وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعُ بْنُ الْجَرَّاحِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي، خَالِدٍ قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي أَوْفَى، يَقُولُ دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . بِمِثْلِ حَدِيثِ خَالِدٍ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " هَازِمَ الأَحْزَابِ " . وَلَمْ يَذْكُرْ قَوْلَهُ " اللَّهُمَّ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ибн ал-Жарроҳ Исмоил ибн Абу Холиддан ривоят қилди. У деди: ибн Абу Авфонинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дуо қилдилар — Холиднинг ҳадиси мислида, фақат у: «(Эй) аҳзобни мағлуб қилган» деди ва: «Эй Аллаҳ» сўзини зикр қилмади.