أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ امْرَأَةً، مُسْتَحَاضَةً عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قِيلَ لَهَا إِنَّهُ عِرْقٌ عَانِدٌ فَأُمِرَتْ أَنْ تُؤَخِّرَ الظُّهْرَ وَتُعَجِّلَ الْعَصْرَ وَتَغْتَسِلَ لَهُمَا غُسْلاً وَاحِدًا وَتُؤَخِّرَ الْمَغْرِبَ وَتُعَجِّلَ الْعِشَاءَ وَتَغْتَسِلَ لَهُمَا غُسْلاً وَاحِدًا وَتَغْتَسِلَ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ غُسْلاً وَاحِدًا .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида истиҳоза бўлган бир аёлга: «Бу ўжар (тўхтамайдиган) томирдир,» дейилди. Шунда у (аёл) Пешинни кечиктириб, Асрни олдинроқ ўқиб, иккаласи учун битта ғусл қилиши, Шомни кечиктириб, Хуфтонни олдинроқ ўқиб, иккаласи учун битта ғусл қилиши ва Бомдод намози учун битта ғусл қилишига буюрилди.