حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَعَمْرٌو النَّاقِدُ وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ وَابْنُ نُمَيْرٍ كُلُّهُمْ عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - وَهُوَ ابْنُ عُيَيْنَةَ - عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، سَمِعَ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، يَقُولُ حَدَّثَتْنِي عَائِشَةُ، أَنَّ رَجُلاً، اسْتَأْذَنَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " ائْذَنُوا لَهُ فَلَبِئْسَ ابْنُ الْعَشِيرَةِ أَوْ بِئْسَ رَجُلُ الْعَشِيرَةِ " . فَلَمَّا دَخَلَ عَلَيْهِ أَلاَنَ لَهُ الْقَوْلَ قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قُلْتَ لَهُ الَّذِي قُلْتَ ثُمَّ أَلَنْتَ لَهُ الْقَوْلَ قَالَ " يَا عَائِشَةُ إِنَّ شَرَّ النَّاسِ مَنْزِلَةً عِنْدَ اللَّهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مَنْ وَدَعَهُ أَوْ تَرَكَهُ النَّاسُ اتِّقَاءَ فُحْشِهِ " .
Бизга Қутайба ибн Саъийд, Абу Бакр ибн Абу Шайба, Амр ан-Ноқид, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ибн Нумайр — барчалари Ибн Уяйнадан — ривоят қилдилар — матн Зуҳайрники — у айтди: Бизга Суфён — у ибн Уяйна — Ибн ал-Мункадирдан ривоят қилди. У Урва ибн аз-Зубайрнинг шундай деганини эшитди: Менга Оиша ривоят қилди: Бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (киришга) изн сўради. Шунда у: «Унга изн беринглар, у қабиланинг энг ёмон ўғли (ёки: қабиланинг ёмон кишиси)» дедилар. У киргач эса, унга мулойим сўз айтдилар. Оиша айтди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, унга айтадиганингизни айтдингиз, сўнгра унга мулойим сўз айтдингиз» дедим. У: «Эй Оиша, қиёмат кунида Аллаҳ ҳузурида одамларнинг энг ёмон мартабалики, одамлар унинг сўкишидан сақланиб уни ташлаб қўйганларидир» дедилар.