Амаллар ниятга боғлиқлиги ва ғазот ҳам шунга кириши

Hukumat kitobi · 2 ҳадис

باب قَوْلِهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّمَا الأَعْمَالُ بِالنِّيَّةِ.‏"‏ وَأَنَّهُ يَدْخُلُ فِيهِ الْغَزْوُ وَغَيْرُهُ مِنَ الأَعْمَالِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحِ بْنِ الْمُهَاجِرِ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو الرَّبِيعِ الْعَتَكِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ يَعْنِي الثَّقَفِيَّ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، سُلَيْمَانُ بْنُ حَيَّانَ ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ، اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ حَدَّثَنَا حَفْصٌ، - يَعْنِي ابْنَ غِيَاثٍ - وَيَزِيدُ بْنُ هَارُونَ ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ، الْعَلاَءِ الْهَمْدَانِيُّ حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، كُلُّهُمْ عَنْ يَحْيَى، بْنِ سَعِيدٍ بِإِسْنَادِ مَالِكٍ وَمَعْنَى حَدِيثِهِ وَفِي حَدِيثِ سُفْيَانَ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ عَلَى الْمِنْبَرِ يُخْبِرُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Румҳ ибн ал-Муҳожир ривоят қилди, бизга Лайс хабар берди. (ҳ) Ва бизга Абу Рабиъ ал-Атакий ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди. (ҳ) Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб — яъни ас-Сақафий — ривоят қилди. (ҳ) Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Абу Холид ал-Аҳмар Сулаймон ибн Ҳайён хабар берди. (ҳ) Ва бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Ҳафс — яъни ибн Ғиёс — ва Язид ибн Ҳорун ривоят қилдилар. (ҳ) Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Алў ал-Ҳамдоний ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак ривоят қилди. (ҳ) Ва бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди — уларнинг ҳаммаси Яҳё ибн Саъиддан Моликнинг исноди ва ҳадисининг маъноси билан (ривоят қилдилар). Суфённинг ҳадисида: «Мен Умар ибн ал-Хаттобни минбар устида Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар бераётганини эшитдим» (дейилган).

4927-ҳадисXalqaro 1907

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ بْنِ قَعْنَبٍ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ، بْنِ إِبْرَاهِيمَ عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ وَقَّاصٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا الأَعْمَالُ بِالنِّيَّةِ وَإِنَّمَا لاِمْرِئٍ مَا نَوَى فَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ فَهِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ وَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ لِدُنْيَا يُصِيبُهَا أَوِ امْرَأَةٍ يَتَزَوَّجُهَا فَهِجْرَتُهُ إِلَى مَا هَاجَرَ إِلَيْهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ибн Қаънаб ривоят қилди, бизга Молик Яҳё ибн Саъиддан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Алқама ибн Ваққосдан, у Умар ибн ал-Хаттобдан ривоят қилдики, у: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Албатта, амаллар ниятга боғлиқдир ва албатта, ҳар бир кишига ният қилган нарсаси (бордир). Бас, кимнинг ҳижрати Аллаҳ ва Унинг Расулига (қаратилган) бўлса, унинг ҳижрати Аллаҳ ва Унинг Расулигадир. Кимнинг ҳижрати ўзи эришадиган дунё учун ёки уйланадиган аёл учун бўлса, унинг ҳижрати ҳижрат қилган нарсасигадир› дедилар» деди.