حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، وَأَحْمَدُ بْنُ جَنَابٍ، كِلاَهُمَا عَنْ عِيسَى، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ حُجْرٍ - حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَخِيهِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ جَلَسَ إِحْدَى عَشْرَةَ امْرَأَةً فَتَعَاهَدْنَ وَتَعَاقَدْنَ أَنْ لاَ يَكْتُمْنَ مِنْ أَخْبَارِ أَزْوَاجِهِنَّ شَيْئًا قَالَتِ الأُولَى زَوْجِي لَحْمُ جَمَلٍ غَثٌّ عَلَى رَأْسِ جَبَلٍ وَعْرٍ لاَ سَهْلٌ فَيُرْتَقَى وَلاَ سَمِينٌ فَيُنْتَقَلَ . قَالَتِ الثَّانِيَةُ زَوْجِي لاَ أَبُثُّ خَبَرَهُ إِنِّي أَخَافُ أَنْ لاَ أَذَرَهُ إِنْ أَذْكُرْهُ أَذْكُرْ عُجَرَهُ وَبُجَرَهُ . قَالَتِ الثَّالِثَةُ زَوْجِي الْعَشَنَّقُ إِنْ أَنْطِقْ أُطَلَّقْ وَإِنْ أَسْكُتْ أُعَلَّقْ . قَالَتِ الرَّابِعَةُ زَوْجِي كَلَيْلِ تِهَامَةَ لاَ حَرٌّ وَلاَ قُرٌّ وَلاَ مَخَافَةَ وَلاَ سَآمَةَ . قَالَتِ الْخَامِسَةُ زَوْجِي إِنْ دَخَلَ فَهِدَ وَإِنْ خَرَجَ أَسِدَ وَلاَ يَسْأَلُ عَمَّا عَهِدَ . قَالَتِ السَّادِسَةُ زَوْجِي إِنْ أَكَلَ لَفَّ وَإِنْ شَرِبَ اشْتَفَّ وَإِنِ اضْطَجَعَ الْتَفَّ وَلاَ يُولِجُ الْكَفَّ لِيَعْلَمَ الْبَثَّ . قَالَتِ السَّابِعَةُ زَوْجِي غَيَايَاءُ أَوْ عَيَايَاءُ طَبَاقَاءُ كُلُّ دَاءٍ لَهُ دَاءٌ شَجَّكِ أَوْ فَلَّكِ أَوْ جَمَعَ كُلاًّ لَكِ . قَالَتِ الثَّامِنَةُ زَوْجِي الرِّيحُ رِيحُ زَرْنَبٍ وَالْمَسُّ مَسُّ أَرْنَبٍ . قَالَتِ التَّاسِعَةُ زَوْجِي رَفِيعُ الْعِمَادِ طَوِيلُ النِّجَادِ عَظِيمُ الرَّمَادِ قَرِيبُ الْبَيْتِ مِنَ النَّادِي . قَالَتِ الْعَاشِرَةُ زَوْجِي مَالِكٌ وَمَا مَالِكٌ مَالِكٌ خَيْرٌ مِنْ ذَلِكِ لَهُ إِبِلٌ كَثِيرَاتُ الْمَبَارِكِ قَلِيلاَتُ الْمَسَارِحِ إِذَا سَمِعْنَ صَوْتَ الْمِزْهَرِ أَيْقَنَّ أَنَّهُنَّ هَوَالِكُ . قَالَتِ الْحَادِيَةَ عَشْرَةَ زَوْجِي أَبُو زَرْعٍ فَمَا أَبُو زَرْعٍ أَنَاسَ مِنْ حُلِيٍّ أُذُنَىَّ وَمَلأَ مِنْ شَحْمٍ عَضُدَىَّ وَبَجَّحَنِي فَبَجِحَتْ إِلَىَّ نَفْسِي وَجَدَنِي فِي أَهْلِ غُنَيْمَةٍ بِشَقٍّ فَجَعَلَنِي فِي أَهْلِ صَهِيلٍ وَأَطِيطٍ وَدَائِسٍ وَمُنَقٍّ فَعِنْدَهُ أَقُولُ فَلاَ أُقَبَّحُ وَأَرْقُدُ فَأَتَصَبَّحُ وَأَشْرَبُ فَأَتَقَنَّحُ . أُمُّ أَبِي زَرْعٍ فَمَا أُمُّ أَبِي زَرْعٍ عُكُومُهَا رَدَاحٌ وَبَيْتُهَا فَسَاحٌ . ابْنُ أَبِي زَرْعٍ فَمَا ابْنُ أَبِي زَرْعٍ مَضْجِعُهُ كَمَسَلِّ شَطْبَةٍ وَيُشْبِعُهُ ذِرَاعُ الْجَفْرَةِ . بِنْتُ أَبِي زَرْعٍ فَمَا بِنْتُ أَبِي زَرْعٍ طَوْعُ أَبِيهَا وَطَوْعُ أُمِّهَا وَمِلْءُ كِسَائِهَا وَغَيْظُ جَارَتِهَا . جَارِيَةُ أَبِي زَرْعٍ فَمَا جَارِيَةُ أَبِي زَرْعٍ لاَ تَبُثُّ حَدِيثَنَا تَبْثِيثًا وَلاَ تُنَقِّثُ مِيرَتَنَا تَنْقِيثًا وَلاَ تَمْلأُ بَيْتَنَا تَعْشِيشًا . قَالَتْ خَرَجَ أَبُو زَرْعٍ وَالأَوْطَابُ تُمْخَضُ فَلَقِيَ امْرَأَةً مَعَهَا وَلَدَانِ لَهَا كَالْفَهْدَيْنِ يَلْعَبَانِ مِنْ تَحْتِ خَصْرِهَا بِرُمَّانَتَيْنِ فَطَلَّقَنِي وَنَكَحَهَا فَنَكَحْتُ بَعْدَهُ رَجُلاً سَرِيًّا رَكِبَ شَرِيًّا وَأَخَذَ خَطِّيًّا وَأَرَاحَ عَلَىَّ نَعَمًا ثَرِيًّا وَأَعْطَانِي مِنْ كُلِّ رَائِحَةٍ زَوْجًا . قَالَ كُلِي أُمَّ زَرْعٍ وَمِيرِي أَهْلَكِ فَلَوْ جَمَعْتُ كُلَّ شَىْءٍ أَعْطَانِي مَا بَلَغَ أَصْغَرَ آنِيَةِ أَبِي زَرْعٍ . قَالَتْ عَائِشَةُ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كُنْتُ لَكِ كَأَبِي زَرْعٍ لأُمِّ زَرْعٍ " .
Бизга Али ибн Ҳужр ас-Саъдий ва Аҳмад ибн Жаноб — иккаласи Ийсодан — ривоят қилди, лафз Ибн Ҳужрники: бизга Ийсо ибн Юнус ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва ўз акаси Абдуллаҳ ибн Урвадан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилиб айтдики: Ўн бир аёл ўтириб, эрларининг хабарларидан ҳеч нарсани яширмасликка ўзаро аҳдлашиб, келишиб олдилар. Биринчиси айтди: «Эрим улкан тоғнинг чўққисидаги озғин туянинг гўштидай — текис эмаски чиқиб бўлса, семиз эмаски олиб тушилса.» Иккинчиси айтди: «Эримнинг хабарини ёяолмайман, чунки уни қолдира олмаслигимдан қўрқаман; агар зикр қилсам, унинг айбу нуқсонларини зикр қиламан.» Учинчиси айтди: «Эрим бўйи чўзиқ, ақли калта одам; агар гапирсам — талоқ қилинаман, агар жим турсам — тақдирсиз қолдириламан.» Тўртинчиси айтди: «Эрим Тиҳома кечасидай — иссиқ ҳам йўқ, совуқ ҳам йўқ, қўрқув ҳам йўқ, зерикиш ҳам йўқ.» Бешинчиси айтди: «Эрим кирса — йўлбарс каби (шўх-шаддод), чиқса — арслон каби (мардона), уйда нима қолдирган бўлса, ундан сўрамайди.» Олтинчиси айтди: «Эрим еса — барини супуриб ейди, ичса — томизғисиз ичиб бўлади, ётса — ўралади-қолади, дардимни билиш учун қўлини ҳам киритмайди.» Еттинчиси айтди: «Эрим қувватсиз ёки ожиз, аҳмоқ, ҳар дард унда жамланган; бошингни ёрар ёки баданингни мажақлар ёки иккаласини бирга қилар.» Саккизинчиси айтди: «Эримнинг иси зарнаб (хушбўй ўсимлик) исидай, ушлаши қуён (мўйнаси) ушлашидай юмшоқ.» Тўққизинчиси айтди: «Эрим устуни баланд (шарафли), қилич бандлари узун (қомати тик), кули кўп (сахий, меҳмондўст), уйи анжуман майдонига яқин.» Ўнинчиси айтди: «Эрим Молик, нақадар яхши Молик! Молик айтганимдан ҳам яхшироқ: унинг туялари кўп — кўпинча қўноқ жойида (сўйилади, меҳмонлар учун), кам ўтлоққа чиқарилади; агар мизҳар (чолғу) овозини эшитсалар, сўйилишларига аниқ ишонадилар.» Ўн биринчиси айтди: «Эрим Абу Заръ, нақадар яхши Абу Заръ! У қулоқларимни тақинчоқлар билан тўлдириб жиринглатди, қўл-билакларимни семизлик билан тўлдирди, мени шод қилди, кўнглим ҳам ўзига шод бўлди. У мени қияликдаги оз-моз қўй боқувчи хонадонда топди-ю, отлар кишнаши, туялар бўкириши, хирмонда янчиш ва тозалаш аҳли орасига обориб қўйди. Унинг ёнида гапирсам — камситилмайман, ухласам — тонгни роҳат билан кутиб оламан, ичсам — қониб-тўйиб ичаман. Абу Зарънинг онаси, нақадар яхши Абу Зарънинг онаси! Унинг омборлари тўладир, уйи кенг. Абу Зарънинг ўғли, нақадар яхши Абу Зарънинг ўғли! Унинг ётоғи тиғидан суғуриб олинган қиличдай (нозик-беозор), уни қўзининг бир оёғи ҳам тўйдиради (кам овқат ейди). Абу Зарънинг қизи, нақадар яхши Абу Зарънинг қизи! У отасига ҳам, онасига ҳам итоатли, кийимини тўлдирадиган (хушбичим), кундошини ғазабга солувчи (гўзал). Абу Зарънинг чўриси, нақадар яхши Абу Зарънинг чўриси! У сўзимизни тарқатиб юрмайди, озуқамизни исроф қилиб бузмайди, уйимизни ахлатга тўлдирмайди.» У (аёл) айтди: Абу Заръ чиқиб кетди, мешларда сариёғ чайқалаётган пайтда. Сўнг бир аёлни учратди — ёнида унинг икки боласи бор эди, иккита қоплон каби, бели остида икки анордай (кўкрак) билан ўйнашарди. У (Абу Заръ) мени талоқ қилди-да, ўшанга уйланди. Мен ҳам ундан кейин бир шарафли кишига турмушга чиқдим: у тезюрар отга минар, найза ушлар, менга кўплаб мол-давлат етказиб берар ва ҳар турдаги (чорвадан) бир жуфтдан берар эди. У айтар эди: «Е, эй Умму Заръ, ўз хонадонингга ҳам етказ.» Аммо у менга берган ҳамма нарсани йиғсам ҳам, Абу Зарънинг энг кичик идишичалик бўлмас эди. Оиша айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга айтдилар: «Мен сен учун Умму Заръ учун Абу Заръ каби эдим.»