Оиша (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нақшлари (белгилари) бўлган бир хамиса (йўл-йўл тўн)да намоз ўқиди ва: "Бунинг нақшлари мени машғул қилди (чалғитди); бас буни Абу Жаҳмга олиб боринг ва менга унинг анбижонийсини (нақшсиз тўнини) келтиринг" деди.
Оиша айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нақшлари бўлган бир хамисада намоз ўқишга турди ва унинг нақшига (кўзи тушиб) қаради. Намозини тугатганида: "Бу хамисани Абу Жаҳм ибн Ҳузайфага олиб боринг ва менга унинг анбижонийсини келтиринг; чунки у ҳозиргина намозимда мени машғул қилди (чалғитди)" деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَتْ لَهُ خَمِيصَةٌ لَهَا عَلَمٌ فَكَانَ يَتَشَاغَلُ بِهَا فِي الصَّلاَةِ فَأَعْطَاهَا أَبَا جَهْمٍ وَأَخَذَ كِسَاءً لَهُ أَنْبِجَانِيًّا .
Оиша (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг нақши бўлган бир хамисаси бор эди; у намозда у билан машғул бўлиб қолар эди; бас уни Абу Жаҳмга берди ва ўзига анбижоний (нақшсиз) бир кисо (тўн) олди.