллик нафақа сарфлар, қолганини эса Аллаҳ йўлида тайёргарлик учун отлар ва қурол-яроғга ажратар эди.