Бу умматнинг бир-бирини ҳалок қилиши

Fitnalar va qiyomat alomatlari · 4 ҳадис

باب هَلاَكُ هَذِهِ الأُمَّةِ بَعْضِهِمْ بِبَعْضٍ

7258-ҳадисXalqaro 2889

حَدَّثَنَا أَبُو الرَّبِيعِ الْعَتَكِيُّ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، كِلاَهُمَا عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ، - وَاللَّفْظُ لِقُتَيْبَةَ - حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ، عَنْ ثَوْبَانَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ اللَّهَ زَوَى لِيَ الأَرْضَ فَرَأَيْتُ مَشَارِقَهَا وَمَغَارِبَهَا وَإِنَّ أُمَّتِي سَيَبْلُغُ مُلْكُهَا مَا زُوِيَ لِي مِنْهَا وَأُعْطِيتُ الْكَنْزَيْنِ الأَحْمَرَ وَالأَبْيَضَ وَإِنِّي سَأَلْتُ رَبِّي لأُمَّتِي أَنْ لاَ يُهْلِكَهَا بِسَنَةٍ بِعَامَّةٍ وَأَنْ لاَ يُسَلِّطَ عَلَيْهِمْ عَدُوًّا مِنْ سِوَى أَنْفُسِهِمْ فَيَسْتَبِيحَ بَيْضَتَهُمْ وَإِنَّ رَبِّي قَالَ يَا مُحَمَّدُ إِنِّي إِذَا قَضَيْتُ قَضَاءً فَإِنَّهُ لاَ يُرَدُّ وَإِنِّي أَعْطَيْتُكَ لأُمَّتِكَ أَنْ لاَ أُهْلِكَهُمْ بِسَنَةٍ بِعَامَّةٍ وَأَنْ لاَ أُسَلِّطَ عَلَيْهِمْ عَدُوًّا مِنْ سِوَى أَنْفُسِهِمْ يَسْتَبِيحُ بَيْضَتَهُمْ وَلَوِ اجْتَمَعَ عَلَيْهِمْ مَنْ بِأَقْطَارِهَا - أَوْ قَالَ مَنْ بَيْنَ أَقْطَارِهَا - حَتَّى يَكُونَ بَعْضُهُمْ يُهْلِكُ بَعْضًا وَيَسْبِي بَعْضُهُمْ بَعْضًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Рабиъ ал-Атақий ва Қутайба ибн Саъид, улар иккаласи Ҳаммод ибн Зайддан ривоят қилдилар — матн Қутайбаники — бизга Ҳаммод Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Абу Асмодан, у Савбондан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта Аллаҳ мен учун ерни йиғди, мен унинг шарқлари ва ғарбларини кўрдим. Албатта умматимнинг мулки мен учун йиғилган нарсаларга етади. Менга икки хазина — қизил ва оқ (олтин ва кумуш) — берилди. Мен Роббимдан умматим учун уларни умумий қаҳатчилик (очлик) билан ҳалок қилмаслигини ва уларнинг устига ўзларидан бошқа душманни ҳоким қилиб, уларнинг бирлигини (юртини) талон-тарож қилдирмаслигини сўрадим. Роббим деди: ‹Эй Муҳаммад, мен бир ҳукм чиқарсам, у қайтарилмайди. Мен сенга умматинг учун шуни бердимки, уларни умумий қаҳатчилик билан ҳалок қилмайман ва уларнинг устига ўзларидан бошқа душманни ҳоким қилиб, уларнинг бирлигини талон-тарож қилдирмайман, гарчи ернинг четларида бўлганларнинг ҳаммаси — ёки: ернинг четлари орасидагилар — уларга қарши бирлашсалар ҳам. Фақат уларнинг бир қисми бошқа қисмини ҳалок қилади ва бир қисми бошқа қисмини асир олади›» — деди.

7259-ҳадисXalqaro 2889

وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ الرَّحَبِيِّ، عَنْ ثَوْبَانَ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى زَوَى لِيَ الأَرْضَ حَتَّى رَأَيْتُ مَشَارِقَهَا وَمَغَارِبَهَا وَأَعْطَانِي الْكَنْزَيْنِ الأَحْمَرَ وَالأَبْيَضَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ ذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِ أَيُّوبَ عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ ‏.‏

Ва менга Зуҳайр ибн Ҳарб, Ишоқ ибн Иброҳим, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилдилар — Ишоқ «хабар берди» деди, қолганлар «ривоят қилди» дедилар: Бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, менга отам Қатодадан, у Абу Қилобадан, у Абу Асмо ар-Раҳабийдан, у Савбондан ривоят қилдики, Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта Аллаҳ таоло мен учун ерни йиғди, ҳатто мен унинг шарқлари ва ғарбларини кўрдим. Менга икки хазина — қизил ва оқ — берилди» — деди. Сўнг Айюбнинг Абу Қилобадан қилган ҳадиси каби зикр қилди.

7260-ҳадисXalqaro 2890

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ حَكِيمٍ، أَخْبَرَنِي عَامِرُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَقْبَلَ ذَاتَ يَوْمٍ مِنَ الْعَالِيَةِ حَتَّى إِذَا مَرَّ بِمَسْجِدِ بَنِي مُعَاوِيَةَ دَخَلَ فَرَكَعَ فِيهِ رَكْعَتَيْنِ وَصَلَّيْنَا مَعَهُ وَدَعَا رَبَّهُ طَوِيلاً ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَيْنَا فَقَالَ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ سَأَلْتُ رَبِّي ثَلاَثًا فَأَعْطَانِي ثِنْتَيْنِ وَمَنَعَنِي وَاحِدَةً سَأَلْتُ رَبِّي أَنْ لاَ يُهْلِكَ أُمَّتِي بِالسَّنَةِ فَأَعْطَانِيهَا وَسَأَلْتُهُ أَنْ لاَ يُهْلِكَ أُمَّتِي بِالْغَرَقِ فَأَعْطَانِيهَا وَسَأَلْتُهُ أَنْ لاَ يَجْعَلَ بَأْسَهُمْ بَيْنَهُمْ فَمَنَعَنِيهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди (ҳ). Ва бизга Ибн Нумайр ривоят қилди — матн уники — бизга отам ривоят қилди, бизга Усмон ибн Ҳаким ривоят қилди, менга Омир ибн Саъд отасидан хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни Олиядан келди, Бану Муовия масжидига етганида (ичкарига) кирди ва унда икки ракъат намоз ўқиди, биз ҳам у билан бирга ўқидик. У Роббига узоқ дуо қилди, сўнг биз томонга ўгирилиб: «Мен Роббимдан учта нарсани сўрадим, У менга иккитасини берди ва биттасини бермади. Мен Роббимдан умматимни қаҳатчилик (умумий очлик) билан ҳалок қилмаслигини сўрадим, У менга берди. Ва ундан умматимни ғарқ қилиш билан ҳалок қилмаслигини сўрадим, У менга берди. Ва ундан уларнинг ўзаро низосини (урушини) ўзлари орасига солмаслигини сўрадим, У буни менга бермади» — деди.

7261-ҳадисXalqaro 2890

وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ حَكِيمٍ الأَنْصَارِيُّ، أَخْبَرَنِي عَامِرُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ أَقْبَلَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي طَائِفَةٍ مِنْ أَصْحَابِهِ فَمَرَّ بِمَسْجِدِ بَنِي مُعَاوِيَةَ ‏.‏ بِمِثْلِ حَدِيثِ ابْنِ نُمَيْرٍ ‏.‏

Ва бизга буни Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Марвон ибн Муовия ривоят қилди, бизга Усмон ибн Ҳаким ал-Ансорий ривоят қилди, менга Омир ибн Саъд отасидан хабар бердики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан саҳобаларидан бир гуруҳда бирга келаётган эди, Бану Муовия масжидига учради — Ибн Нумайр ҳадиси каби (ривоят қилди).