باب اسْتِحْبَابِ الدُّعَاءِ بِالنَّصْرِ عِنْدَ لِقَاءِ الْعَدُوِّ
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى، قَالَ دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الأَحْزَابِ فَقَالَ " اللَّهُمَّ مُنْزِلَ الْكِتَابِ سَرِيعَ الْحِسَابِ اهْزِمِ الأَحْزَابَ اللَّهُمَّ اهْزِمْهُمْ وَزَلْزِلْهُمْ " .
Бизга Саъид ибн Мансур ривоят қилди, бизга Холид ибн Абдуллаҳ Исмоил ибн Абу Холиддан, у Абдуллаҳ ибн Абу Авфодан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам аҳзоб (лашкарлар)га қарши дуо қилиб: «Эй Китобни туширган, ҳисоби тез Аллаҳ, аҳзобни мағлуб қил. Эй Аллаҳ, уларни мағлуб қил ва силкит» дедилар.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعُ بْنُ الْجَرَّاحِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي، خَالِدٍ قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي أَوْفَى، يَقُولُ دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . بِمِثْلِ حَدِيثِ خَالِدٍ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " هَازِمَ الأَحْزَابِ " . وَلَمْ يَذْكُرْ قَوْلَهُ " اللَّهُمَّ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ибн ал-Жарроҳ Исмоил ибн Абу Холиддан ривоят қилди. У деди: ибн Абу Авфонинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дуо қилдилар — Холиднинг ҳадиси мислида, фақат у: «(Эй) аҳзобни мағлуб қилган» деди ва: «Эй Аллаҳ» сўзини зикр қилмади.
وَحَدَّثَنَاهُ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَزَادَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ فِي رِوَايَتِهِ " مُجْرِيَ السَّحَابِ " .
Бизга уни Ишоқ ибн Иброҳим ва ибн Абу Умар — иккаласи ибн Уяйнадан, у Исмоилдан — шу иснодда ривоят қилдилар. ибн Абу Умар ўз ривоятида: «Булутларни юргизган» деган (сўз)ни қўшди.
وَحَدَّثَنِي حَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ يَوْمَ أُحُدٍ " اللَّهُمَّ إِنَّكَ إِنْ تَشَأْ لاَ تُعْبَدْ فِي الأَرْضِ " .
Менга Ҳажжож ибн аш-Шўир ривоят қилди, бизга Абдуссамад ривоят қилди, бизга Ҳаммод Собитдан, у Анасдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Уҳуд куни: «Эй Аллаҳ, агар Сен истасанг, ер юзида (Сенга) ибодат қилинмайди» дердилар.