Таҳорат китоби

Сунани Насоий · 324 ҳадис

كتاب الطهارة

1-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا اسْتَيْقَظَ أَحَدُكُمْ مِنْ نَوْمِهِ فَلاَ يَغْمِسْ يَدَهُ فِي وَضُوئِهِ حَتَّى يَغْسِلَهَا ثَلاَثًا فَإِنَّ أَحَدَكُمْ لاَ يَدْرِي أَيْنَ بَاتَتْ يَدُهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сиздан бирингиз уйқусидан уйғонса, қўлини уч марта ювмагунча таҳорат сувига ботирмасин, чунки сиздан бири қўли тунда қаерда кечалаганини билмайди,» дедилар.

2-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ جَرِيرٍ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَشُوصُ فَاهُ بِالسِّوَاكِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Қутайба ибн Саид хабар бердилар, улар Жарирдан, у Мансурдан, у Абу Воилдан, у Ҳузайфадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси (намозга) турганида оғзини мисвок билан ишқалардилар.

3-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا غَيْلاَنُ بْنُ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَسْتَنُّ وَطَرَفُ السِّوَاكِ عَلَى لِسَانِهِ وَهُوَ يَقُولُ ‏ "‏ عَأْعَأْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Абда хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у деди: бизга Ғайлон ибн Жарир хабар берди, у Абу Бурдадан, у Абу Мусодан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига кирдим, у киши мисвок ишлатаётган эдилар, мисвокнинг учи тилларининг устида эди ва у: «Аъ, аъ,» дердилар.

4-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ ابْنُ سَعِيدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا قُرَّةُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ هِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ أَقْبَلْتُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَمَعِي رَجُلاَنِ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ أَحَدُهُمَا عَنْ يَمِينِي وَالآخَرُ عَنْ يَسَارِي وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَاكُ فَكِلاَهُمَا سَأَلَ الْعَمَلَ قُلْتُ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ نَبِيًّا مَا أَطْلَعَانِي عَلَى مَا فِي أَنْفُسِهِمَا وَمَا شَعَرْتُ أَنَّهُمَا يَطْلُبَانِ الْعَمَلَ فَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى سِوَاكِهِ تَحْتَ شَفَتِهِ قَلَصَتْ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّا لاَ - أَوْ لَنْ - نَسْتَعِينَ عَلَى الْعَمَلِ مَنْ أَرَادَهُ وَلَكِنِ اذْهَبْ أَنْتَ ‏"‏ ‏.‏ فَبَعَثَهُ عَلَى الْيَمَنِ ثُمَّ أَرْدَفَهُ مُعَاذُ بْنُ جَبَلٍ رضى الله عنهما ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё — у ибн Саид — ривоят қилди, у деди: бизга Қурра ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд ибн Ҳилол ривоят қилди, у деди: менга Абу Бурда ривоят қилди, у Абу Мусодан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим, менинг ёнимда ашъарийлардан икки киши бор эди — бири ўнг томонимда, иккинчиси чап томонимда — ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мисвок ишлатаётган эдилар. Уларнинг ҳар иккиси мансаб сўради. Мен: «Сизни ҳақ билан Набий қилиб юборган Зот ҳаққи, улар кўнгилларидагини менга айтмадилар ва мен уларнинг мансаб талаб қилишларини сезмадим,» дедим. Мен ҳозир ҳам у кишининг лаблари остидаги мисвокларига қарагандекман, лаблари тортилган эди. Сўнг у: «Биз мансабни талаб қилган кишини бу ишга тайинламаймиз — ёки ҳеч тайинламаймиз — балки сен боргин,» дедилар. Шундай қилиб уни (Абу Мусони) Яманга юбордилар, сўнг унинг кетидан Муоз ибн Жабал (розияллаҳу анҳумо)ни жўнатдилар.

5-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ يَزِيدَ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَتِيقٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ السِّوَاكُ مَطْهَرَةٌ لِلْفَمِ مَرْضَاةٌ لِلرَّبِّ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада ва Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бердилар, улар Язид — у ибн Зурайъ — дан (ривоят қилдилар), у деди: менга Абдурраҳмон ибн Абу Атиқ ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: Мен Оишадан эшитдим, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Мисвок оғиз учун тозаловчи, Робни рози қилувчидир,» дедилар.

6-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، وَعِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ الْحَبْحَابِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ قَدْ أَكْثَرْتُ عَلَيْكُمْ فِي السِّوَاكِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада ва Имрон ибн Мусо хабар бердилар, улар: бизга Абдулворис ривоят қилди, у деди: бизга Шуайб ибн ал-Ҳабҳоб ривоят қилди, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен сизларга мисвок ҳақида кўп (таъкид) қилдим,» дедилар.

7-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى أُمَّتِي لأَمَرْتُهُمْ بِالسِّوَاكِ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар умматимга машаққат бўлиб қолишидан (қўрқмаганимда), албатта уларга ҳар намоз вақтида мисвок ишлатишни буюрардим,» дедилар.

8-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عِيسَى، - وَهُوَ ابْنُ يُونُسَ - عَنْ مِسْعَرٍ، عَنِ الْمِقْدَامِ، - وَهُوَ ابْنُ شُرَيْحٍ - عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْتُ لِعَائِشَةَ بِأَىِّ شَىْءٍ كَانَ يَبْدَأُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا دَخَلَ بَيْتَهُ قَالَتْ بِالسِّوَاكِ ‏.‏

Бизга Али ибн Хашрам хабар берди, у деди: бизга Исо — у ибн Юнус — ривоят қилди, у Мисъардан, у ал-Миқдомдан — у ибн Шурайҳ — у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Мен Оишага: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уйига кирганларида нимадан бошлардилар?» дедим. У: «Мисвокдан,» деди.

9-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الْفِطْرَةُ خَمْسٌ الاِخْتِتَانُ وَالاِسْتِحْدَادُ وَقَصُّ الشَّارِبِ وَتَقْلِيمُ الأَظْفَارِ وَنَتْفُ الإِبْطِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинаётганида мен эшитиб турган ҳолда — хабар берди, у ибн Ваҳбдан, у Юнусдан, у ибн Шиҳобдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Фитрат бештадир: хатна қилиш, оврат тукини олиш, мўйловни қисқартириш, тирноқларни олиш ва қўлтиқ тукини юлиш,» дедилар.

10-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ مَعْمَرًا، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ خَمْسٌ مِنَ الْفِطْرَةِ قَصُّ الشَّارِبِ وَنَتْفُ الإِبْطِ وَتَقْلِيمُ الأَظْفَارِ وَالاِسْتِحْدَادُ وَالْخِتَانُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга ал-Муътамир ривоят қилди, у деди: Мен Маъмардан эшитдим, у Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фитратдан бешта нарса бор: мўйловни қисқартириш, қўлтиқ тукини юлиш, тирноқларни олиш, оврат тукини олиш ва хатна қилиш,» дедилар.

11-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ خَمْسٌ مِنَ الْفِطْرَةِ الْخِتَانُ وَحَلْقُ الْعَانَةِ وَنَتْفُ الإِبْطِ وَتَقْلِيمُ الأَظْفَارِ وَأَخْذُ الشَّارِبِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Фитратдан бешта нарса бор: хатна қилиш, оврат сочини олиб ташлаш, қўлтиқ тукини юлиш, тирноқларни олиш ва мўйловдан олиш,» дедилар.

12-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ حَنْظَلَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الْفِطْرَةُ قَصُّ الأَظْفَارِ وَأَخْذُ الشَّارِبِ وَحَلْقُ الْعَانَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинаётганида мен эшитиб турган ҳолда — хабар берди, у ибн Ваҳбдан, у Ҳанзала ибн Абу Суфёндан, у Нофиъдан, у ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фитрат — тирноқларни қисқартириш, мўйловдан олиш ва оврат сочини олиб ташлашдир,» дедилар.

13-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبِيدَةُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنْ يُوسُفَ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ لَمْ يَأْخُذْ شَارِبَهُ فَلَيْسَ مِنَّا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Абийда ибн Ҳумайд хабар берди, у Юсуф ибн Суҳайбдан, у Ҳабиб ибн Ясордан, у Зайд ибн Арқам (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким мўйловини олмаса, у биздан эмас,» дедилар.

14-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرٌ، - هُوَ ابْنُ سُلَيْمَانَ - عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ وَقَّتَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي قَصِّ الشَّارِبِ وَتَقْلِيمِ الأَظْفَارِ وَحَلْقِ الْعَانَةِ وَنَتْفِ الإِبْطِ أَنْ لاَ نَتْرُكَ أَكْثَرَ مِنْ أَرْبَعِينَ يَوْمًا ‏.‏ وَقَالَ مَرَّةً أُخْرَى أَرْبَعِينَ لَيْلَةً ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Жаъфар — у ибн Сулаймон — ривоят қилди, у Абу Имрон ал-Жавнийдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга мўйловни қисқартириш, тирноқларни олиш, оврат сочини олиб ташлаш ва қўлтиқ тукини юлиш борасида — қирқ кундан ортиқ ташлаб қўймаслигимизни — вақт белгилаб бердилар. Бошқа бир сафар: «Қирқ кеча,» деди.

15-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - هُوَ ابْنُ سَعِيدٍ - عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، أَخْبَرَنِي نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ أَحْفُوا الشَّوَارِبَ وَأَعْفُوا اللِّحَى ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё — у ибн Саид — Убайдуллоҳдан ривоят қилди, менга Нофиъ хабар берди, у ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Мўйловларни қисқартиринглар ва соқолларни қўйиб беринг,» дедилар.

16-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ الْخَطْمِيُّ، عُمَيْرُ بْنُ يَزِيدَ قَالَ حَدَّثَنِي الْحَارِثُ بْنُ فُضَيْلٍ، وَعُمَارَةُ بْنُ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي قُرَادٍ، قَالَ خَرَجْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْخَلاَءِ وَكَانَ إِذَا أَرَادَ الْحَاجَةَ أَبْعَدَ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Абу Жаъфар ал-Хатмий Умайр ибн Язид ривоят қилди, у деди: менга ал-Ҳорис ибн Фузайл ва Умора ибн Хузайма ибн Собит ривоят қилдилар, улар Абдурраҳмон ибн Абу Қуроддан (ривоят қилдиларки), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан очиқ жойга чиқдим. У киши ҳожат қилмоқчи бўлсалар, узоқлашиб кетардилар.

17-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا ذَهَبَ الْمَذْهَبَ أَبْعَدَ قَالَ فَذَهَبَ لِحَاجَتِهِ - وَهُوَ فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ - فَقَالَ ‏ "‏ ائْتِنِي بِوَضُوءٍ ‏"‏ ‏.‏ فَأَتَيْتُهُ بِوَضُوءٍ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ ‏.‏ قَالَ الشَّيْخُ إِسْمَاعِيلُ هُوَ ابْنُ جَعْفَرِ بْنِ أَبِي كَثِيرٍ الْقَارِئُ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил Муҳаммад ибн Амрдан хабар берди, у Абу Саламадан, у ал-Муғира ибн Шуъбадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатхонага борганларида узоқлашиб кетардилар. У деди: Бир сафарларида ҳожатлари учун кетдилар, сўнг: «Менга таҳорат (суви) келтир,» дедилар. Мен у кишига таҳорат (суви) келтирдим, у таҳорат қилдилар ва икки махси устига масъҳ тортдилар. Шайх деди: Исмоил — у Ибн Жаъфар ибн Абу Касир ал-Қоридир.

18-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، قَالَ أَنْبَأَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ كُنْتُ أَمْشِي مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَانْتَهَى إِلَى سُبَاطَةِ قَوْمٍ فَبَالَ قَائِمًا فَتَنَحَّيْتُ عَنْهُ فَدَعَانِي وَكُنْتُ عِنْدَ عَقِبَيْهِ حَتَّى فَرَغَ ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Исо ибн Юнус хабар берди, у деди: бизга ал-Аъмаш хабар берди, у Шақиқдан, у Ҳузайфадан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан юриб борардим, у киши бир қавмнинг ахлатхонасига етиб, тик турган ҳолда бавл қилдилар. Мен у кишидан четландим, аммо у киши мени чақирдилар, мен у киши тугатгунларича товонларининг ёнида турдим. Сўнг у таҳорат қилдилар ва икки махсилари устига масъҳ тортдилар.

19-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا دَخَلَ الْخَلاَءَ قَالَ ‏ "‏ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْخُبُثِ وَالْخَبَائِثِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Исмоил хабар берди, Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатхонага кирганларида: «Аллаҳумма, мен эркак ва урғочи шайтонлардан (нажис ва ёмонликлардан) Сендан паноҳ тилайман,» дер эдилар.

20-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، وَاللَّفْظُ، لَهُ عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ رَافِعِ بْنِ إِسْحَاقَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا أَيُّوبَ الأَنْصَارِيَّ، وَهُوَ بِمِصْرَ يَقُولُ وَاللَّهِ مَا أَدْرِي كَيْفَ أَصْنَعُ بِهَذِهِ الْكَرَايِيسِ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا ذَهَبَ أَحَدُكُمْ إِلَى الْغَائِطِ أَوِ الْبَوْلِ فَلاَ يَسْتَقْبِلِ الْقِبْلَةَ وَلاَ يَسْتَدْبِرْهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама ва Ҳорис ибн Мискин хабар берди — унга (китоб) ўқиб берилган ва мен эшитиб турардим, матн эса уникидир — Ибнул-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Талҳадан, у Рофиъ ибн Ишоқдан (ривоят қилдики), у Абу Айюб ал-Ансорий (розияллаҳу анҳу)нинг Мисрда туриб шундай деганини эшитди: «Аллаҳга қасамки, мен бу ҳожатхоналарни қандай қилишни билмайман, ҳолбуки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз катта ёки кичик ҳожатга борса, қиблага юзланмасин ва унга орқасини ҳам ўгирмасин,» деганлар.»

21-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ تَسْتَقْبِلُوا الْقِبْلَةَ وَلاَ تَسْتَدْبِرُوهَا لِغَائِطٍ أَوْ بَوْلٍ وَلَكِنْ شَرِّقُوا أَوْ غَرِّبُوا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Ато ибн Язиддан, у Абу Айюбдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Катта ёки кичик ҳожат (чиқарганда) қиблага юзланманглар ва унга орқа ўгирманглар, балки шарққа ёки ғарбга (юзланинг),» дедилар.

22-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا غُنْدَرٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ شِهَابٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ الأَنْصَارِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا أَتَى أَحَدُكُمُ الْغَائِطَ فَلاَ يَسْتَقْبِلِ الْقِبْلَةَ وَلَكِنْ لِيُشَرِّقْ أَوْ لِيُغَرِّبْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ғундар хабар берди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, у деди: бизга Ибн Шиҳоб хабар берди, Ато ибн Язиддан, у Абу Айюб ал-Ансорийдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз катта ҳожатга борса, қиблага юзланмасин, балки шарққа ёки ғарбга юзлансин,» дедилар.

23-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَمِّهِ، وَاسِعِ بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ لَقَدِ ارْتَقَيْتُ عَلَى ظَهْرِ بَيْتِنَا فَرَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى لَبِنَتَيْنِ مُسْتَقْبِلَ بَيْتِ الْمَقْدِسِ لِحَاجَتِهِ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у амакиси Восиъ ибн Ҳаббондан, у Абдуллоҳ ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен уйимизнинг томига чиқдим ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни икки ғишт устида, Байтул-Мақдисга юзланган ҳолда ҳожатларини адо этаётганларини кўрдим.

24-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ دُرُسْتَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو إِسْمَاعِيلَ، - وَهُوَ الْقَنَّادُ - قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي قَتَادَةَ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا بَالَ أَحَدُكُمْ فَلاَ يَأْخُذْ ذَكَرَهُ بِيَمِينِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Дуруст хабар берди, у деди: бизга Абу Исмоил — у ал-Қаннод (эди) — хабар берди, у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилдики, Абдуллоҳ ибн Абу Қатода унга отасидан ривоят қилди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз кичик ҳожат чиқарганда, закарини ўнг қўли билан ушламасин,» дедилар.

25-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ وَكِيعٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ يَحْيَى، - هُوَ ابْنُ أَبِي كَثِيرٍ - عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا دَخَلَ أَحَدُكُمُ الْخَلاَءَ فَلاَ يَمَسَّ ذَكَرَهُ بِيَمِينِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Вакииъдан, у Ҳишомдан, у Яҳёдан — у Ибн Абу Касирдир — у Абдуллоҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз ҳожатхонага кирса, закарини ўнг қўли билан ушламасин,» дедилар.

26-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَتَى سُبَاطَةَ قَوْمٍ فَبَالَ قَائِمًا ‏.‏

Бизга Муаммал ибн Ҳишом хабар берди, у деди: бизга Исмоил хабар берди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Сулаймондан, у Абу Воилдан, у Ҳузайфадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир қавмнинг ахлатхонасига келдилар ва турган ҳолда кичик ҳожат чиқардилар.

27-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، أَنَّ حُذَيْفَةَ، قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَتَى سُبَاطَةَ قَوْمٍ فَبَالَ قَائِمًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Мансурдан, у деди: мен Абу Воилдан эшитдимки, Ҳузайфа деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир қавмнинг ахлатхонасига келдилар ва турган ҳолда кичик ҳожат чиқардилар.

28-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ أَنْبَأَنَا بَهْزٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، وَمَنْصُورٌ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مَشَى إِلَى سُبَاطَةِ قَوْمٍ فَبَالَ قَائِمًا ‏.‏ قَالَ سُلَيْمَانُ فِي حَدِيثِهِ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ وَلَمْ يَذْكُرْ مَنْصُورٌ الْمَسْحَ ‏.‏

Бизга Сулаймон ибн Убайдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Баҳз хабар берди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Сулаймон ва Мансурдан, улар Абу Воилдан, у Ҳузайфадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир қавмнинг ахлатхонасига юриб бордилар ва турган ҳолда кичик ҳожат чиқардилар. Сулаймон ўз ривоятида: «Ва махсиларига (устидан) маш тортдилар,» деди. Мансур эса машни зикр қилмади.

29-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا شَرِيكٌ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَنْ حَدَّثَكُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَالَ قَائِمًا فَلاَ تُصَدِّقُوهُ مَا كَانَ يَبُولُ إِلاَّ جَالِسًا ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Шарик хабар берди, ал-Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Ким сизларга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турган ҳолда кичик ҳожат чиқардилар деб айтса, уни тасдиқламанглар. У зот фақат ўтирган ҳолда кичик ҳожат чиқарар эдилар.»

30-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ ابْنِ حَسَنَةَ، قَالَ خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَفِي يَدِهِ كَهَيْئَةِ الدَّرَقَةِ فَوَضَعَهَا ثُمَّ جَلَسَ خَلْفَهَا فَبَالَ إِلَيْهَا فَقَالَ بَعْضُ الْقَوْمِ انْظُرُوا يَبُولُ كَمَا تَبُولُ الْمَرْأَةُ فَسَمِعَهُ فَقَالَ ‏ "‏ أَوَمَا عَلِمْتَ مَا أَصَابَ صَاحِبُ بَنِي إِسْرَائِيلَ كَانُوا إِذَا أَصَابَهُمْ شَىْءٌ مِنَ الْبَوْلِ قَرَضُوهُ بِالْمَقَارِيضِ فَنَهَاهُمْ صَاحِبُهُمْ فَعُذِّبَ فِي قَبْرِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Абу Муовиядан, у ал-Аъмашдан, у Зайд ибн Ваҳбдан, у Абдурраҳмон ибн Ҳасанадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузуримизга чиқдилар, қўлларида қалқонга ўхшаш бир нарса бор эди. Уни қўйиб, ортида ўтириб, унга қараб кичик ҳожат чиқардилар. Қавмдан баъзилари: «Қаранглар, худди аёл киши сийганидек сийяпти,» деди. У зот буни эшитиб қолдилар ва: «Бани Исроил соҳибига нима етганини билмадингми? Уларга сийдикдан бирор нарса тегса, уни қайчилар билан қирқиб ташлар эдилар. Соҳиби уларни бундан қайтарди, шу сабабли қабрида азобланди,» дедилар.

31-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ وَكِيعٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، قَالَ سَمِعْتُ مُجَاهِدًا، يُحَدِّثُ عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ مَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى قَبْرَيْنِ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّهُمَا يُعَذَّبَانِ وَمَا يُعَذَّبَانِ فِي كَبِيرٍ أَمَّا هَذَا فَكَانَ لاَ يَسْتَنْزِهُ مِنْ بَوْلِهِ وَأَمَّا هَذَا فَإِنَّهُ كَانَ يَمْشِي بِالنَّمِيمَةِ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ دَعَا بِعَسِيبٍ رَطْبٍ فَشَقَّهُ بِاثْنَيْنِ فَغَرَسَ عَلَى هَذَا وَاحِدًا وَعَلَى هَذَا وَاحِدًا ثُمَّ قَالَ ‏"‏ لَعَلَّهُ يُخَفَّفُ عَنْهُمَا مَا لَمْ يَيْبَسَا ‏"‏ ‏.‏ خَالَفَهُ مَنْصُورٌ رَوَاهُ عَنْ مُجَاهِدٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَلَمْ يَذْكُرْ طَاوُسًا ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Вакииъдан, у ал-Аъмашдан, у деди: мен Мужоҳиднинг Товусдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки қабр ёнидан ўтдилар ва: «Бу иккови азобланмоқда, улар катта (деб ҳисобланган) иш учун азобланаётгани йўқ. Бунисига келсак, у сийдигидан сақланмас эди; буниси эса чақимчилик қилиб юрар эди,» дедилар. Сўнг ҳўл бир хурмо шохини келтиришни сўраб, уни иккига бўлдилар ва бунисига биттасини, бунисига биттасини санчиб қўйдилар. Сўнг: «Шояд, улар қуриб қолмагунча икковидан (азоб) енгиллатилса,» дедилар. Унга Мансур мухолиф бўлди: у буни Мужоҳиддан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди ва Товусни зикр қилмади.

32-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْوَزَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَتْنِي حُكَيْمَةُ بِنْتُ أُمَيْمَةَ، عَنْ أُمِّهَا، أُمَيْمَةَ بِنْتِ رُقَيْقَةَ قَالَتْ كَانَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَدَحٌ مِنْ عَيْدَانٍ يَبُولُ فِيهِ وَيَضَعُهُ تَحْتَ السَّرِيرِ ‏.‏

Бизга Айюб ибн Муҳаммад ал-Ваззон хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Ҳукайма бинти Умайма хабар берди, онаси Умайма бинти Руқайқадан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хурмо ёғочидан ясалган бир идишлари бор эди, унга кичик ҳожат чиқарар ва уни каравот остига қўяр эдилар.

33-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَزْهَرُ، أَنْبَأَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ يَقُولُونَ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَوْصَى إِلَى عَلِيٍّ لَقَدْ دَعَا بِالطَّسْتِ لِيَبُولَ فِيهَا فَانْخَنَثَتْ نَفْسُهُ وَمَا أَشْعُرُ فَإِلَى مَنْ أَوْصَى قَالَ الشَّيْخُ أَزْهَرُ هُوَ ابْنُ سَعْدٍ السَّمَّانُ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Азҳар хабар берди, бизга Ибн Авн хабар берди, Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Алига васият қилдилар деб айтишади. Ҳолбуки у зот ичига кичик ҳожат чиқариш учун тос сўраган эдилар, сўнг (касалликдан) йиқилиб қолдилар, мен сезмай ҳам қолдим. Бас, қачон васият қилдилар?» Шайх (Насоий) деди: Азҳар — у Ибн Саъд ас-Саммондир.

34-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَرْجِسَ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ يَبُولَنَّ أَحَدُكُمْ فِي جُحْرٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا لِقَتَادَةَ وَمَا يُكْرَهُ مِنَ الْبَوْلِ فِي الْجُحْرِ قَالَ يُقَالُ إِنَّهَا مَسَاكِنُ الْجِنِّ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, Қатодадан, у Абдуллоҳ ибн Саржисдан (ривоят қилдики), Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан ҳеч бирингиз инга (ер ковагига) кичик ҳожат чиқармасин,» дедилар. Қатодага: «Инга кичик ҳожат чиқариш нега макруҳ?» дедилар. У: «Айтилишича, улар жинларнинг масканидир,» деди.

35-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ نَهَى عَنِ الْبَوْلِ فِي الْمَاءِ الرَّاكِدِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у зот турғун сувга кичик ҳожат чиқаришдан қайтардилар.

36-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الأَشْعَثِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ يَبُولَنَّ أَحَدُكُمْ فِي مُسْتَحَمِّهِ فَإِنَّ عَامَّةَ الْوَسْوَاسِ مِنْهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Ибнул-Муборак хабар берди, Маъмардан, у ал-Ашъас ибн Абдуллоҳдан, у ал-Ҳасандан, у Абдуллоҳ ибн Муғаффалдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у зот: «Сизлардан ҳеч бирингиз чўмиладиган жойига кичик ҳожат чиқармасин, чунки васвасанинг кўпи ўшандан (келиб чиқади),» дедилар.

37-ҳадис

أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، وَقَبِيصَةُ، قَالاَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الضَّحَّاكِ بْنِ عُثْمَانَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ مَرَّ رَجُلٌ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَبُولُ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِ السَّلاَمَ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Зайд ибнул-Ҳубоб ва Қабийса ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён хабар берди, у Заҳҳок ибн Усмондан, у Нофедан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёнидан, у киши бавл қилаётган пайтда ўтиб қолди ва у кишига салом берди. Аммо у киши саломига жавоб қайтармадилар.

38-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ حُضَيْنٍ أَبِي سَاسَانَ، عَنِ الْمُهَاجِرِ بْنِ قُنْفُذٍ، أَنَّهُ سَلَّمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَبُولُ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِ السَّلاَمَ حَتَّى تَوَضَّأَ فَلَمَّا تَوَضَّأَ رَدَّ عَلَيْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Муоз ривоят қилди, у деди: бизга Саид хабар берди, у Қатодадан, у Ҳасандан, у Ҳузайн Абу Сосондан, у Муҳожир ибн Қунфуздан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га, у киши бавл қилаётган пайтда салом берди. У киши таҳорат қилмагунларича саломига жавоб қайтармадилар; таҳорат қилганларидан кейин саломига жавоб қайтардилар.

39-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ بْنِ سَنَّةَ الْخُزَاعِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يَسْتَطِيبَ أَحَدُكُمْ بِعَظْمٍ أَوْ رَوْثٍ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Амр ибнус-Сарҳ хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: менга Юнус хабар берди, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Усмон ибн Санна ал-Хузоийдан, у Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сизлардан бирортангизнинг суяк ёки тезак билан тозаланишидан қайтардилар.

40-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - يَعْنِي ابْنَ سَعِيدٍ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْقَعْقَاعُ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا أَنَا لَكُمْ مِثْلُ الْوَالِدِ أُعَلِّمُكُمْ إِذَا ذَهَبَ أَحَدُكُمْ إِلَى الْخَلاَءِ فَلاَ يَسْتَقْبِلِ الْقِبْلَةَ وَلاَ يَسْتَدْبِرْهَا وَلاَ يَسْتَنْجِ بِيَمِينِهِ ‏"‏ وَكَانَ يَأْمُرُ بِثَلاَثَةِ أَحْجَارٍ وَنَهَى عَنِ الرَّوْثِ وَالرِّمَّةِ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё — яъни ибн Саид — ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Ажлондан, у деди: менга Қаъқў хабар берди, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши: «Мен сизлар учун худди отадекман, сизларга (динни) ўргатаман. Сизлардан бирортангиз ҳожатхонага борса, қиблага юзланмасин ва унга орқасини ҳам ўгирмасин, ҳамда ўнг қўли билан истинжо қилмасин,» дедилар. У киши учта тош билан (тозаланишга) буюрар ва тезак ҳамда чириган суякдан қайтарар эдилар.

41-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سَلْمَانَ، قَالَ قَالَ لَهُ رَجُلٌ إِنَّ صَاحِبَكُمْ لَيُعَلِّمُكُمْ حَتَّى الْخِرَاءَةَ ‏.‏ قَالَ أَجَلْ نَهَانَا أَنْ نَسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةَ بِغَائِطٍ أَوْ بَوْلٍ أَوْ نَسْتَنْجِيَ بِأَيْمَانِنَا أَوْ نَكْتَفِيَ بِأَقَلَّ مِنْ ثَلاَثَةِ أَحْجَارٍ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия хабар берди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, у Иброҳимдан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Салмон (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Бир киши унга: «Саҳибингиз сизларга ҳатто ҳожатхонага чиқишни ҳам ўргатадими?» деди. У: «Ҳа, у бизни катта ҳожат ёки бавл билан қиблага юзланишимиздан, ёки ўнг қўлимиз билан истинжо қилишимиздан, ёки учта тошдан камига кифояланишимиздан қайтарди,» деди.

42-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، عَنْ زُهَيْرٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ لَيْسَ أَبُو عُبَيْدَةَ ذَكَرَهُ وَلَكِنْ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الأَسْوَدِ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ، يَقُولُ أَتَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْغَائِطَ وَأَمَرَنِي أَنْ آتِيَهُ بِثَلاَثَةِ أَحْجَارٍ فَوَجَدْتُ حَجَرَيْنِ وَالْتَمَسْتُ الثَّالِثَ فَلَمْ أَجِدْهُ فَأَخَذْتُ رَوْثَةً فَأَتَيْتُ بِهِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَخَذَ الْحَجَرَيْنِ وَأَلْقَى الرَّوْثَةَ وَقَالَ ‏ "‏ هَذِهِ رِكْسٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الرِّكْسُ طَعَامُ الْجِنِّ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Абу Нуайм ривоят қилди, у Зуҳайрдан, у Абу Ишоқдан (ривоят қилдики), у деди: Буни Абу Убайда эмас, балки Абдурраҳмон ибнул-Асвад зикр қилди, у отасидан, у Абдуллоҳдан эшитганки, у: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) катта ҳожатга келдилар ва менга учта тош келтиришимни буюрдилар. Мен иккита тош топдим, учинчисини изладим, аммо топа олмадим. Шунда бир тезак олдим ва уларни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келтирдим. У киши иккита тошни олдилар, тезакни эса ташлаб юбордилар ва: «Бу риксдир (ифлосликдир),» дедилар, деб айтар эди. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Рикс — жинларнинг таомидир.

43-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاَهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا اسْتَجْمَرْتَ فَأَوْتِرْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, у Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Салама ибн Қайс (розияллаҳу анҳу)дан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши: «(Тош билан) истинжо қилсанг, тоқ (сонда) қилгин,» дедилар.

44-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ قُرْطٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا ذَهَبَ أَحَدُكُمْ إِلَى الْغَائِطِ فَلْيَذْهَبْ مَعَهُ بِثَلاَثَةِ أَحْجَارٍ فَلْيَسْتَطِبْ بِهَا فَإِنَّهَا تَجْزِي عَنْهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Абу Ҳозим ривоят қилди, у отасидан, у Муслим ибн Қуртдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирортангиз катта ҳожатга борса, ўзи билан учта тош олиб борсин ва улар билан тозалансин. Албатта, улар унга кифоя қилади,» дедилар.

45-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا النَّضْرُ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي مَيْمُونَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا دَخَلَ الْخَلاَءَ أَحْمِلُ أَنَا وَغُلاَمٌ مَعِي نَحْوِي إِدَاوَةً مِنْ مَاءٍ فَيَسْتَنْجِي بِالْمَاءِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Назр хабар берди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у Ато ибн Абу Маймунадан (ривоят қилдики), у деди: Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан эшитдим, у: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатхонага кирсалар, мен ва мен билан тенгдош бир бола у кишига сувли бир чарм идишни кўтариб борардик, у киши сув билан истинжо қилар эдилар, дер эди.

46-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُعَاذَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ مُرْنَ أَزْوَاجَكُنَّ أَنْ يَسْتَطِيبُوا بِالْمَاءِ فَإِنِّي أَسْتَحْيِيهِمْ مِنْهُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَفْعَلُهُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у Қатодадан, у Муозадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Эрингизга сув билан тозаланишни буюрингиз, чунки мен буни уларга (айтишдан) уяламан. Албатта, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай қилар эдилар.

47-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا هِشَامٌ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا شَرِبَ أَحَدُكُمْ فَلاَ يَتَنَفَّسْ فِي إِنَائِهِ وَإِذَا أَتَى الْخَلاَءَ فَلاَ يَمَسَّ ذَكَرَهُ بِيَمِينِهِ وَلاَ يَتَمَسَّحْ بِيَمِينِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом хабар берди, у Яҳёдан, у Абдуллоҳ ибн Абу Қатодадан, у Абу Қатода (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирортангиз сув ичса, идишнинг ичига нафас чиқармасин; ҳожатхонага кирса, ўнг қўли билан закарига (аврат аъзосига) тегмасин ва ўнг қўли билан артинмасин,» дедилар.

48-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يَتَنَفَّسَ فِي الإِنَاءِ وَأَنْ يَمَسَّ ذَكَرَهُ بِيَمِينِهِ وَأَنْ يَسْتَطِيبَ بِيَمِينِهِ ‏.‏

Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ривоят қилди, у Айюбдан, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Ибн Абу Қатодадан, у отасидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) идиш ичига нафас чиқаришдан, ўнг қўл билан закарига (аврат аъзосига) тегишдан ва ўнг қўл билан истинжо қилишдан қайтардилар.

49-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَشُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، وَاللَّفْظُ، لَهُ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَهْدِيٍّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ مَنْصُورٍ، وَالأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سَلْمَانَ، قَالَ قَالَ الْمُشْرِكُونَ إِنَّا لَنَرَى صَاحِبَكُمْ يُعَلِّمُكُمُ الْخِرَاءَةَ ‏.‏ قَالَ أَجَلْ نَهَانَا أَنْ يَسْتَنْجِيَ أَحَدُنَا بِيَمِينِهِ وَيَسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةَ وَقَالَ ‏ "‏ لاَ يَسْتَنْجِي أَحَدُكُمْ بِدُونِ ثَلاَثَةِ أَحْجَارٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий ва Шуайб ибн Юсуф хабар бердилар — лафз уникидир — Абдурраҳмон ибн Маҳдийдан, у Суфёндан, у Мансур ва ал-Аъмашдан, улар Иброҳимдан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Салмон (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Мушриклар: «Биз саҳибингизнинг сизларга ҳожатхонага чиқишни ўргатаётганини кўрмоқдамиз,» дедилар. У: «Ҳа, у бизни бирортамиз ўнг қўлимиз билан истинжо қилишимиздан ва қиблага юзланишимиздан қайтарди ва: Сизлардан бирортангиз учта тошдан камига истинжо қилмасин, деди,» деди.

50-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ الْمُخَرِّمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ شَرِيكٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ فَلَمَّا اسْتَنْجَى دَلَكَ يَدَهُ بِالأَرْضِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибнул-Муборак ал-Мухарримий хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Шариқдан, у Иброҳим ибн Жарирдан, у Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат қилдилар ва истинжо қилганларида қўлларини ерга ишқаладилар.

51-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ الصَّبَّاحِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ حَرْبٍ - قَالَ حَدَّثَنَا أَبَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْبَجَلِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَتَى الْخَلاَءَ فَقَضَى الْحَاجَةَ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ يَا جَرِيرُ هَاتِ طَهُورًا ‏"‏ ‏.‏ فَأَتَيْتُهُ بِالْمَاءِ فَاسْتَنْجَى بِالْمَاءِ وَقَالَ بِيَدِهِ فَدَلَكَ بِهَا الأَرْضَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا أَشْبَهُ بِالصَّوَابِ مِنْ حَدِيثِ شَرِيكٍ وَاللَّهُ سُبْحَانَهُ وَتَعَالَى أَعْلَمُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибнус-Саббоҳ хабар берди, у деди: бизга Шуайб — яъни ибн Ҳарб — ривоят қилди, у деди: бизга Абон ибн Абдуллоҳ ал-Бажалий ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Жарир ривоят қилди, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдим. У киши ҳожатхонага келдилар ва ҳожатни ўтадилар, сўнг: «Эй Жарир, таҳоратланиш учун (сув) келтир,» дедилар. Мен у кишига сув келтирдим, у киши сув билан истинжо қилдилар ва қўлларини ерга ишқаладилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бу Шариқнинг ҳадисидан кўра тўғрироққа ўхшашроқдир. Ва Аллаҳ субҳанаҳу ва таоло билгувчироқдир.

52-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، وَالْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، عَنْ أَبِي أُسَامَةَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جَعْفَرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمَاءِ وَمَا يَنُوبُهُ مِنَ الدَّوَابِّ وَالسِّبَاعِ ‏.‏ فَقَالَ ‏ "‏ إِذَا كَانَ الْمَاءُ قُلَّتَيْنِ لَمْ يَحْمِلِ الْخَبَثَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибнус-Сарий ва Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар бердилар, Абу Усомадан, у Валид ибн Касирдан, у Муҳаммад ибн Жаъфардан, у Абдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Умардан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сув ва унга (кириб қолувчи) ҳайвонлар ҳамда йиртқичлар ҳақида сўралди. Шунда у киши: «Сув икки қулла бўлса, у нопокликни кўтармайди (нопок бўлиб қолмайди),» дедилар.

53-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ أَعْرَابِيًّا، بَالَ فِي الْمَسْجِدِ فَقَامَ إِلَيْهِ بَعْضُ الْقَوْمِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ دَعُوهُ لاَ تُزْرِمُوهُ ‏"‏ ‏.‏ فَلَمَّا فَرَغَ دَعَا بِدَلْوٍ فَصَبَّهُ عَلَيْهِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ يَعْنِي لاَ تَقْطَعُوا عَلَيْهِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Собитдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), бир аъробий масжидда бавл қилди. Шунда қавмдан баъзилари унга (қарши) ўрнидан турдилар, аммо Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни қўйиб беринглар, тўхтатманглар,» дедилар. У тугатганидан кейин у киши бир пақир (сув) сўраб келтирдилар ва унинг устига тўкдилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Яъни уни (бавлни) узманглар, демоқчи.

54-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ بَالَ أَعْرَابِيٌّ فِي الْمَسْجِدِ فَأَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِدَلْوٍ مِنْ مَاءٍ فَصُبَّ عَلَيْهِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абийда ривоят қилди, у Яҳё ибн Саиддан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Бир аъробий масжидда бавл қилди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир пақир сувга буюрдилар ва унинг устига тўкилди.

55-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ إِلَى الْمَسْجِدِ فَبَالَ فَصَاحَ بِهِ النَّاسُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ اتْرُكُوهُ ‏"‏ ‏.‏ فَتَرَكُوهُ حَتَّى بَالَ ثُمَّ أَمَرَ بِدَلْوٍ فَصُبَّ عَلَيْهِ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ, Яҳё ибн Саиддан хабар берди, у деди: мен Анасдан эшитдим, у шундай дерди: бир аъробий масжидга келиб, (унга) бавл қилди. Одамлар унга бақиришди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни қўйиб юборинглар,» дедилар. Улар эса у бавл қилиб бўлгунча уни қўйиб юборишди. Сўнг у бир челак (сув келтиришни) буюрди ва у (жой)нинг устига тўкилди.

56-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْوَاحِدِ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْوَلِيدِ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَامَ أَعْرَابِيٌّ فَبَالَ فِي الْمَسْجِدِ فَتَنَاوَلَهُ النَّاسُ فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ دَعُوهُ وَأَهْرِيقُوا عَلَى بَوْلِهِ دَلْوًا مِنْ مَاءٍ فَإِنَّمَا بُعِثْتُمْ مُيَسِّرِينَ وَلَمْ تُبْعَثُوا مُعَسِّرِينَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдурраҳмон ибн Иброҳим, Умар ибн Абдулвоҳиддан, у Авзоийдан, у Муҳаммад ибн ал-Валиддан, у Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Абу Ҳурайрадан хабар бериб, деди: бир аъробий туриб, масжидда бавл қилди. Одамлар унга (қаттиқ) ташланишди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга: «Уни қўйиб юборинглар ва унинг бавли устига бир челак сув тўкинглар. Чунки сизлар енгиллик қилувчилар қилиб юборилгансизлар, қийинлаштирувчилар қилиб юборилмагансизлар,» дедилар.

57-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَوْفٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ يَبُولَنَّ أَحَدُكُمْ فِي الْمَاءِ الدَّائِمِ ثُمَّ يَتَوَضَّأُ مِنْهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ عَوْفٌ وَقَالَ خِلاَسٌ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Исо ибн Юнус хабар бериб, деди: бизга Авф ривоят қилди, у Муҳаммаддан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Сизлардан бирингиз оқмайдиган (турғун) сувга бавл қилиб, сўнг ундан таҳорат олмасин,» дедилар. Авф деди: Хилос ҳам Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди).

58-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَتِيقٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ يَبُولَنَّ أَحَدُكُمْ فِي الْمَاءِ الدَّائِمِ ثُمَّ يَغْتَسِلُ مِنْهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ كَانَ يَعْقُوبُ لاَ يُحَدِّثُ بِهَذَا الْحَدِيثِ إِلاَّ بِدِينَارٍ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у Яҳё ибн Атиқдан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз оқмайдиган (турғун) сувга бавл қилиб, сўнг ундан ғусл қилмасин,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Яъқуб бу ҳадисни фақат бир динор (эвазига) ривоят қиларди.

59-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ سَلَمَةَ، أَنَّ الْمُغِيرَةَ بْنَ أَبِي بُرْدَةَ، مِنْ بَنِي عَبْدِ الدَّارِ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ سَأَلَ رَجُلٌ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا نَرْكَبُ الْبَحْرَ وَنَحْمِلُ مَعَنَا الْقَلِيلَ مِنَ الْمَاءِ فَإِنْ تَوَضَّأْنَا بِهِ عَطِشْنَا أَفَنَتَوَضَّأُ مِنْ مَاءِ الْبَحْرِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ هُوَ الطَّهُورُ مَاؤُهُ الْحِلُّ مَيْتَتُهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Сафвон ибн Сулаймдан, у Саид ибн Саламадан хабар берди: Муғира ибн Абу Бурда, Бани Абдуддордан бўлиб, унга хабар беришича, у Абу Ҳурайрадан эшитган, у шундай дерди: бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб деди: «Ё Расулаллоҳ, биз денгизга (кемада) чиқамиз ва ўзимиз билан озгина сув оламиз. Агар у билан таҳорат олсак, ташна қоламиз. Денгиз суви билан таҳорат олайликми?» Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унинг суви покдир, ўлиги (ичидаги ўлиб қолган жонзоти) ҳалолдир,» дедилар.

60-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اسْتَفْتَحَ الصَّلاَةَ سَكَتَ هُنَيْهَةً فَقُلْتُ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا تَقُولُ فِي سُكُوتِكَ بَيْنَ التَّكْبِيرِ وَالْقِرَاءَةِ قَالَ ‏ "‏ أَقُولُ اللَّهُمَّ بَاعِدْ بَيْنِي وَبَيْنَ خَطَايَاىَ كَمَا بَاعَدْتَ بَيْنَ الْمَشْرِقِ وَالْمَغْرِبِ اللَّهُمَّ نَقِّنِي مِنْ خَطَايَاىَ كَمَا يُنَقَّى الثَّوْبُ الأَبْيَضُ مِنَ الدَّنَسِ اللَّهُمَّ اغْسِلْنِي مِنْ خَطَايَاىَ بِالثَّلْجِ وَالْمَاءِ وَالْبَرَدِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Жарир ривоят қилди, у Умора ибн ал-Қаъқўдан, у Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарирдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида, бир оз жим турардилар. Мен: «Отам-онам сенга фидо бўлсин, ё Расулаллоҳ, такбир билан қироат орасидаги жим туришингда нима дейсан?» дедим. У: «Мен: ‹Аллоҳим, Машриқ билан Мағриб орасини узоқлаштирганинг каби, мен билан хатоларим орасини узоқлаштиргин. Аллоҳим, оқ кийим кирдан тозалангани каби, мени хатоларимдан тозалагин. Аллоҳим, мени хатоларимдан қор, сув ва дўл билан ювгин,› дейман,» дедилар.

61-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ اللَّهُمَّ اغْسِلْ خَطَايَاىَ بِمَاءِ الثَّلْجِ وَالْبَرَدِ وَنَقِّ قَلْبِي مِنَ الْخَطَايَا كَمَا نَقَّيْتَ الثَّوْبَ الأَبْيَضَ مِنَ الدَّنَسِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Жарир хабар берди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллоҳим, хатоларимни қор ва дўл суви билан ювгин ва оқ кийимни кирдан тозалаганинг каби, қалбимни хатолардан тозалагин,» дердилар.

62-ҳадис

أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، قَالَ شَهِدْتُ عَوْفَ بْنَ مَالِكٍ يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عَلَى مَيِّتٍ فَسَمِعْتُ مِنْ دُعَائِهِ وَهُوَ يَقُولُ ‏ "‏ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ وَارْحَمْهُ وَعَافِهِ وَاعْفُ عَنْهُ وَأَكْرِمْ نُزُلَهُ وَأَوْسِعْ مُدْخَلَهُ وَاغْسِلْهُ بِالْمَاءِ وَالثَّلْجِ وَالْبَرَدِ وَنَقِّهِ مِنَ الْخَطَايَا كَمَا يُنَقَّى الثَّوْبُ الأَبْيَضُ مِنَ الدَّنَسِ ‏"‏ ‏.‏

Менга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Солиҳ ривоят қилди, у Ҳабиб ибн Убайддан, у Жубайр ибн Нуфайрдан (ривоят қилдики), у деди: мен Авф ибн Моликнинг шундай деганига гувоҳ бўлдим: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бир маййитга (жаноза) намози ўқиётганларини эшитдим ва дуоларидан эшитдимки, у шундай дердилар: «Аллоҳим, уни мағфират қилгин ва унга раҳм қилгин, уни (балолардан) саломат қилгин ва уни авф этгин, унинг манзилини ҳурматли қилгин ва кирадиган жойини кенг қилгин, уни сув, қор ва дўл билан ювгин ва оқ кийим кирдан тозалангани каби, уни хатолардан тозалагин.»

63-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا شَرِبَ الْكَلْبُ فِي إِنَاءِ أَحَدِكُمْ فَلْيَغْسِلْهُ سَبْعَ مَرَّاتٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бировингизнинг идишидан ит ичса, уни етти марта ювсин,» дедилар.

64-ҳадис

أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي زِيَادُ بْنُ سَعْدٍ، أَنَّ ثَابِتًا، مَوْلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زَيْدٍ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا وَلَغَ الْكَلْبُ فِي إِنَاءِ أَحَدِكُمْ فَلْيَغْسِلْهُ سَبْعَ مَرَّاتٍ ‏"‏ ‏.‏

Менга Иброҳим ибн ал-Ҳасан хабар бериб, деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Зиёд ибн Саъд хабар бердики, Абдурраҳмон ибн Зайднинг озоди (мавлоси) Собит унга хабар беришича, у Абу Ҳурайранинг шундай деганини эшитган: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бировингизнинг идишини ит яласа, уни етти марта ювсин,» дедилар.

65-ҳадис

أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي زِيَادُ بْنُ سَعْدٍ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ هِلاَلُ بْنُ أُسَامَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا سَلَمَةَ، يُخْبِرُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ ‏.‏

Менга Иброҳим ибн ал-Ҳасан хабар бериб, деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Зиёд ибн Саъд хабар бердики, унга Ҳилол ибн Усома хабар берган, у Абу Саламанинг Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини хабар бераётганини эшитган.

66-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي رَزِينٍ، وَأَبِي، صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا وَلَغَ الْكَلْبُ فِي إِنَاءِ أَحَدِكُمْ فَلْيُرِقْهُ ثُمَّ لْيَغْسِلْهُ سَبْعَ مَرَّاتٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ لاَ أَعْلَمُ أَحَدًا تَابَعَ عَلِيَّ بْنَ مُسْهِرٍ عَلَى قَوْلِهِ فَلْيُرِقْهُ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Али ибн Мусъҳир хабар берди, у Аъмашдан, у Абу Разин ва Абу Солиҳдан, улар Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бировингизнинг идишини ит яласа, (аввал) уни тўкиб ташласин, сўнг уни етти марта ювсин,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: мен Али ибн Мусъҳирга унинг ‹тўкиб ташласин› деган сўзида тобеъ бўлган бировни билмайман.

67-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، قَالَ سَمِعْتُ مُطَرِّفًا، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُغَفَّلِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِقَتْلِ الْكِلاَبِ وَرَخَّصَ فِي كَلْبِ الصَّيْدِ وَالْغَنَمِ وَقَالَ ‏ "‏ إِذَا وَلَغَ الْكَلْبُ فِي الإِنَاءِ فَاغْسِلُوهُ سَبْعَ مَرَّاتٍ وَعَفِّرُوهُ الثَّامِنَةَ بِالتُّرَابِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ас-Санъоний хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Абут-Тайёҳдан, у деди: мен Мутаррифнинг Абдуллоҳ ибн ал-Муғаффалдан (ривоят қилганини) эшитдимки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) итларни ўлдиришни буюрдилар ва ов ити ҳамда қўй (пода) ити ҳақида рухсат бердилар ва: «Ит идишни яласа, уни етти марта ювинглар ва саккизинчисида тупроқ билан ишқаланглар,» дедилар.

68-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ حُمَيْدَةَ بِنْتِ عُبَيْدِ بْنِ رِفَاعَةَ، عَنْ كَبْشَةَ بِنْتِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ أَبَا قَتَادَةَ، دَخَلَ عَلَيْهَا ثُمَّ ذَكَرَتْ كَلِمَةً مَعْنَاهَا فَسَكَبْتُ لَهُ وَضُوءًا فَجَاءَتْ هِرَّةٌ فَشَرِبَتْ مِنْهُ فَأَصْغَى لَهَا الإِنَاءَ حَتَّى شَرِبَتْ - قَالَتْ كَبْشَةُ - فَرَآنِي أَنْظُرُ إِلَيْهِ فَقَالَ أَتَعْجَبِينَ يَا ابْنَةَ أَخِي فَقُلْتُ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِنَّهَا لَيْسَتْ بِنَجَسٍ إِنَّمَا هِيَ مِنَ الطَّوَّافِينَ عَلَيْكُمْ وَالطَّوَّافَاتِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Талҳадан, у Ҳумайда бинти Убайд ибн Рифўадан, у Кабша бинти Каъб ибн Моликдан хабар бердики, Абу Қатода унинг олдига кирди, сўнг у (Кабша) маъноси шундай бўлган бир сўзни зикр қилди: мен унга таҳорат (учун сув) қуйдим. Шунда бир мушук келиб, ундан ичди ва у (Абу Қатода) идишни унга (мушукка) эғди, токи у ичиб олди. Кабша деди: у (Абу Қатода) мени ўзига қараб турганимни кўриб: «Ҳайрон қолдингми, эй биродаримнинг қизи?» деди. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹У (мушук) нажас эмас, у фақат сизнинг атрофингизда айланиб юрувчи (жонивор)лардандир — эркаги ҳам, урғочиси ҳам,› дедилар,» деди.

69-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ أَتَانَا مُنَادِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ يَنْهَاكُمْ عَنْ لُحُومِ الْحُمُرِ فَإِنَّهَا رِجْسٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Айюбдан, у Муҳаммаддан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: бизга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг жарчиси келди ва: «Албатта, Аллоҳ ва Унинг Расули сизларни хонаки эшакларнинг гўштидан қайтарадилар, чунки у нопокдир,» деди.

70-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كُنْتُ أَتَعَرَّقُ الْعَرْقَ فَيَضَعُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاهُ حَيْثُ وَضَعْتُ وَأَنَا حَائِضٌ وَكُنْتُ أَشْرَبُ مِنَ الإِنَاءِ فَيَضَعُ فَاهُ حَيْثُ وَضَعْتُ وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у Суфёндан, у Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен ҳайзли ҳолимда суякдан гўшт юлқиб ердим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса мен оғиз тегизган жойга оғизларини қўярдилар; мен ҳайзли ҳолимда идишдан ичардим, у (Расулуллаҳ) ҳам мен оғиз тегизган жойга оғизларини қўярдилар.

71-ҳадис

أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، ح وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ الرِّجَالُ وَالنِّسَاءُ يَتَوَضَّئُونَ فِي زَمَانِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَمِيعًا ‏.‏

Менга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди — (бошқа санад билан) ва ал-Ҳорис ибн Мискин (ҳам), унга (матн) ўқиб берилиб, мен эшитиб турганимда, у Ибнул-Қосимдан (ривоят қилиб), у деди: менга Молик ривоят қилди, у Нофедан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида эркаклар ва аёллар биргаликда таҳорат олардилар.

72-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا، كَانَتْ تَغْتَسِلُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الإِنَاءِ الْوَاحِدِ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у (Оиша) унга хабар бердики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан битта идишдан ғусл қиларди.

73-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَبْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ بِمَكُّوكٍ وَيَغْتَسِلُ بِخَمْسَةِ مَكَاكِيَّ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Абдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Жабр ривоят қилиб деди: мен Анас ибн Моликнинг шундай деганини эшитдим: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир маккук (идиш) билан таҳорат қилар ва беш маккук билан ғусл қилар эдилар.»

74-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، ثُمَّ ذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ حَبِيبٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَبَّادَ بْنَ تَمِيمٍ، يُحَدِّثُ عَنْ جَدَّتِي، وَهِيَ أُمُّ عُمَارَةَ بِنْتُ كَعْبٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ فَأُتِيَ بِمَاءٍ فِي إِنَاءٍ قَدْرَ ثُلُثَىِ الْمُدِّ ‏.‏ قَالَ شُعْبَةُ فَأَحْفَظُ أَنَّهُ غَسَلَ ذِرَاعَيْهِ وَجَعَلَ يَدْلُكُهُمَا وَيَمْسَحُ أُذُنَيْهِ بَاطِنَهُمَا وَلاَ أَحْفَظُ أَنَّهُ مَسَحَ ظَاهِرَهُمَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, сўнг (Башшор) маъноси «бизга ривоят қилди» бўлган бир сўзни келтирди: бизга Шуъба, Ҳабибдан (ривоят қилди), у деди: мен Аббод ибн Тамимнинг бувимдан — у Умму Умора бинт Каъб эди — ривоят қилганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат қилдилар, сўнг У зотга бир идишда муднинг учдан икки қисмича сув келтирилди. Шуъба деди: «Мен У зотнинг билакларини ювиб, уларни ишқалаганини ва қулоқларининг ичини масҳ қилганини ёдимда сақлайман, лекин ташқарисини масҳ қилганини эслай олмайман.»

75-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، عَنْ حَمَّادٍ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، ح وَأَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ وَقَّاصٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، - رضى الله عنه - قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا الأَعْمَالُ بِالنِّيَّةِ وَإِنَّمَا لاِمْرِئٍ مَا نَوَى فَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ فَهِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ وَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إِلَى دُنْيَا يُصِيبُهَا أَوِ امْرَأَةٍ يَنْكِحُهَا فَهِجْرَتُهُ إِلَى مَا هَاجَرَ إِلَيْهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий, Ҳаммоддан хабар берди; ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан (ривоят қилди), менга Молик ривоят қилди; (яна бир санад) ва бизга Сулаймон ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибнул-Муборак хабар берди — лафз уники — Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Алқама ибн Ваққосдан, у Умар ибнул-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Амаллар фақат ният биландир ва ҳар бир кишига ният қилгани (насиба). Кимнинг ҳижрати Аллаҳга ва Унинг Расулига (йўналтирилган) бўлса, унинг ҳижрати Аллаҳга ва Унинг Расулигадир. Кимнинг ҳижрати эришадиган бир дунё (манфаати) ёки уйланадиган аёл учун бўлса, унинг ҳижрати ўша ҳижрат қилган нарсасигадир,» дедилар.

76-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَحَانَتْ صَلاَةُ الْعَصْرِ فَالْتَمَسَ النَّاسُ الْوَضُوءَ فَلَمْ يَجِدُوهُ فَأُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِوَضُوءٍ فَوَضَعَ يَدَهُ فِي ذَلِكَ الإِنَاءِ وَأَمَرَ النَّاسَ أَنْ يَتَوَضَّئُوا فَرَأَيْتُ الْمَاءَ يَنْبُعُ مِنْ تَحْتِ أَصَابِعِهِ حَتَّى تَوَضَّئُوا مِنْ عِنْدِ آخِرِهِمْ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Талҳадан, у Анасдан хабар берди, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрдим, аср намози вақти яқинлашди. Одамлар таҳорат (учун сув) излашди, аммо топа олмадилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га таҳорат (учун сув) келтирилди. У зот қўлларини ўша идишга қўйдилар ва одамларга таҳорат қилишни буюрдилар. Мен сувнинг У зотнинг бармоқлари остидан отилиб чиқаётганини кўрдим, ҳатто уларнинг энг охиргисигача таҳорат қилди.

77-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَجِدُوا مَاءً فَأُتِيَ بِتَوْرٍ فَأَدْخَلَ يَدَهُ فَلَقَدْ رَأَيْتُ الْمَاءَ يَتَفَجَّرُ مِنْ بَيْنِ أَصَابِعِهِ وَيَقُولُ ‏ "‏ حَىَّ عَلَى الطَّهُورِ وَالْبَرَكَةِ مِنَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ الأَعْمَشُ فَحَدَّثَنِي سَالِمُ بْنُ أَبِي الْجَعْدِ قَالَ قُلْتُ لِجَابِرٍ كَمْ كُنْتُمْ يَوْمَئِذٍ قَالَ أَلْفٌ وَخَمْسُمِائَةٍ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Суфён, ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан, у Абдуллоҳдан хабар берди, у деди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдик, улар сув топа олмадилар. Сўнг У зотга бир товр (идиш) келтирилди, У зот қўлларини унга солдилар. Мен сувнинг У зотнинг бармоқлари орасидан отилиб чиқаётганини кўрдим. У зот: «Таҳоратга ва Азиз ва Жалил Аллаҳдан (келувчи) баракага шошилинглар!» дер эдилар. ал-Аъмаш деди: менга Солим ибн Абул-Жаъд ривоят қилиб деди: мен Жобирга: «Ўша куни қанчалардингиз?» дедим. У: «Минг беш юз (киши),» деди.

78-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ ثَابِتٍ، وَقَتَادَةُ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ طَلَبَ بَعْضُ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَضُوءًا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَلْ مَعَ أَحَدٍ مِنْكُمْ مَاءٌ ‏"‏ ‏.‏ فَوَضَعَ يَدَهُ فِي الْمَاءِ وَيَقُولُ ‏"‏ تَوَضَّئُوا بِسْمِ اللَّهِ ‏"‏ ‏.‏ فَرَأَيْتُ الْمَاءَ يَخْرُجُ مِنْ بَيْنِ أَصَابِعِهِ حَتَّى تَوَضَّئُوا مِنْ عِنْدِ آخِرِهِمْ ‏.‏ قَالَ ثَابِتٌ قُلْتُ لأَنَسٍ كَمْ تُرَاهُمْ قَالَ نَحْوًا مِنْ سَبْعِينَ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар, Собитдан, ва Қатода Анасдан ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг баъзи саҳобалари таҳорат (учун сув) сўрашди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирортангизда сув борми?» дедилар. Сўнг У зот қўлларини сувга қўйиб: «Аллаҳнинг исми билан таҳорат қилинглар,» дер эдилар. Мен сувнинг У зотнинг бармоқлари орасидан чиқаётганини кўрдим, ҳатто уларнинг энг охиргисигача таҳорат қилди. Собит деди: мен Анасга: «Уларни қанча (киши) деб кўрдингиз?» дедим. У: «Етмиштача,» деди.

79-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ مَالِكٍ، وَيُونُسَ، وَعَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، أَخْبَرَهُمْ عَنْ عَبَّادِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَاهُ، يَقُولُ سَكَبْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ تَوَضَّأَ فِي غَزْوَةِ تَبُوكَ فَمَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ لَمْ يَذْكُرْ مَالِكٌ عُرْوَةَ بْنَ الْمُغِيرَةِ ‏.‏

Бизга Сулаймон ибн Довуд, ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим, лафз уники — Ибн Ваҳбдан, у Молик, Юнус ва Амр ибнул-Ҳорисдан (хабар бердики), Ибн Шиҳоб уларга Аббод ибн Зиёддан, у Урва ибнул-Муғирадан хабар берди, у отасининг шундай деганини эшитди: Мен Табук ғазотида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат қилганларида (сувни) қуйдим, У зот икки махси (хуфф) устига масҳ қилдилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Молик Урва ибнул-Муғирани зикр қилмади.

80-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِوُضُوءِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَوَضَّأَ مَرَّةً مَرَّةً ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанна хабар берди, у деди: бизга Яҳё, Суфёндан ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн Аслам, Ато ибн Ясордан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: Мен сизларга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳоратлари ҳақида хабар бермайми? — сўнг (аъзоларни) бир мартадан, бир мартадан (ювиб) таҳорат қилди.

81-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، قَالَ أَنْبَأَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي الْمُطَّلِبُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حَنْطَبٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، تَوَضَّأَ ثَلاَثًا ثَلاَثًا يُسْنِدُ ذَلِكَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибнул-Муборак хабар берди, у деди: бизга ал-Авзоий хабар берди, у деди: менга ал-Мутталиб ибн Абдуллоҳ ибн Ҳантаб ривоят қилдики, Абдуллоҳ ибн Умар (аъзоларни) уч мартадан, уч мартадан (ювиб) таҳорат қилди ва буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га нисбат берарди.

82-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْبَصْرِيُّ، عَنْ بِشْرِ بْنِ الْمُفَضَّلِ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ عَامِرٍ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنِ الْمُغِيرَةِ، وَعَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ رَجُلٍ، حَتَّى رَدَّهُ إِلَى الْمُغِيرَةِ - قَالَ ابْنُ عَوْنٍ وَلاَ أَحْفَظُ حَدِيثَ ذَا مِنْ حَدِيثِ ذَا - أَنَّ الْمُغِيرَةَ قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَقَرَعَ ظَهْرِي بِعَصًا كَانَتْ مَعَهُ فَعَدَلَ وَعَدَلْتُ مَعَهُ حَتَّى أَتَى كَذَا وَكَذَا مِنَ الأَرْضِ فَأَنَاخَ ثُمَّ انْطَلَقَ ‏.‏ قَالَ فَذَهَبَ حَتَّى تَوَارَى عَنِّي ثُمَّ جَاءَ فَقَالَ ‏"‏ أَمَعَكَ مَاءٌ ‏"‏ ‏.‏ وَمَعِي سَطِيحَةٌ لِي فَأَتَيْتُهُ بِهَا فَأَفْرَغْتُ عَلَيْهِ فَغَسَلَ يَدَيْهِ وَوَجْهَهُ وَذَهَبَ لِيَغْسِلَ ذِرَاعَيْهِ وَعَلَيْهِ جُبَّةٌ شَامِيَّةٌ ضَيِّقَةُ الْكُمَّيْنِ فَأَخْرَجَ يَدَهُ مِنْ تَحْتِ الْجُبَّةِ فَغَسَلَ وَجْهَهُ وَذِرَاعَيْهِ وَذَكَرَ مِنْ نَاصِيَتِهِ شَيْئًا وَعِمَامَتِهِ شَيْئًا - قَالَ ابْنُ عَوْنٍ لاَ أَحْفَظُ كَمَا أُرِيدُ ثُمَّ مَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ - ثُمَّ قَالَ ‏"‏ حَاجَتَكَ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَيْسَتْ لِي حَاجَةٌ فَجِئْنَا وَقَدْ أَمَّ النَّاسَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ وَقَدْ صَلَّى بِهِمْ رَكْعَةً مِنْ صَلاَةِ الصُّبْحِ فَذَهَبْتُ لأُوذِنَهُ فَنَهَانِي فَصَلَّيْنَا مَا أَدْرَكْنَا وَقَضَيْنَا مَا سُبِقْنَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Иброҳим ал-Басрий, Бишр ибнул-Муфаззалдан, у Ибн Авндан, у Омир аш-Шаъбийдан, у Урва ибнул-Муғирадан, у Муғирадан; ва (яна) Муҳаммад ибн Сириндан, у бир кишидан, ҳатто уни Муғирага (санадини) етказгунча хабар берди — Ибн Авн деди: мен бу (ривоятни) бу (ривоятдан ажратиб) эслай олмайман — Муғира шундай деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда эдик. У зот ўзларида бўлган таёқ билан елкамга урдилар, сўнг йўлдан четга бурилдилар, мен ҳам У зот билан бирга бурилдим, ҳатто ернинг фалон-фалон жойига етдилар. Сўнг (туяни) чўктириб, кейин (четга) кетдилар. (Муғира) деди: У зот мендан кўздан ғойиб бўлгунча кетдилар, сўнг келиб: «Сенинг ёнингда сув борми?» дедилар. Ёнимда бир териб идишим бор эди, мен уни У зотга келтирдим ва (сувни) устларига қуйдим. У зот қўлларини ва юзларини ювдилар, билакларини ювмоқчи бўлдилар, У зотнинг устларида енги тор шомликларнинг жуббаси бор эди. Сўнг У зот қўлларини жубба остидан чиқариб, юзларини ва билакларини ювдилар, пешона сочларидан бир оз ва салладан бир оз (масҳ қилганларини) зикр қилди — Ибн Авн деди: мен истаганимдек эслай олмайман — сўнг икки махси (хуфф) устига масҳ қилдилар. Кейин: «Ҳожатинг борми?» дедилар. Мен: «Ё Расулуллаҳ, менинг ҳожатим йўқ,» дедим. Сўнг биз келдик, одамларга Абдурраҳмон ибн Авф имом бўлиб, уларга субҳ (бомдод) намозидан бир ракъат ўқитиб бўлган эди. Мен унга (Набий келганларини) билдиргани бордим, аммо у мени ман қилди. Шундай қилиб биз етишганимизни ўқидик ва ўтиб кетганимизни қазо қилдик.

83-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ سُفْيَانَ، - وَهُوَ ابْنُ حَبِيبٍ - عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْسٍ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اسْتَوْكَفَ ثَلاَثًا ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада, Суфёндан — у Ибн Ҳабибдир — у Шуъбадан, у Нуъмон ибн Солимдан, у Ибн Абу Авсдан, у бобосидан хабар берди, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларига уч марта сув қуйиб (ювганларини) кўрдим.

84-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ اللَّيْثِيِّ، عَنْ حُمْرَانَ بْنِ أَبَانَ، قَالَ رَأَيْتُ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ - رضى الله عنه - تَوَضَّأَ فَأَفْرَغَ عَلَى يَدَيْهِ ثَلاَثًا فَغَسَلَهُمَا ثُمَّ تَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ يَدَهُ الْيُمْنَى إِلَى الْمِرْفَقِ ثَلاَثًا ثُمَّ الْيُسْرَى مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ غَسَلَ قَدَمَهُ الْيُمْنَى ثَلاَثًا ثُمَّ الْيُسْرَى مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ نَحْوَ وُضُوئِي ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ نَحْوَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ لاَ يُحَدِّثُ نَفْسَهُ فِيهِمَا بِشَىْءٍ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Ато ибн Язид ал-Лайсийдан, у Ҳумрон ибн Абондан хабар берди, у деди: Мен Усмон ибн Аффон (розияллаҳу анҳу) таҳорат қилганини кўрдим. У қўлларига уч марта (сув) қуйиб, уларни ювди, сўнг оғзини чайқаб, бурнига сув тортди, кейин юзини уч марта ювди, сўнг ўнг қўлини тирсагигача уч марта ювди, кейин чап (қўлини) ҳам худди шундай (ювди), сўнг бошини масҳ қилди, кейин ўнг оёғини уч марта ювди, сўнг чап (оёғини) ҳам худди шундай (ювди). Кейин деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менинг таҳоратимга ўхшаш таҳорат қилганларини кўрдим. Сўнг У зот: «Ким мана шу таҳоратимга ўхшатиб таҳорат қилса, кейин икки ракъат намоз ўқиб, уларда кўнглида ҳеч нарсани ўйламаса, унинг олдинги гуноҳи кечирилади,» дедилар.

85-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، - هُوَ ابْنُ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرِ بْنِ دِينَارٍ الْحِمْصِيُّ عَنْ - شُعَيْبٍ، - هُوَ ابْنُ أَبِي حَمْزَةَ - عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي عَطَاءُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ حُمْرَانَ، أَنَّهُ رَأَى عُثَّمَانَ دَعَا بِوَضُوءٍ فَأَفْرَغَ عَلَى يَدَيْهِ مِنْ إِنَائِهِ فَغَسَلَهَا ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ أَدْخَلَ يَمِينَهُ فِي الْوَضُوءِ فَتَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا وَيَدَيْهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ غَسَلَ كُلَّ رِجْلٍ مِنْ رِجْلَيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ مِثْلَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ لاَ يُحَدِّثُ فِيهِمَا نَفْسَهُ بِشَىْءٍ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибнул-Муғира хабар берди, у деди: бизга Усмон — у Ибн Саид ибн Касир ибн Динор ал-Ҳимсийдир — Шуъайбдан — у Ибн Абу Ҳамзадир — у аз-Зуҳрийдан ривоят қилди, менга Ато ибн Язид, Ҳумрондан хабар берди: У Усмоннинг таҳорат (учун сув) сўраганини, сўнг идишидан қўлларига (сув) қуйиб, уларни уч марта ювганини, кейин ўнг қўлини таҳорат (суви)га солиб, оғзини чайқаб, бурнига сув тортганини, сўнг юзини уч марта ва қўлларини тирсакларигача уч марта ювганини, кейин бошини масҳ қилганини, сўнг ҳар бир оёғини уч мартадан ювганини кўрди. Кейин у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мана шу таҳоратимдай таҳорат қилганларини кўрдим. Сўнг У зот: «Ким мана шу таҳоратимдай таҳорат қилса, кейин туриб икки ракъат намоз ўқиб, уларда кўнглида ҳеч нарсани ўйламаса, Аллаҳ унинг олдинги гуноҳини кечиради,» дедилар.

86-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، ح وَحَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ عِيسَى، عَنْ مَعْنٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا تَوَضَّأَ أَحَدُكُمْ فَلْيَجْعَلْ فِي أَنْفِهِ مَاءً ثُمَّ لْيَسْتَنْثِرْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абуз-Зинод ривоят қилди; ва (яна) бизга ал-Ҳусайн ибн Исо, Маъндан, у Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз таҳорат қилганда, бурнига сув солиб, сўнг (уни) қоқиб чиқарсин,» дедилар.

87-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سُلَيْمٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ كَثِيرٍ، ح وَأَنْبَأَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي هَاشِمٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ لَقِيطِ بْنِ صَبْرَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخْبِرْنِي عَنِ الْوُضُوءِ، قَالَ ‏ "‏ أَسْبِغِ الْوُضُوءَ وَبَالِغْ فِي الاِسْتِنْشَاقِ إِلاَّ أَنْ تَكُونَ صَائِمًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Сулайм, Исмоил ибн Касирдан ривоят қилди; ва (яна) бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Вакииъ, Суфёндан, у Абу Ҳошимдан, у Осим ибн Лақит ибн Сабрадан, у отасидан хабар берди, у деди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, менга таҳорат ҳақида хабар беринг,» дедим. У зот: «Таҳоратни мукаммал қил ва бурнингга сув тортишни қаттиқ қил, фақат рўзадор бўлсанг (бундан мустасно),» дедилар.

88-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ فَلْيَسْتَنْثِرْ وَمَنِ اسْتَجْمَرَ فَلْيُوتِرْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан хабар берди; ва (яна) бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Идрис ал-Хавлонийдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким таҳорат қилса, бурнига сув солиб (уни) қоқиб чиқарсин, ким тошлар билан (нажосатни) тозаласа, тоқ (сонда) қилсин,» дедилар.

89-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ قَيْسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا تَوَضَّأْتَ فَاسْتَنْثِرْ وَإِذَا اسْتَجْمَرْتَ فَأَوْتِرْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод, Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Салама ибн Қайсдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Таҳорат қилганингда бурнингга сув тортиб (уни) қоқиб чиқар, тошлар билан (нажосатни) тозалаганингда тоқ (сонда) қил,» дедилар.

90-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ زُنْبُورٍ الْمَكِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ مُحَمَّدَ بْنَ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَهُ عَنْ عِيسَى بْنِ طَلْحَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا اسْتَيْقَظَ أَحَدُكُمْ مِنْ مَنَامِهِ فَتَوَضَّأَ فَلْيَسْتَنْثِرْ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ يَبِيتُ عَلَى خَيْشُومِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Зунбур ал-Маккий хабар берди, у деди: бизга Ибн Абу Ҳозим, Язид ибн Абдуллоҳдан ривоят қилдики, Муҳаммад ибн Иброҳим унга Исо ибн Талҳадан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, У зот: «Сизлардан бирингиз уйқусидан уйғониб, таҳорат қилса, бурнига уч марта сув тортиб (уни) қоқиб чиқарсин, чунки шайтон унинг бурни (канори)да тунайди,» дедилар.

91-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ خَيْرٍ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّهُ دَعَا بِوَضُوءٍ فَتَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ وَنَثَرَ بِيَدِهِ الْيُسْرَى فَفَعَلَ هَذَا ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ هَذَا طُهُورُ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Мусо ибн Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Ҳусайн ибн Али ривоят қилди, Зоидадан, у деди: бизга Холид ибн Алқама ривоят қилди, Абду Хайрдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у таҳорат сувини чақирди, сўнг оғзини чайди ва бурнига сув тортиб, чап қўли билан қоқди. Буни уч марта қилди. Сўнг деди: «Бу Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳоратидир.»

92-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ خَالِدِ بْنِ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ خَيْرٍ، قَالَ أَتَيْنَا عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ - رضى الله عنه - وَقَدْ صَلَّى فَدَعَا بِطَهُورٍ فَقُلْنَا مَا يَصْنَعُ بِهِ وَقَدْ صَلَّى مَا يُرِيدُ إِلاَّ لِيُعَلِّمَنَا فَأُتِيَ بِإِنَاءٍ فِيهِ مَاءٌ وَطَسْتٍ فَأَفْرَغَ مِنَ الإِنَاءِ عَلَى يَدَيْهِ فَغَسَلَهَا ثَلاَثًا ثُمَّ تَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثَلاَثًا مِنَ الْكَفِّ الَّذِي يَأْخُذُ بِهِ الْمَاءَ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا وَغَسَلَ يَدَهُ الْيُمْنَى ثَلاَثًا وَيَدَهُ الشِّمَالَ ثَلاَثًا وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ مَرَّةً وَاحِدَةً ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَهُ الْيُمْنَى ثَلاَثًا وَرِجْلَهُ الشِّمَالَ ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ مَنْ سَرَّهُ أَنْ يَعْلَمَ وُضُوءَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهُوَ هَذَا ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Холид ибн Алқамадан, у Абду Хайрдан (ривоят қилдики), у деди: биз Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)нинг олдига келдик, у аллақачон намоз ўқиб бўлган эди. У таҳорат сувини чақирди. Биз дедик: «Аллақачон намоз ўқиб бўлганидан кейин у билан нима қилади? У фақат бизга ўргатмоқчидир.» Сўнг унга ичида суви бор идиш ва бир тоғора келтирилди. У идишдан қўлларига (сув) қуйди ва уларни уч марта ювди. Сўнг сув олган кафти билан оғзини чайди ва бурнига уч марта сув тортди. Сўнг юзини уч марта ювди, ўнг қўлини уч марта ювди ва чап қўлини уч марта ювди, бошини бир марта маш қилди. Сўнг ўнг оёғини уч марта ювди ва чап оёғини уч марта ювди. Сўнг деди: «Кимни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳоратини билиш хурсанд қилса, мана шудир.»

93-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، - وَهُوَ ابْنُ الْمُبَارَكِ - عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ عُرْفُطَةَ، عَنْ عَبْدِ خَيْرٍ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه أَنَّهُ أُتِيَ بِكُرْسِيٍّ فَقَعَدَ عَلَيْهِ ثُمَّ دَعَا بِتَوْرٍ فِيهِ مَاءٌ فَكَفَأَ عَلَى يَدَيْهٍ ثَلاَثًا ثُمَّ مَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ بِكَفٍّ وَاحِدٍ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ وَغَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا وَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا وَأَخَذَ مِنَ الْمَاءِ فَمَسَحَ بِرَأْسِهِ - وَأَشَارَ شُعْبَةُ مَرَّةً مِنْ نَاصِيَتِهِ إِلَى مُؤَخَّرِ رَأْسِهِ - ثُمَّ قَالَ - لاَ أَدْرِي أَرَدَّهُمَا أَمْ لاَ - وَغَسَلَ رِجْلَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ مَنْ سَرَّهُ أَنْ يَنْظُرَ إِلَى طُهُورِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهَذَا طُهُورُهُ ‏.‏ وَقَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا خَطَأٌ وَالصَّوَابُ خَالِدُ بْنُ عَلْقَمَةَ لَيْسَ مَالِكَ بْنَ عُرْفُطَةَ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ — у Ибн ал-Муборак — хабар берди, Шуъбадан, у Молик ибн Урфутадан, у Абду Хайрдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), унга бир курси келтирилди ва у унга ўтирди. Сўнг ичида суви бор бир косани чақириб, қўлларига уч марта (сув) қуйди. Сўнг бир кафти билан оғзини чайди ва бурнига уч марта сув тортди. Юзини уч марта ювди, икки билагини уч мартадан ювди ва сувдан олиб бошини маш қилди — Шуъба бир мартада (қўлини) пешонасидан бошининг орқасига (юргизганини) ишора қилди — сўнг деди: «Билмадим, қўлларини қайтардими ёки йўқми.» Икки оёғини уч мартадан ювди. Сўнг деди: «Кимни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳоратига қараш хурсанд қилса, мана бу унинг таҳоратидир.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: «Бу хатодир, тўғриси Холид ибн Алқамадир, Молик ибн Урфута эмас.»

94-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَحُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ يَزِيدَ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنِي شُعْبَةُ، عَنْ مَالِكِ بْنِ عُرْفُطَةَ، عَنْ عَبْدِ خَيْرٍ، قَالَ شَهِدْتُ عَلِيًّا دَعَا بِكُرْسِيٍّ فَقَعَدَ عَلَيْهِ ثُمَّ دَعَا بِمَاءٍ فِي تَوْرٍ فَغَسَلَ يَدَيْهِ ثَلاَثًا ثُمَّ مَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ بِكَفٍّ وَاحِدٍ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا وَيَدَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا ثُمَّ غَمَسَ يَدَهُ فِي الإِنَاءِ فَمَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ مَنْ سَرَّهُ أَنْ يَنْظُرَ إِلَى وُضُوءِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهَذَا وَضُوؤُهُ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али ва Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, Язид — у Ибн Зурайъ — дан, у деди: менга Шуъба ривоят қилди, Молик ибн Урфутадан, у Абду Хайрдан (ривоят қилдики), у деди: мен Алини кўрдим, у бир курси чақириб унга ўтирди. Сўнг косада сув чақириб, қўлларини уч марта ювди. Сўнг бир кафт билан оғзини чайди ва бурнига уч марта сув тортди. Сўнг юзини уч марта ювди ва қўлларини уч мартадан ювди. Сўнг қўлини идишга ботириб, бошини маш қилди. Сўнг икки оёғини уч мартадан ювди. Сўнг деди: «Кимни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳоратига қараш хурсанд қилса, мана бу унинг таҳоратидир.»

95-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ الْمِقْسَمِيُّ، قَالَ أَنْبَأَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ حَدَّثَنِي شَيْبَةُ، أَنَّ مُحَمَّدَ بْنَ عَلِيٍّ، أَخْبَرَهُ قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي عَلِيٌّ، أَنَّ الْحُسَيْنَ بْنَ عَلِيٍّ، قَالَ دَعَانِي أَبِي عَلِيٌّ بِوَضُوءٍ فَقَرَّبْتُهُ لَهُ فَبَدَأَ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ قَبْلَ أَنْ يُدْخِلَهُمَا فِي وَضُوئِهِ ثُمَّ مَضْمَضَ ثَلاَثًا وَاسْتَنْثَرَ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ يَدَهُ الْيُمْنَى إِلَى الْمِرْفَقِ ثَلاَثًا ثُمَّ الْيُسْرَى كَذَلِكَ ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ مَسْحَةً وَاحِدَةً ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَهُ الْيُمْنَى إِلَى الْكَعْبَيْنِ ثَلاَثًا ثُمَّ الْيُسْرَى كَذَلِكَ ثُمَّ قَامَ قَائِمًا فَقَالَ نَاوِلْنِي فَنَاوَلْتُهُ الإِنَاءَ الَّذِي فِيهِ فَضْلُ وَضُوئِهِ فَشَرِبَ مِنْ فَضْلِ وَضُوئِهِ قَائِمًا فَعَجِبْتُ فَلَمَّا رَآنِي قَالَ لاَ تَعْجَبْ فَإِنِّي رَأَيْتُ أَبَاكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَصْنَعُ مِثْلَ مَا رَأَيْتَنِي صَنَعْتُ يَقُولُ لِوُضُوئِهِ هَذَا وَشُرْبِ فَضْلِ وَضُوئِهِ قَائِمًا ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн ал-Ҳасан ал-Миқсамий хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож хабар берди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Шайба ривоят қилдики, Муҳаммад ибн Али унга хабар бериб деди: менга отам Али хабар бердики, Ҳусайн ибн Али шундай деди: отам Али мени таҳорат суви (учун) чақирди, мен уни унга яқинлаштирдим. У бошлаб, кафтларини таҳорат сувига ботиришдан олдин уларни уч марта ювди. Сўнг оғзини уч марта чайди ва бурнига уч марта сув тортиб қоқди. Сўнг юзини уч марта ювди. Сўнг ўнг қўлини тирсагигача уч марта ювди, сўнг чап қўлини ҳам шундай. Сўнг бошини бир марта маш қилди. Сўнг ўнг оёғини тўпиқларигача уч марта ювди, сўнг чап оёғини ҳам шундай. Сўнг тик турди ва деди: «Менга узат.» Мен унга таҳоратидан ортган суви бўлган идишни узатдим. У таҳоратидан ортган сувни тик туриб ичди. Мен таажжубландим. У мени кўрганида деди: «Таажжубланма, мен отанг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг мен қилганимни кўрганинг каби қилаётганини кўргандим,» — бу таҳорати ва таҳоратдан ортган сувни тик туриб ичганини айтар эди.

96-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي حَيَّةَ، - وَهُوَ ابْنُ قَيْسٍ - قَالَ رَأَيْتُ عَلِيًّا - رضى الله عنه - تَوَضَّأَ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ حَتَّى أَنْقَاهُمَا ثُمَّ تَمَضْمَضَ ثَلاَثًا وَاسْتَنْشَقَ ثَلاَثًا وَغَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا وَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ غَسَلَ قَدَمَيْهِ إِلَى الْكَعْبَيْنِ ثُمَّ قَامَ فَأَخَذَ فَضْلَ طَهُورِهِ فَشَرِبَ وَهُوَ قَائِمٌ ثُمَّ قَالَ أَحْبَبْتُ أَنْ أُرِيَكُمْ كَيْفَ طَهُورُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Абу Ҳайядан — у Ибн Қайс — (ривоят қилдики), у деди: мен Али (розияллаҳу анҳу)нинг таҳорат қилганини кўрдим. У кафтларини тоза бўлгунича ювди, сўнг оғзини уч марта чайди ва бурнига уч марта сув тортди, юзини уч марта ювди ва икки билагини уч мартадан ювди. Сўнг бошини маш қилди, сўнг оёқларини тўпиқларигача ювди. Сўнг тик туриб, таҳоратидан ортган сувни олиб тик турганча ичди. Сўнг деди: «Мен сизларга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳорати қандай бўлганини кўрсатишни хоҳладим.»

97-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى الْمَازِنِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ قَالَ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدِ بْنِ عَاصِمٍ - وَكَانَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ جَدُّ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى - هَلْ تَسْتَطِيعُ أَنْ تُرِيَنِي كَيْفَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدٍ نَعَمْ ‏.‏ فَدَعَا بِوَضُوءٍ فَأَفْرَغَ عَلَى يَدَيْهِ فَغَسَلَ يَدَيْهِ مَرَّتَيْنِ مَرَّتَيْنِ ثُمَّ تَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ يَدَيْهِ مَرَّتَيْنِ مَرَّتَيْنِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ ثُمَّ مَسَحَ رَأْسَهُ بِيَدَيْهِ فَأَقْبَلَ بِهِمَا وَأَدْبَرَ بَدَأَ بِمُقَدَّمِ رَأْسِهِ ثُمَّ ذَهَبَ بِهِمَا إِلَى قَفَاهُ ثُمَّ رَدَّهُمَا حَتَّى رَجَعَ إِلَى الْمَكَانِ الَّذِي بَدَأَ مِنْهُ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَيْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — унга ўқиб берилди, мен эса эшитардим, лафз уники — Ибнул-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Амр ибн Яҳё ал-Мозанийдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Осим — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бўлиб, Амр ибн Яҳёнинг бобоси эди — га деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қандай таҳорат қилар эдилар, менга кўрсата оласизми?» Абдуллоҳ ибн Зайд: «Ҳа,» деди. Сўнг у таҳорат сувини чақириб, қўлларига (сув) қуйди ва ҳар бир қўлини икки мартадан ювди. Сўнг оғзини чайди ва бурнига уч марта сув тортди. Сўнг юзини уч марта ювди. Сўнг қўлларини тирсакларигача икки мартадан ювди. Сўнг бошини икки қўли билан маш қилиб, уларни олдинга ва орқага юргизди: бошининг олд қисмидан бошлаб, сўнг икки қўлини бўйнига олиб борди, сўнг бошлаган жойига қайтгунча қайтарди. Сўнг оёқларини ювди.

98-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُتْبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ مَالِكٍ، - هُوَ ابْنُ أَنَسٍ - عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ قَالَ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدِ بْنِ عَاصِمٍ - وَهُوَ جَدُّ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى - هَلْ تَسْتَطِيعُ أَنْ تُرِيَنِي، كَيْفَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدٍ نَعَمْ ‏.‏ فَدَعَا بِوَضُوءٍ فَأَفْرَغَ عَلَى يَدِهِ الْيُمْنَى فَغَسَلَ يَدَيْهِ مَرَّتَيْنِ ثُمَّ مَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ يَدَيْهِ مَرَّتَيْنِ مَرَّتَيْنِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ ثُمَّ مَسَحَ رَأْسَهُ بِيَدَيْهِ فَأَقْبَلَ بِهِمَا وَأَدْبَرَ بَدَأَ بِمُقَدَّمِ رَأْسِهِ ثُمَّ ذَهَبَ بِهِمَا إِلَى قَفَاهُ ثُمَّ رَدَّهُمَا حَتَّى رَجَعَ إِلَى الْمَكَانِ الَّذِي بَدَأَ مِنْهُ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَيْهِ ‏.‏

Бизга Утба ибн Абдуллоҳ хабар берди, Моликдан — у Ибн Анас — у Амр ибн Яҳёдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Осим — у Амр ибн Яҳёнинг бобоси эди — га деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қандай таҳорат қилар эдилар, менга кўрсата оласизми?» Абдуллоҳ ибн Зайд: «Ҳа,» деди. Сўнг у таҳорат сувини чақириб, ўнг қўлига (сув) қуйди ва қўлларини икки марта ювди. Сўнг оғзини чайди ва бурнига уч марта сув тортди. Сўнг юзини уч марта ювди. Сўнг қўлларини тирсакларигача икки мартадан ювди. Сўнг бошини икки қўли билан маш қилиб, уларни олдинга ва орқага юргизди: бошининг олд қисмидан бошлаб, сўнг икки қўлини бўйнига олиб борди, сўнг бошлаган жойига қайтгунча қайтарди. Сўнг оёқларини ювди.

99-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ، - الَّذِي أُرِيَ النِّدَاءَ - قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ فَغَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا وَيَدَيْهِ مَرَّتَيْنِ وَغَسَلَ رِجْلَيْهِ مَرَّتَيْنِ وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ مَرَّتَيْنِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Амр ибн Яҳёдан, у отасидан, у Абдуллоҳ ибн Зайд — азонни (тушида) кўрсатилган киши — дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳорат қилганларини кўрдим. У юзларини уч марта, қўлларини икки марта ювдилар, оёқларини икки марта ювдилар ва бошларини икки марта маш қилдилар.

100-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ جُعَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ مَرْوَانَ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ أَبِي ذُبَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو عَبْدِ اللَّهِ، سَالِمٌ سَبَلاَنُ قَالَ وَكَانَتْ عَائِشَةُ تَسْتَعْجِبُ بِأَمَانَتِهِ وَتَسْتَأْجِرُهُ فَأَرَتْنِي كَيْفَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ فَتَمَضْمَضَتْ وَاسْتَنْثَرَتْ ثَلاَثًا وَغَسَلَتْ وَجْهَهَا ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَتْ يَدَهَا الْيُمْنَى ثَلاَثًا وَالْيُسْرَى ثَلاَثًا وَوَضَعَتْ يَدَهَا فِي مُقَدَّمِ رَأْسِهَا ثُمَّ مَسَحَتْ رَأْسَهَا مَسْحَةً وَاحِدَةً إِلَى مُؤَخَّرِهِ ثُمَّ أَمَرَّتْ يَدَيْهَا بِأُذُنَيْهَا ثُمَّ مَرَّتْ عَلَى الْخَدَّيْنِ قَالَ سَالِمٌ كُنْتُ آتِيهَا مُكَاتَبًا مَا تَخْتَفِي مِنِّي فَتَجْلِسُ بَيْنَ يَدَىَّ وَتَتَحَدَّثُ مَعِي حَتَّى جِئْتُهَا ذَاتَ يَوْمٍ فَقُلْتُ ادْعِي لِي بِالْبَرَكَةِ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ ‏.‏ قَالَتْ وَمَا ذَاكَ قُلْتُ أَعْتَقَنِي اللَّهُ ‏.‏ قَالَتْ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ ‏.‏ وَأَرْخَتِ الْحِجَابَ دُونِي فَلَمْ أَرَهَا بَعْدَ ذَلِكَ الْيَوْمِ ‏.‏

Бизга Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, у деди: бизга ал-Фадл ибн Мусо ривоят қилди, Жуъайд ибн Абдурраҳмондан, у деди: менга Абдулмалик ибн Марвон ибн ал-Ҳорис ибн Абу Зубоб хабар берди, у деди: менга Абу Абдуллоҳ Солим Сабалон хабар бериб деди: Ойша (розияллаҳу анҳо) унинг омонатдорлигидан таажжубланар ва уни ёллаган эди. У менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қандай таҳорат қилар эдилар (шуни) кўрсатди: оғзини чайди ва бурнига уч марта сув тортиб қоқди, юзини уч марта ювди. Сўнг ўнг қўлини уч марта ва чап қўлини уч марта ювди. Қўлини бошининг олд қисмига қўйиб, сўнг бошини бир марта орқасигача маш қилди. Сўнг қўлларини қулоқларига юргизди, сўнг ёноқлари устидан юргизди. Солим деди: «Мен унинг олдига мукотаб (озодлик шартномаси қилган қул) бўлиб келар эдим, у мендан ўзини яширмас, олдимда ўтириб мен билан суҳбатлашар эди. Ниҳоят бир куни унинг олдига келдим ва дедим: ‹Эй мўминлар онаси, менга барака тилаб дуо қилинг.› У: ‹Бу нима экан?› деди. Мен: ‹Аллаҳ мени озод қилди,› дедим. У: ‹Аллаҳ сенга барака берсин,› деди ва менга (эшик) пардасини туширди. Шундан кейин уни бошқа кўрмадим.»

101-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ أَيُّوبَ الطَّالَقَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ فَغَسَلَ يَدَيْهِ ثُمَّ تَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ مِنْ غَرْفَةٍ وَاحِدَةٍ وَغَسَلَ وَجْهَهُ وَغَسَلَ يَدَيْهِ مَرَّةً مَرَّةً وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ وَأُذُنَيْهِ مَرَّةً ‏.‏ قَالَ عَبْدُ الْعَزِيزِ وَأَخْبَرَنِي مَنْ سَمِعَ ابْنَ عَجْلاَنَ يَقُولُ فِي ذَلِكَ وَغَسَلَ رِجْلَيْهِ ‏.‏

Бизга ал-Ҳайсам ибн Айюб ат-Толоқоний хабар берди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн Аслам ривоят қилди, Ато ибн Ясордан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳорат қилганларини кўрдим. У қўлларини ювдилар, сўнг бир ҳовуч сувдан оғзини чайиб бурнига сув тортдилар, юзларини ювдилар, қўлларини бир мартадан ювдилар, бошлари ва қулоқларини бир марта маш қилдилар. Абдулазиз деди: «Ибн Ажлондан эшитган киши менга хабар бердики, у бу ҳақда: ‹ва оёқларини ювдилар,› деб айтган.»

102-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عَجْلاَنَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ تَوَضَّأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَغَرَفَ غَرْفَةً فَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثُمَّ غَرَفَ غَرْفَةً فَغَسَلَ وَجْهَهُ ثُمَّ غَرَفَ غَرْفَةً فَغَسَلَ يَدَهُ الْيُمْنَى ثُمَّ غَرَفَ غَرْفَةً فَغَسَلَ يَدَهُ الْيُسْرَى ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ وَأُذُنَيْهِ بَاطِنِهِمَا بِالسَّبَّاحَتَيْنِ وَظَاهِرِهِمَا بِإِبْهَامَيْهِ ثُمَّ غَرَفَ غَرْفَةً فَغَسَلَ رِجْلَهُ الْيُمْنَى ثُمَّ غَرَفَ غَرْفَةً فَغَسَلَ رِجْلَهُ الْيُسْرَى ‏.‏

Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Идрис ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Ажлон ривоят қилди, Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат қилдилар: бир ҳовуч (сув) олиб оғзини чайиб бурнига сув тортдилар, сўнг бир ҳовуч олиб юзларини ювдилар, сўнг бир ҳовуч олиб ўнг қўлларини ювдилар, сўнг бир ҳовуч олиб чап қўлларини ювдилар. Сўнг бошлари ва қулоқларини маш қилдилар — қулоқларининг ичини кўрсаткич бармоқлари билан, ташини бош бармоқлари билан. Сўнг бир ҳовуч олиб ўнг оёқларини ювдилар, сўнг бир ҳовуч олиб чап оёқларини ювдилар.

103-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، وَعُتْبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ الصُّنَابِحِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا تَوَضَّأَ الْعَبْدُ الْمُؤْمِنُ فَتَمَضْمَضَ خَرَجَتِ الْخَطَايَا مِنْ فِيهِ فَإِذَا اسْتَنْثَرَ خَرَجَتِ الْخَطَايَا مِنْ أَنْفِهِ فَإِذَا غَسَلَ وَجْهَهُ خَرَجَتِ الْخَطَايَا مِنْ وَجْهِهِ حَتَّى تَخْرُجَ مِنْ تَحْتِ أَشْفَارِ عَيْنَيْهِ فَإِذَا غَسَلَ يَدَيْهِ خَرَجَتِ الْخَطَايَا مِنْ يَدَيْهِ حَتَّى تَخْرُجَ مِنْ تَحْتِ أَظْفَارِ يَدَيْهِ فَإِذَا مَسَحَ بِرَأْسِهِ خَرَجَتِ الْخَطَايَا مِنْ رَأْسِهِ حَتَّى تَخْرُجَ مِنْ أُذُنَيْهِ فَإِذَا غَسَلَ رِجْلَيْهِ خَرَجَتِ الْخَطَايَا مِنْ رِجْلَيْهِ حَتَّى تَخْرُجَ مِنْ تَحْتِ أَظْفَارِ رِجْلَيْهِ ثُمَّ كَانَ مَشْيُهُ إِلَى الْمَسْجِدِ وَصَلاَتُهُ نَافِلَةً لَهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ قُتَيْبَةُ عَنِ الصُّنَابِحِيِّ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏.‏

Бизга Қутайба ва Утба ибн Абдуллоҳ хабар берди, Моликдан, у Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Абдуллоҳ ас-Сунобиҳийдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Мўмин банда таҳорат қилиб оғзини чайганида, гуноҳлари оғзидан чиқади. Бурнига сув тортиб қоққанида, гуноҳлари бурнидан чиқади. Юзини ювганида, гуноҳлари юзидан чиқади, ҳатто кўз киприклари остидан ҳам чиқади. Қўлларини ювганида, гуноҳлари қўлларидан чиқади, ҳатто тирноқлари остидан ҳам чиқади. Бошини маш қилганида, гуноҳлари бошидан чиқади, ҳатто қулоқларидан ҳам чиқади. Оёқларини ювганида, гуноҳлари оёқларидан чиқади, ҳатто оёқ тирноқлари остидан ҳам чиқади. Сўнг унинг масжидга юриши ва намози унга нафл (қўшимча ажр) бўлади.» Қутайба ас-Сунобиҳийдан (ривоят қилиб): «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар,» деди.

104-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، ح وَأَنْبَأَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ، عَنْ بِلاَلٍ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ عَلَى الْخُفَّيْنِ وَالْخِمَارِ ‏.‏

Бизга Ҳусайн ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга ал-Аъмаш ривоят қилди. Яна бизга Ҳусайн ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Нумайр ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, ал-Ҳакамдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан, у Каъб ибн Ужрадан, у Билол (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг икки махси ва салла (устидан) маш қилганларини кўрдим.

105-ҳадис

وَأَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْجَرْجَرَائِيُّ، عَنْ طَلْقِ بْنِ غَنَّامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، وَحَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، عَنْ بِلاَلٍ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ عَلَى الْخُفَّيْنِ ‏.‏

Яна бизга Ҳусайн ибн Абдурраҳмон ал-Жаржароий хабар берди, Талқ ибн Ғанномдан, у деди: бизга Зоида ва Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у ал-Ҳакамдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан, у ал-Баро ибн Озибдан, у Билол (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг икки махси (устидан) маш қилганларини кўрдим.

106-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ وَكِيعٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ بِلاَلٍ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ عَلَى الْخِمَارِ وَالْخُفَّيْنِ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Вакииъдан, у Шуъбадан, у ал-Ҳакамдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан, у Билол (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг салла ва икки махси (устидан) маш қилганларини кўрдим.

107-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ التَّيْمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْمُزَنِيُّ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنِ ابْنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، عَنِ الْمُغِيرَةِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ فَمَسَحَ نَاصِيَتَهُ وَعِمَامَتَهُ وَعَلَى الْخُفَّيْنِ ‏.‏ قَالَ بَكْرٌ وَقَدْ سَمِعْتُهُ مِنِ ابْنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ عَنْ أَبِيهِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: менга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Сулаймон ат-Таймий ривоят қилди, у деди: бизга Бакр ибн Абдуллоҳ ал-Музаний ривоят қилди, ал-Ҳасандан, у Ибнул-Муғийра ибн Шуъбадан, у ал-Муғийрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат қилдилар ва пешоналарини, саллаларини ҳамда икки махси (устидан) маш қилдилар. Бакр деди: «Мен буни Ибнул-Муғийра ибн Шуъбадан, у отасидан (ривоят қилганини) эшитганман.»

108-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَحُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ يَزِيدَ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْمُزَنِيُّ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ تَخَلَّفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَخَلَّفْتُ مَعَهُ فَلَمَّا قَضَى حَاجَتَهُ قَالَ ‏ "‏ أَمَعَكَ مَاءٌ ‏"‏ ‏.‏ فَأَتَيْتُهُ بِمِطْهَرَةٍ فَغَسَلَ يَدَيْهِ وَغَسَلَ وَجْهَهُ ثُمَّ ذَهَبَ يَحْسُرُ عَنْ ذِرَاعَيْهِ فَضَاقَ كُمُّ الْجُبَّةِ فَأَلْقَاهُ عَلَى مَنْكِبَيْهِ فَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ وَمَسَحَ بِنَاصِيَتِهِ وَعَلَى الْعِمَامَةِ وَعَلَى خُفَّيْهِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али ва Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, Язид — у Ибн Зурайъ — дан, у деди: бизга Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Бакр ибн Абдуллоҳ ал-Музаний ривоят қилди, Ҳамза ибн ал-Муғийра ибн Шуъбадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (йўлда) орқада қолдилар, мен ҳам у билан орқада қолдим. У ҳожатини бажаргач: «Ёнингда сув борми?» дедилар. Мен унга бир таҳорат идишини келтирдим. У қўлларини ювдилар ва юзларини ювдилар. Сўнг билакларини очмоқчи бўлдилар, аммо жуббанинг енги тор эди, шу сабабли уни елкаларига ташладилар ва билакларини ювдилар, пешоналари, салла ҳамда икки махсилари (устидан) маш қилдилар.

109-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ وَهْبٍ الثَّقَفِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ الْمُغِيرَةَ بْنَ شُعْبَةَ، قَالَ خَصْلَتَانِ لاَ أَسْأَلُ عَنْهُمَا أَحَدًا بَعْدَ مَا شَهِدْتُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - قَالَ - كُنَّا مَعَهُ فِي سَفَرٍ فَبَرَزَ لِحَاجَتِهِ ثُمَّ جَاءَ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ بِنَاصِيَتِهِ وَجَانِبَىْ عِمَامَتِهِ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ قَالَ وَصَلاَةُ الإِمَامِ خَلْفَ الرَّجُلِ مِنْ رَعِيَّتِهِ فَشَهِدْتُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ فِي سَفَرٍ فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَاحْتَبَسَ عَلَيْهِمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَقَامُوا الصَّلاَةَ وَقَدَّمُوا ابْنَ عَوْفٍ فَصَلَّى بِهِمْ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى خَلْفَ ابْنِ عَوْفٍ مَا بَقِيَ مِنَ الصَّلاَةِ فَلَمَّا سَلَّمَ ابْنُ عَوْفٍ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَضَى مَا سُبِقَ بِهِ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Убайд хабар бериб, у Ибн Сийриндан, у деди: менга Амр ибн Ваҳб ас-Сақафий хабар бериб деди: мен Муғийра ибн Шуъбани шундай деганини эшитдим: Икки хислат борки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (буни) кўрганимдан кейин улар ҳақида ҳеч кимдан сўрамайман. У деди: Биз у киши билан бир сафарда эдик, у ҳожат чиқариш учун четга чиқди, сўнг келди ва таҳорат олди, пешонасига ва салла(си)нинг икки томонига маш тортди ҳамда махсиларига маш тортди. У деди: Яна имомнинг ўз фуқаросидан бўлган бир кишининг орқасида намоз ўқиши (ҳақида ҳам сўрамайман). Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (шуни) кўрдимки, у бир сафарда эди ва намоз вақти кирди, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улардан ортда қолди, улар намозга қомат айтишди ва Ибн Авфни олдинга ўтказишди, у уларга (имом бўлиб) намоз ўқиди. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келди ва намознинг қолган қисмини Ибн Авфнинг орқасида ўқиди. Ибн Авф салом берганида, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўрнидан туриб, ўтиб кетган (қолдириб қўйган) қисмини адо этдилар.

110-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ شُعْبَةَ، ح وَأَنْبَأَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ أَبُو الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ وَيْلٌ لِلْعَقِبِ مِنَ النَّارِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб деди: бизга Язид ибн Зурайъ, Шуъбадан ривоят қилди; (бошқа санад билан ҳам) бизга Муъаммал ибн Ҳишом хабар бериб деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у Шуъбадан, у Муҳаммад ибн Зиёддан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди), у деди: Абул-Қосим (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тўпиқлар учун дўзахдан вой бўлсин!» дедилар.

111-ҳадис

أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، ح وَأَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ رَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَوْمًا يَتَوَضَّئُونَ فَرَأَى أَعْقَابَهُمْ تَلُوحُ فَقَالَ ‏ "‏ وَيْلٌ لِلأَعْقَابِ مِنَ النَّارِ أَسْبِغُوا الْوُضُوءَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар бериб деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди; (бошқа санад билан ҳам) бизга Амр ибн Алий хабар бериб деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди — лафз унга тегишли — у Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Абу Яҳёдан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат олаётган бир қавмни кўрдилар ва уларнинг (ювилмаган, қуруқ қолган) тўпиқлари ялтираб турганини кўриб: «Тўпиқлар учун дўзахдан вой бўлсин! Таҳоратни мукаммал қилинглар,» дедилар.

112-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي الأَشْعَثُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - وَذَكَرَتْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُحِبُّ التَّيَامُنَ مَا اسْتَطَاعَ فِي طُهُورِهِ وَنَعْلِهِ وَتَرَجُّلِهِ ‏.‏ قَالَ شُعْبَةُ ثُمَّ سَمِعْتُ الأَشْعَثَ بِوَاسِطٍ يَقُولُ يُحِبُّ التَّيَامُنَ فَذَكَرَ شَأْنَهُ كُلَّهُ ثُمَّ سَمِعْتُهُ بِالْكُوفَةِ يَقُولُ يُحِبُّ التَّيَامُنَ مَا اسْتَطَاعَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга ал-Ашъас хабар бериб деди: мен отамнинг Масруқдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилиб айтганини эшитдим: У эслаб айтдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иложи борича ўнг томонидан бошлашни — таҳоратида, оёқ кийими(ни кийиш)да ва сочини тарашда — яхши кўрар эдилар. Шуъба деди: Кейин мен ал-Ашъасни Воситда: «(У) ўнгдан бошлашни яхши кўрарди,» деганини эшитдим ва у бутун (ривоят) ҳолатини зикр қилди. Сўнг мен уни Куфада: «(У) иложи борича ўнгдан бошлашни яхши кўрарди,» деганини эшитдим.

113-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو جَعْفَرٍ الْمَدَنِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عُثْمَانَ بْنِ حُنَيْفٍ، - يَعْنِي عُمَارَةَ - قَالَ حَدَّثَنِي الْقَيْسِيُّ، أَنَّهُ كَانَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَأُتِيَ بِمَاءٍ فَقَالَ عَلَى يَدَيْهِ مِنَ الإِنَاءِ فَغَسَلَهُمَا مَرَّةً وَغَسَلَ وَجْهَهُ وَذِرَاعَيْهِ مَرَّةً مَرَّةً وَغَسَلَ رِجْلَيْهِ بِيَمِينِهِ كِلْتَيْهِمَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Абу Жаъфар ал-Маданий хабар бериб деди: мен Ибн Усмон ибн Ҳунайнни — яъни Уморани — шундай деганини эшитдим: менга ал-Қайсий ривоят қилдики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда бўлган экан, у кишига сув келтирилди. У идишдан ўз қўлларига (сув) қуйдириб, уларни бир марта ювди, юзини ва икки билагини бирма-бир (бир мартадан) ювди ва иккала оёғини ўнг қўли билан ювди.

114-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ سُلَيْمٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ كَثِيرٍ، وَكَانَ، يُكْنَى أَبَا هَاشِمٍ ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي هَاشِمٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ لَقِيطٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا تَوَضَّأْتَ فَأَسْبِغِ الْوُضُوءَ وَخَلِّلْ بَيْنَ الأَصَابِعِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб деди: менга Яҳё ибн Сулайм ривоят қилди, у Исмоил ибн Касирдан — унинг куняси Абу Ҳошим эди; (бошқа санад билан ҳам) бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар бериб деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Абу Ҳошимдан, у Осим ибн Лақитдан, у отасидан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Таҳорат олганингда, таҳоратни мукаммал қил ва бармоқлар орасини хилоллаб (сув етказиб) юв,» дедилар.

115-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ آدَمَ، عَنِ ابْنِ أَبِي زَائِدَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي وَغَيْرُهُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي حَيَّةَ الْوَادِعِيِّ، قَالَ رَأَيْتُ عَلِيًّا تَوَضَّأَ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ ثَلاَثًا وَتَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثَلاَثًا وَغَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا وَذِرَاعَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ وَغَسَلَ رِجْلَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا قَالَ هَذَا وُضُوءُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Одам хабар берди, у Ибн Абу Зоидадан, у деди: менга отам ва бошқалар ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Абу Ҳайя ал-Водиъийдан (ривоят қилди), у деди: Мен Алий (розияллаҳу анҳу)нинг таҳорат олганини кўрдим: у кафтларини уч марта ювди, оғиз ва бурнига уч марта сув олди, юзини уч марта ювди, икки билагини уч мартадан ювди, бошига маш тортди ва иккала оёғини уч мартадан ювди. Сўнг у: «Бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳоратидир,» деди.

116-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ عَطَاءَ بْنَ يَزِيدَ اللَّيْثِيَّ، أَخْبَرَهُ أَنَّ حُمْرَانَ مَوْلَى عُثْمَانَ أَخْبَرَهُ أَنَّ عُثْمَانَ دَعَا بِوَضُوءٍ فَتَوَضَّأَ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ مَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ يَدَهُ الْيُمْنَى إِلَى الْمِرْفَقِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ يَدَهُ الْيُسْرَى مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَهُ الْيُمْنَى إِلَى الْكَعْبَيْنِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَهُ الْيُسْرَى مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ نَحْوَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ نَحْوَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ قَامَ فَرَكَعَ رَكْعَتَيْنِ لاَ يُحَدِّثُ فِيهِمَا نَفْسَهُ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Амр ибн ас-Сарҳ ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар бердилар — (ал-Ҳорисга) ўқиб берилган, мен эса эшитиб турардим, лафз унга тегишли — у Ибн Ваҳбдан, у Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан (ривоят қилдики), унга Ато ибн Язид ал-Лайсий хабар бердики, унга Усмоннинг озод қилган қули Ҳумрон хабар бердики, Усмон (розияллаҳу анҳу) таҳорат (суви)ни сўраб олди ва таҳорат олди: у кафтларини уч марта ювди, сўнг оғиз ва бурнига сув олди, сўнг юзини уч марта ювди, сўнг ўнг қўлини тирсагигача уч марта ювди, сўнг чап қўлини ҳам шундай ювди, сўнг бошига маш тортди, сўнг ўнг оёғини тўпиқларигача уч марта ювди, сўнг чап оёғини ҳам шундай ювди. Сўнг у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг худди шу таҳоратимга ўхшаш таҳорат олганларини кўрдим. Сўнг у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким менинг бу таҳоратимга ўхшаш таҳорат олиб, сўнг туриб, кўнглига (васваса) келтирмасдан икки ракат намоз ўқиса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади,» дедилар.

117-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، وَمَالِكٍ، وَابْنِ، جُرَيْجٍ عَنِ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ عُمَرَ رَأَيْتُكَ تَلْبَسُ هَذِهِ النِّعَالَ السِّبْتِيَّةَ وَتَتَوَضَّأُ فِيهَا ‏.‏ قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَلْبَسُهَا وَيَتَوَضَّأُ فِيهَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало хабар бериб деди: бизга Ибн Идрис ривоят қилди, у Убайдуллоҳдан, Моликдан ва Ибн Журайждан, улар ал-Мақбурийдан, у Убайд ибн Журайждан (ривоят қилди), у деди: Мен Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)га: «Мен сени бу сибтий (жундан тозаланган, ошланган теридан тикилган) наълларни кийганингни ва уларда таҳорат олганингни кўряпман,» дедим. У: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг уларни кийганларини ва уларда таҳорат олганларини кўрганман,» деди.

118-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَفْصٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ فَقِيلَ لَهُ أَتَمْسَحُ فَقَالَ قَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ ‏.‏ وَكَانَ أَصْحَابُ عَبْدِ اللَّهِ يُعْجِبُهُمْ قَوْلُ جَرِيرٍ وَكَانَ إِسْلاَمُ جَرِيرٍ قَبْلَ مَوْتِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِيَسِيرٍ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб деди: бизга Ҳафс ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Ҳаммомдан, у Жарийр ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у таҳорат олди ва махсиларига маш тортди. Унга: «Маш тортяпсанми?» дейилди. У: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг маш тортганларини кўрганман,» деди. Абдуллоҳнинг шогирдларига Жарийрнинг бу сўзи ёқар эди, чунки Жарийрнинг Исломга кириши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг вафотларидан сал олдин бўлган эди.

119-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَرْبُ بْنُ شَدَّادٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ عَمْرِو بْنِ أُمَيَّةَ الضَّمْرِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ ‏.‏

Бизга ал-Аббос ибн Абдул-Азийм хабар бериб деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳарб ибн Шаддод ривоят қилди, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Саламадан, у Жаъфар ибн Амр ибн Умайя аз-Замрийдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳорат олиб, махсиларига маш тортганларини кўрган.

120-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، دُحَيْمٌ وَسُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ نَافِعٍ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِلاَلٌ الأَسْوَاقَ فَذَهَبَ لِحَاجَتِهِ ثُمَّ خَرَجَ قَالَ أُسَامَةُ فَسَأَلْتُ بِلاَلاً مَا صَنَعَ فَقَالَ بِلاَلٌ ذَهَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِحَاجَتِهِ ثُمَّ تَوَضَّأَ فَغَسَلَ وَجْهَهُ وَيَدَيْهِ وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ وَمَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ ثُمَّ صَلَّى ‏.‏

Бизга Абдурраҳмон ибн Иброҳим — Дуҳайм — ва Сулаймон ибн Довуд хабар бердилар — лафз унга тегишли — у Ибн Нофиъдан, у Довуд ибн Қайсдан, у Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Усома ибн Зайд (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва Билол ал-Асвоф (деган жой)га киришди, у киши ҳожати учун кетдилар, сўнг чиқдилар. Усома деди: Мен Билолдан: «(У) нима қилди?» деб сўрадим. Билол: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатлари учун кетдилар, сўнг таҳорат олдилар: юзлари ва қўлларини ювдилар, бошларига маш тортдилар ва махсиларига маш тортдилар, сўнг намоз ўқидилар,» деди.

121-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ مَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ ‏.‏

Бизга Сулаймон ибн Довуд ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар бердилар — (ал-Ҳорисга) ўқиб берилган, мен эса эшитиб турардим, лафз унга тегишли — у Ибн Ваҳбдан, у Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Абун-Назрдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абдуллоҳ ибн Умардан, у Саъд ибн Абу Ваққос (розияллаҳу анҳу)дан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши махсиларига маш тортганлар.

122-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ جَعْفَرٍ - عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْمَسْحِ عَلَى الْخُفَّيْنِ أَنَّهُ لاَ بَأْسَ بِهِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб деди: бизга Исмоил — у Ибн Жаъфардир — ривоят қилди, у Мусо ибн Уқбадан, у Абун-Назрдан, у Абу Саламадан, у Саъд ибн Абу Ваққос (розияллаҳу анҳу)дан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан махсиларга маш тортиш ҳақида (ривоят қилдики), унда ҳеч қандай ҳеч бўлмайди (зарари йўқ).

123-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عِيسَى، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِحَاجَتِهِ فَلَمَّا رَجَعَ تَلَقَّيْتُهُ بِإِدَاوَةٍ فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ فَغَسَلَ يَدَيْهِ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثُمَّ ذَهَبَ لِيَغْسِلَ ذِرَاعَيْهِ فَضَاقَتْ بِهِ الْجُبَّةُ فَأَخْرَجَهُمَا مِنْ أَسْفَلِ الْجُبَّةِ فَغَسَلَهُمَا وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ صَلَّى بِنَا ‏.‏

Бизга Алий ибн Хашрам хабар бериб деди: бизга Исо ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Муслимдан, у Масруқдан, у Муғийра ибн Шуъба (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатлари учун чиқдилар. Қайтиб келганларида, мен у кишини бир идиш (сув) билан кутиб олдим ва (сув) қуйдим. У киши қўлларини ювдилар, сўнг юзларини ювдилар, сўнг икки билакларини ювмоқчи бўлдилар, аммо жубба (енги) тор эди, шунинг учун уларни жуббанинг остидан чиқариб ювдилар ва махсиларига маш тортдилар, сўнг бизга (имом бўлиб) намоз ўқидилар.

124-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ أَبِيهِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ خَرَجَ لِحَاجَتِهِ فَاتَّبَعَهُ الْمُغِيرَةُ بِإِدَاوَةٍ فِيهَا مَاءٌ فَصَبَّ عَلَيْهِ حَتَّى فَرَغَ مِنْ حَاجَتِهِ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд ривоят қилди, у Яҳёдан, у Саъд ибн Иброҳимдан, у Нофиъ ибн Жубайрдан, у Урва ибн ал-Муғийрадан, у отаси ал-Муғийра (розияллаҳу анҳу)дан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши ҳожатлари учун чиқдилар, ал-Муғийра ичида сув бўлган идиш билан у кишининг орқаларидан эргашди. У киши ҳожатларидан фароғат топгунларича (ал-Муғийра сув) қуйиб турди, сўнг у киши таҳорат олдилар ва махсиларига маш тортдилар.

125-ҳадис

126-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ زِرٍّ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ عَسَّالٍ، قَالَ رَخَّصَ لَنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا كُنَّا مُسَافِرِينَ أَنْ لاَ نَنْزِعَ خِفَافَنَا ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ وَلَيَالِيَهُنَّ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Осимдан, у Зиррдан, у Сафвон ибн Ассол (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга сафарда бўлсак, махсиларимизни уч кун ва уч кечагача ечмасликка рухсат бердилар.

127-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الرُّهَاوِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ، وَمَالِكُ بْنُ مِغْوَلٍ، وَزُهَيْرٌ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ وَسُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ زِرٍّ، قَالَ سَأَلْتُ صَفْوَانَ بْنَ عَسَّالٍ عَنِ الْمَسْحِ، عَلَى الْخُفَّيْنِ فَقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُنَا إِذَا كُنَّا مُسَافِرِينَ أَنْ نَمْسَحَ عَلَى خِفَافِنَا وَلاَ نَنْزِعَهَا ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ مِنْ غَائِطٍ وَبَوْلٍ وَنَوْمٍ إِلاَّ مِنْ جَنَابَةٍ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Сулаймон ар-Руҳовий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ас-Саврий, Молик ибн Миғвал, Зуҳайр, Абу Бакр ибн Айёш ва Суфён ибн Уяйна Осимдан, у Зиррдан ривоят қилдилар. У деди: мен Сафвон ибн Ассолдан махси (хуффлар) устига маш тортиш ҳақида сўрадим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга, мусофир бўлганимизда, махсиларимиз устига маш тортишни ва уларни катта ҳожат, кичик ҳожат ҳамда уйқу туфайли уч кун давомида ечмасликни буюрардилар; фақат жунублик ҳолатида (ечардик),» деди.

128-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا الثَّوْرِيُّ، عَنْ عَمْرِو بْنِ قَيْسٍ الْمُلاَئِيِّ، عَنِ الْحَكَمِ بْنِ عُتَيْبَةَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُخَيْمِرَةَ، عَنْ شُرَيْحِ بْنِ هَانِئٍ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله عنه - قَالَ جَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِلْمُسَافِرِ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ وَلَيَالِيَهُنَّ وَيَوْمًا وَلَيْلَةً لِلْمُقِيمِ يَعْنِي فِي الْمَسْحِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга ас-Саврий Амр ибн Қайс ал-Мулоийдан, у ал-Ҳакам ибн Утайбадан, у ал-Қосим ибн Мухаймирадан, у Шурайҳ ибн Ҳониъдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мусофир учун уч кун ва уларнинг кечаларини, муқим учун эса бир кун ва бир кечани белгилаб бердилар» — яъни маш тортиш борасида.

129-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُخَيْمِرَةَ، عَنْ شُرَيْحِ بْنِ هَانِئٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ - رضى الله عنها - عَنِ الْمَسْحِ عَلَى الْخُفَّيْنِ فَقَالَتِ ائْتِ عَلِيًّا فَإِنَّهُ أَعْلَمُ بِذَلِكَ مِنِّي ‏.‏ فَأَتَيْتُ عَلِيًّا فَسَأَلْتُهُ عَنِ الْمَسْحِ فَقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُنَا أَنْ يَمْسَحَ الْمُقِيمُ يَوْمًا وَلَيْلَةً وَالْمُسَافِرُ ثَلاَثًا ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий Абу Муовиядан, у ал-Аъмашдан, у ал-Ҳакамдан, у ал-Қосим ибн Мухаймирадан, у Шурайҳ ибн Ҳониъдан хабар берди. У деди: мен Оиша (розияллаҳу анҳо)дан махсилар устига маш тортиш ҳақида сўрадим. У: «Алига бор, чунки у бу ҳақда мендан кўра билимлироқдир,» деди. Шунда мен Алининг олдига келдим ва ундан маш ҳақида сўрадим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга муқим бир кун ва бир кеча, мусофир эса уч кун маш тортишни буюрардилар,» деди.

130-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ مَيْسَرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ النَّزَّالَ بْنَ سَبْرَةَ، قَالَ رَأَيْتُ عَلِيًّا - رضى الله عنه - صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ قَعَدَ لِحَوَائِجِ النَّاسِ فَلَمَّا حَضَرَتِ الْعَصْرُ أُتِيَ بِتَوْرٍ مِنْ مَاءٍ فَأَخَذَ مِنْهُ كَفًّا فَمَسَحَ بِهِ وَجْهَهُ وَذِرَاعَيْهِ وَرَأْسَهُ وَرِجْلَيْهِ ثُمَّ أَخَذَ فَضْلَهُ فَشَرِبَ قَائِمًا وَقَالَ إِنَّ نَاسًا يَكْرَهُونَ هَذَا وَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَفْعَلُهُ وَهَذَا وُضُوءُ مَنْ لَمْ يُحْدِثْ ‏.‏

Бизга Амр ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Баҳз ибн Асад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Абдулмалик ибн Майсарадан ривоят қилди, у деди: мен ан-Наззол ибн Сабрадан эшитдим, у деди: мен Али (розияллаҳу анҳу)ни кўрдим, у пешин намозини ўқиди, сўнгра одамларнинг ҳожатлари учун ўтирди. Аср (вақти) кирганда, унга бир товоқ сув келтирилди, у ундан бир ҳовуч (сув) олди ва у билан юзини, икки билагини, бошини ва икки оёғини маш қилди, сўнгра ортиб қолганини олиб, тик турган ҳолда ичди ва: «Баъзи одамлар буни ёқтирмайдилар, ҳолбуки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай қилганларини кўрганман. Бу ҳадас қилмаган кишининг таҳоратидир,» деди.

131-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عَامِرٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّهُ ذَكَرَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِإِنَاءٍ صَغِيرٍ فَتَوَضَّأَ ‏.‏ قُلْتُ أَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ لِكُلِّ صَلاَةٍ قَالَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ فَأَنْتُمْ قَالَ كُنَّا نُصَلِّي الصَّلَوَاتِ مَا لَمْ نُحْدِثْ قَالَ وَقَدْ كُنَّا نُصَلِّي الصَّلَوَاتِ بِوُضُوءٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Амр ибн Омирдан, у Анасдан ривоят қилдики, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кичик бир идиш келтирилганини ва у таҳорат қилганларини зикр қилди. Мен: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳар намоз учун таҳорат қилармидилар?» дедим. У: «Ҳа,» деди. (Анас): «Сизлар-чи?» деди. У: «Биз ҳадас қилмагунимизча намозларни (бир таҳорат билан) ўқийверардик,» деди. (Анас) деди: «Биз намозларни (бир) таҳорат билан ўқийверардик.»

132-ҳадис

أَخْبَرَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ مِنَ الْخَلاَءِ فَقُرِّبَ إِلَيْهِ طَعَامٌ فَقَالُوا أَلاَ نَأْتِيكَ بِوَضُوءٍ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا أُمِرْتُ بِالْوُضُوءِ إِذَا قُمْتُ إِلَى الصَّلاَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Зиёд ибн Айюб хабар берди, у деди: бизга Ибн Улайя ривоят қилди, у деди: бизга Айюб Ибн Абу Мулайкадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатхонадан чиқдилар, сўнгра уларга таом яқинлаштирилди. Улар: «Сизга таҳорат (суви) келтирайликми?» дедилар. У: «Мен фақат намозга турганимда таҳорат қилишга буюрилганман,» дедилар.

133-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلْقَمَةُ بْنُ مَرْثَدٍ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ لِكُلِّ صَلاَةٍ فَلَمَّا كَانَ يَوْمُ الْفَتْحِ صَلَّى الصَّلَوَاتِ بِوُضُوءٍ وَاحِدٍ فَقَالَ لَهُ عُمَرُ فَعَلْتَ شَيْئًا لَمْ تَكُنْ تَفْعَلُهُ ‏.‏ قَالَ ‏ "‏ عَمْدًا فَعَلْتُهُ يَا عُمَرُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё Суфёндан ривоят қилди, у деди: бизга Алқама ибн Марсад Ибн Бурайдаъдан, у отасидан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳар намоз учун таҳорат қилардилар. Фатҳ (Макка фатҳи) куни бўлганда, намозларни бир таҳорат билан ўқидилар. Шунда Умар унга: «Сиз илгари қилмайдиган бир ишни қилдингиз,» деди. У: «Буни қасддан қилдим, эй Умар,» дедилар.»

134-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا تَوَضَّأَ أَخَذَ حَفْنَةً مِنْ مَاءٍ فَقَالَ بِهَا هَكَذَا - وَوَصَفَ شُعْبَةُ - نَضَحَ بِهِ فَرْجَهُ فَذَكَرْتُهُ لإِبْرَاهِيمَ فَأَعْجَبَهُ قَالَ الشَّيْخُ ابْنُ السُّنِّيِّ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحَكَمُ هُوَ ابْنُ سُفْيَانَ الثَّقَفِيُّ رضى الله عنه ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис Шуъбадан, у Мансурдан, у Мужоҳиддан, у ал-Ҳакамдан, у отасидан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат қилганларида, бир ҳовуч сув олиб, у билан шундай қилар эдилар — Шуъба таърифлади — уни аврат жойига сепар эдилар. Мен буни Иброҳимга айтдим, бу унга маъқул тушди. Шайх Ибн ас-Сунний деди: Абу Абдурраҳмон деди: ал-Ҳакам — у Ибн Суфён ас-Сақафий (розияллаҳу анҳу)дир.

135-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَحْوَصُ بْنُ جَوَّابٍ، حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ، ��َنْ مَنْصُورٍ، ح وَأَنْبَأَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا قَاسِمٌ، - وَهُوَ ابْنُ يَزِيدَ الْجَرْمِيُّ - قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا مَنْصُورٌ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ الْحَكَمِ بْنِ سُفْيَانَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ وَنَضَحَ فَرْجَهُ ‏.‏ قَالَ أَحْمَدُ فَنَضَحَ فَرْجَهُ ‏.‏

Бизга ал-Аббос ибн Муҳаммад ад-Дурий хабар берди, у деди: бизга ал-Аҳвас ибн Жаввоб ривоят қилди, бизга Аммор ибн Рузайқ Мансурдан ривоят қилди. (Бошқа санад билан) Бизга Аҳмад ибн Ҳарб хабар берди, у деди: бизга Қосим — у Ибн Язид ал-Жармийдир — ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Мансур Мужоҳиддан, у ал-Ҳакам ибн Суфёндан ривоят қилди. У деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрдим, улар таҳорат қилдилар ва аврат жойига (сув) сепдилар. Аҳмад: «Ва аврат жойига сепдилар,» деди.

136-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، سُلَيْمَانُ بْنُ سَيْفٍ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَتَّابٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي حَيَّةَ، قَالَ رَأَيْتُ عَلِيًّا - رضى الله عنه - تَوَضَّأَ ثَلاَثًا ثَلاَثًا ثُمَّ قَامَ فَشَرِبَ فَضْلَ وَضُوئِهِ وَقَالَ صَنَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَمَا صَنَعْتُ ‏.‏

Бизга Абу Довуд Сулаймон ибн Сайф хабар берди, у деди: бизга Абу Аттоб ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Абу Ишоқдан, у Абу Ҳайядан ривоят қилди. У деди: мен Али (розияллаҳу анҳу)ни кўрдим, у уч мартадан, уч мартадан таҳорат қилди, сўнгра туриб, таҳоратидан ортган сувни ичди ва: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен қилганимдай қилдилар,» деди.

137-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ مِغْوَلٍ، عَنْ عَوْنِ بْنِ أَبِي جُحَيْفَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ شَهِدْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِالْبَطْحَاءِ وَأَخْرَجَ بِلاَلٌ فَضْلَ وَضُوئِهِ فَابْتَدَرَهُ النَّاسُ فَنِلْتُ مِنْهُ شَيْئًا وَرَكَزْتُ لَهُ الْعَنَزَةَ فَصَلَّى بِالنَّاسِ وَالْحُمُرُ وَالْكِلاَبُ وَالْمَرْأَةُ يَمُرُّونَ بَيْنَ يَدَيْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур Суфёндан хабар берди, у деди: бизга Молик ибн Миғвал Авн ибн Абу Жуҳайфадан, у отасидан ривоят қилди. У деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни Батҳода кўрдим. Билол уларнинг таҳоратидан ортган сувни чиқарди, одамлар унга талашиб интилдилар, мен ҳам ундан бирозини олдим. Мен улар учун (ерга) найза тикдим, улар одамларга (имом бўлиб) намоз ўқиб бердилар, эшаклар, итлар ва аёл уларнинг олдидан ўтиб турарди.

138-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ الْمُنْكَدِرِ، يَقُولُ سَمِعْتُ جَابِرًا، يَقُولُ مَرِضْتُ فَأَتَانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ يَعُودَانِّي فَوَجَدَانِي قَدْ أُغْمِيَ عَلَىَّ فَتَوَضَّأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَبَّ عَلَىَّ وَضُوءَهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур Суфёндан хабар берди, у деди: мен Ибн ал-Мункадирдан эшитдим, у: мен Жобирдан эшитдим, у шундай дерди, деди: мен касал бўлдим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва Абу Бакр мени кўргани келдилар ва мени ҳушимдан кетган ҳолатда топдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат қилдилар ва таҳорат сувини менга қуйдилар.

139-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ يَقْبَلُ اللَّهُ صَلاَةً بِغَيْرِ طُهُورٍ وَلاَ صَدَقَةً مِنْ غُلُولٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона Қатодадан, у Абул-Малиҳдан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ таҳоратсиз намозни ва ғулулдан (яъни ўлжа тақсимланмасдан илгари ундан олинган нарсадан) берилган садақани қабул қилмайди,» дедилар.

140-ҳадис

أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عَائِشَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَسْأَلُهُ عَنِ الْوُضُوءِ فَأَرَاهُ الْوُضُوءَ ثَلاَثًا ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ هَكَذَا الْوُضُوءُ فَمَنْ زَادَ عَلَى هَذَا فَقَدْ أَسَاءَ وَتَعَدَّى وَظَلَمَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Яъло ривоят қилди, у деди: бизга Суфён Мусо ибн Абу Оишадан, у Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилди. У деди: бир аъробий Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, ундан таҳорат ҳақида сўради. У унга таҳоратни уч мартадан, уч мартадан қилиб кўрсатдилар, сўнгра: «Таҳорат мана шундай. Ким бундан ортиқча қилса, ёмон қилибди, ҳаддан ошибди ва зулм қилибди,» дедилар.

141-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو جَهْضَمٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كُنَّا جُلُوسًا إِلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ وَاللَّهِ مَا خَصَّنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِشَىْءٍ دُونَ النَّاسِ إِلاَّ بِثَلاَثَةِ أَشْيَاءَ فَإِنَّهُ أَمَرَنَا أَنْ نُسْبِغَ الْوُضُوءَ وَلاَ نَأْكُلَ الصَّدَقَةَ وَلاَ نُنْزِيَ الْحُمُرَ عَلَى الْخَيْلِ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Жаҳзам ривоят қилди, у деди: менга Абдуллоҳ ибн Убайдуллоҳ ибн Аббос ривоят қилди. У деди: биз Абдуллоҳ ибн Аббоснинг ҳузурида ўтирган эдик. У: «Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни одамлардан ажратиб, фақат уч нарса билан хосламадилар: У бизга таҳоратни комил қилишни, садақани емасликни ва эшакларни отларга қочирмасликни буюрдилар,» деди.

142-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَسْبِغُوا الْوُضُوءَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Жарир Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Абу Яҳёдан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Таҳоратни комил қилинглар,» дедилар.

143-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِمَا يَمْحُو اللَّهُ بِهِ الْخَطَايَا وَيَرْفَعُ بِهِ الدَّرَجَاتِ إِسْبَاغُ الْوُضُوءِ عَلَى الْمَكَارِهِ وَكَثْرَةُ الْخُطَا إِلَى الْمَسَاجِدِ وَانْتِظَارُ الصَّلاَةِ بَعْدَ الصَّلاَةِ فَذَلِكُمُ الرِّبَاطُ فَذَلِكُمُ الرِّبَاطُ فَذَلِكُمُ الرِّبَاطُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба Моликдан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ у билан хатоларни ўчирадиган ва даражаларни кўтарадиган нарсани сизларга айтиб бермайми? — Ёқтирилмайдиган (машаққатли) ҳолатларда ҳам таҳоратни комил қилиш, масжидларга (томон) кўп қадам ташлаш ва бир намоздан кейин яна бир намозни кутиш. Мана шу — риботдир, мана шу — риботдир, мана шу — риботдир,» дедилар.

144-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ سُفْيَانَ الثَّقَفِيِّ، أَنَّهُمْ غَزَوْا غَزْوَةَ السَّلاَسِلِ فَفَاتَهُمُ الْغَزْوُ فَرَابَطُوا ثُمَّ رَجَعُوا إِلَى مُعَاوِيَةَ وَعِنْدَهُ أَبُو أَيُّوبَ وَعُقْبَةُ بْنُ عَامِرٍ فَقَالَ عَاصِمٌ يَا أَبَا أَيُّوبَ فَاتَنَا الْغَزْوُ الْعَامَ وَقَدْ أُخْبِرْنَا أَنَّهُ مَنْ صَلَّى فِي الْمَسَاجِدِ الأَرْبَعَةِ غُفِرَ لَهُ ذَنْبُهُ ‏.‏ فَقَالَ يَا ابْنَ أَخِي أَدُلُّكَ عَلَى أَيْسَرَ مِنْ ذَلِكَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ كَمَا أُمِرَ وَصَلَّى كَمَا أُمِرَ غُفِرَ لَهُ مَا قَدَّمَ مِنْ عَمَلٍ ‏"‏ ‏.‏ أَكَذَلِكَ يَا عُقْبَةُ قَالَ نَعَمْ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс Абуз-Зубайрдан, у Суфён ибн Абдурраҳмондан, у Осим ибн Суфён ас-Сақафийдан ривоят қилдики, улар Салосил ғазотига чиқдилар, аммо жангга улгурмадилар, шу сабабли (чегарада) риботда қолдилар, сўнгра Муовиянинг олдига қайтдилар. Унинг ҳузурида Абу Айюб ва Уқба ибн Омир бор эди. Осим: «Эй Абу Айюб, бу йил ғазотга улгурмадик, ҳолбуки бизга, ким тўрт масжидда намоз ўқиса, гуноҳи кечирилади, деб айтилган эди,» деди. У: «Эй жияним, мен сенга бундан осонроғини кўрсатай. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Ким буюрилгандай таҳорат қилса ва буюрилгандай намоз ўқиса, ундан олдин қилган амали кечирилади,» деганларини эшитганман. Шундай эмасми, эй Уқба?» деди. У: «Ҳа,» деди.

145-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ جَامِعِ بْنِ شَدَّادٍ، قَالَ سَمِعْتُ حُمْرَانَ بْنَ أَبَانَ، أَخْبَرَ أَبَا بُرْدَةَ، فِي الْمَسْجِدِ أَنَّهُ سَمِعَ عُثْمَانَ، يُحَدِّثُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ مَنْ أَتَمَّ الْوُضُوءَ كَمَا أَمَرَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فَالصَّلَوَاتُ الْخَمْسُ كَفَّارَاتٌ لِمَا بَيْنَهُنَّ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у Шуъбадан, у Жомеъ ибн Шаддоддан (ривоят қилди), у деди: мен Ҳумрон ибн Абонни эшитдим, у масжидда Абу Бурдага хабар бердики, у Усмонни эшитган, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб айтар эди: «Ким Аллаҳ азза ва жалла буюрганидек таҳоратни мукаммал қилса, беш вақт намоз улар орасидаги (гуноҳлар)га каффорат бўлади,» дедилар.

146-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ حُمْرَانَ، مَوْلَى عُثْمَانَ أَنَّ عُثْمَانَ، - رضى الله عنه - قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ مَا مِنِ امْرِئٍ يَتَوَضَّأُ فَيُحْسِنُ وُضُوءَهُ ثُمَّ يُصَلِّي الصَّلاَةَ إِلاَّ غُفِرَ لَهُ مَا بَيْنَهُ وَبَيْنَ الصَّلاَةِ الأُخْرَى حَتَّى يُصَلِّيَهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Усмоннинг озод қилган қули Ҳумрондан (ривоят қилдики), Усмон (розияллаҳу анҳу) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни эшитдим, айтар эдилар: «Қайси бир киши таҳорат қилиб, таҳоратини чиройли қилса, сўнг намоз ўқиса, унга ўша (намоз) билан кейинги намоз орасидаги (гуноҳлар) — то кейинги намозни ўқигунига қадар — албатта кечирилади,» дедилар.

147-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، - هُوَ ابْنُ سَعْدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو يَحْيَى، سُلَيْمُ بْنُ عَامِرٍ وَضَمْرَةُ بْنُ حَبِيبٍ وَأَبُو طَلْحَةَ نُعَيْمُ بْنُ زِيَادٍ قَالُوا سَمِعْنَا أَبَا أُمَامَةَ الْبَاهِلِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَمْرَو بْنَ عَبَسَةَ، يَقُولُ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ الْوُضُوءُ قَالَ ‏ "‏ أَمَّا الْوُضُوءُ فَإِنَّكَ إِذَا تَوَضَّأْتَ فَغَسَلْتَ كَفَّيْكَ فَأَنْقَيْتَهُمَا خَرَجَتْ خَطَايَاكَ مِنْ بَيْنِ أَظْفَارِكَ وَأَنَامِلِكَ فَإِذَا مَضْمَضْتَ وَاسْتَنْشَقْتَ مَنْخِرَيْكَ وَغَسَلْتَ وَجْهَكَ وَيَدَيْكَ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ وَمَسَحْتَ رَأْسَكَ وَغَسَلْتَ رِجْلَيْكَ إِلَى الْكَعْبَيْنِ اغْتَسَلْتَ مِنْ عَامَّةِ خَطَايَاكَ فَإِنْ أَنْتَ وَضَعْتَ وَجْهَكَ لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ خَرَجْتَ مِنْ خَطَايَاكَ كَيَوْمَ وَلَدَتْكَ أُمُّكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو أُمَامَةَ فَقُلْتُ يَا عَمْرُو بْنَ عَبَسَةَ انْظُرْ مَا تَقُولُ أَكُلُّ هَذَا يُعْطَى فِي مَجْلِسٍ وَاحِدٍ فَقَالَ أَمَا وَاللَّهِ لَقَدْ كَبِرَتْ سِنِّي وَدَنَا أَجَلِي وَمَا بِي مِنْ فَقْرٍ فَأَكْذِبَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَقَدْ سَمِعَتْهُ أُذُنَاىَ وَوَعَاهُ قَلْبِي مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Одам ибн Абу Иёс ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс — у ибн Саъд — ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Солиҳ ривоят қилди, у деди: менга Абу Яҳё Сулайм ибн Омир, Замра ибн Ҳабиб ва Абу Талҳа Нуайм ибн Зиёд хабар беришди, улар: «Биз Абу Умома ал-Боҳилийни эшитдик, у айтар эди: мен Амр ибн Абасани эшитдим, у айтар эди:» дедилар. (Амр ибн Абаса) деди: мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, таҳорат қандай (қилинади)?» дедим. У: «Таҳоратга келсак, сен таҳорат қилганингда икки кафтинг ювиб, уларни тозаласанг, гуноҳларинг тирноқларинг ва бармоқ учларинг орасидан чиқиб кетади. Оғзингни чайқаб, бурну тешикларингга сув тортсанг, юзингни ҳамда қўлларингни тирсакларгача ювсанг, бошингга маш тортсанг ва оёқларингни тўпиқларгача ювсанг, гуноҳларингнинг умумий (қисми)дан покланасан. Агар сен юзингни Аллаҳ азза ва жалла (ибодати) учун (саждага) қўйсанг, гуноҳларингдан онанг сени туққан кунидагидек (пок бўлиб) чиқасан,» дедилар. Абу Умома деди: мен: «Эй Амр ибн Абаса, нима деётганингга қара! Буларнинг ҳаммаси бир мажлисда берилдими?» дедим. У деди: «Валлоҳи, менинг ёшим улғайган, ажалим яқинлашган ва менда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) устидан ёлғон айтишимга (сабаб бўладиган) ҳеч қандай муҳтожлик йўқ. Буни қулоқларим эшитган ва қалбим Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (уни) яхши англаган.»

148-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ حَرْبٍ الْمَرْوَزِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، وَأَبِي، عُثْمَانَ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ الْجُهَنِيِّ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، - رضى الله عنه - قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ ثُمَّ قَالَ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ فُتِّحَتْ لَهُ ثَمَانِيَةُ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ يَدْخُلُ مِنْ أَيِّهَا شَاءَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Али ибн Ҳарб ал-Марвазий хабар берди, у деди: бизга Зайд ибнул-Ҳубоб ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Солиҳ ривоят қилди, у Робия ибн Язиддан, у Абу Идрис ал-Хавлоний ва Абу Усмондан, улар Уқба ибн Омир ал-Жуҳанийдан, у Умар ибнул-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким таҳорат қилиб, таҳоратни чиройли қилса, сўнг: «Ашҳаду ан ла илаҳа иллаллоҳ ва ашҳаду анна Муҳаммадан абдуҳу ва расулуҳ» деса, унга жаннатнинг саккизта эшиги очилиб, қайсисидан хоҳласа, ўшандан киради,» дедилар.

149-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ خَلَفٍ، - وَهُوَ ابْنُ خَلِيفَةَ - عَنْ أَبِي مَالِكٍ الأَشْجَعِيِّ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، قَالَ كُنْتُ خَلْفَ أَبِي هُرَيْرَةَ وَهُوَ يَتَوَضَّأُ لِلصَّلاَةِ وَكَانَ يَغْسِلُ يَدَيْهِ حَتَّى يَبْلُغَ إِبْطَيْهِ فَقُلْتُ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ مَا هَذَا الْوُضُوءُ فَقَالَ لِي يَا بَنِي فَرُّوخَ أَنْتُمْ هَا هُنَا لَوْ عَلِمْتُ أَنَّكُمْ هَا هُنَا مَا تَوَضَّأْتُ هَذَا الْوُضُوءَ سَمِعْتُ خَلِيلِي صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ تَبْلُغُ حِلْيَةُ الْمُؤْمِنِ حَيْثُ يَبْلُغُ الْوُضُوءُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Халафдан — у ибн Халифа — у Абу Молик ал-Ашжаъийдан, у Абу Ҳозимдан (ривоят қилди), у деди: мен Абу Ҳурайранинг орқасида эдим, у намозга таҳорат қилар эди. У қўлларини қўлтиқларига етгунча ювар эди. Мен: «Эй Абу Ҳурайра, бу қандай таҳорат?» дедим. У менга деди: «Эй Фаррух болалари, сиз шу ердамисиз? Агар сизнинг шу ерда эканлигингизни билганимда, бу таҳоратни шундай қилмас эдим. Мен дўстим (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни эшитдим, айтар эдилар: «Мўминнинг зийнати таҳорат етган жойгача етади,» дедилар.»

150-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ إِلَى الْمَقْبُرَةِ فَقَالَ ‏"‏ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ دَارَ قَوْمٍ مُؤْمِنِينَ وَإِنَّا إِنْ شَاءَ اللَّهُ بِكُمْ لاَحِقُونَ وَدِدْتُ أَنِّي قَدْ رَأَيْتُ إِخْوَانَنَا ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلَسْنَا إِخْوَانَكَ قَالَ ‏"‏ بَلْ أَنْتُمْ أَصْحَابِي وَإِخْوَانِي الَّذِينَ لَمْ يَأْتُوا بَعْدُ وَأَنَا فَرَطُهُمْ عَلَى الْحَوْضِ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ تَعْرِفُ مَنْ يَأْتِي بَعْدَكَ مِنْ أُمَّتِكَ قَالَ ‏"‏ أَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ لِرَجُلٍ خَيْلٌ غُرٌّ مُحَجَّلَةٌ فِي خَيْلٍ بُهْمٍ دُهْمٍ أَلاَ يَعْرِفُ خَيْلَهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا بَلَى ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَإِنَّهُمْ يَأْتُونَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ غُرًّا مُحَجَّلِينَ مِنَ الْوُضُوءِ وَأَنَا فَرَطُهُمْ عَلَى الْحَوْضِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қабристонга чиқиб: «Сизларга салом бўлсин, эй мўмин қавм диёри. Албатта биз ҳам, Аллаҳ хоҳласа, сизларга қўшилгувчимиз. Биродарларимизни кўришни жуда истар эдим,» дедилар. Улар: «Эй Аллаҳнинг Расули, биз Сизнинг биродарларингиз эмасмизми?» дейишди. У: «Балки сизлар менинг саҳобаларимсиз. Менинг биродарларим ҳали келмаган (кишилар)дир, мен улар учун Ҳавз устида (кутиб тургувчи) олдин етиб борувчиман,» дедилар. Улар: «Эй Аллаҳнинг Расули, умматингиздан Сиздан кейин келадиганларни қандай танайсиз?» дейишди. У: «Айтингчи, агар бир кишининг қоп-қора йилқилар орасида пешонаси ва оёқлари оқ йилқилари бўлса, у ўз йилқисини танимайдими?» дедилар. Улар: «Албатта (танайди),» дейишди. У: «Албатта улар Қиёмат куни таҳорат (асари)дан пешоналари ва қўл-оёқлари оқариб порлаган ҳолда келадилар, мен эса улар учун Ҳавз устида олдин етиб борувчиман,» дедилар.

151-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَسْرُوقِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ حَدَّثَنَا رَبِيعَةُ بْنُ يَزِيدَ الدِّمَشْقِيُّ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، وَأَبِي، عُثْمَانَ عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ الْحَضْرَمِيِّ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ الْجُهَنِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ يُقْبِلُ عَلَيْهِمَا بِقَلْبِهِ وَوَجْهِهِ وَجَبَتْ لَهُ الْجَنَّةُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Мусо ибн Абдурраҳмон ал-Масруқий хабар берди, у деди: бизга Зайд ибнул-Ҳубоб ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Солиҳ ривоят қилди, у деди: бизга Робия ибн Язид ад-Димашқий ривоят қилди, у Абу Идрис ал-Хавлоний ва Абу Усмондан, улар Жубайр ибн Нуфайр ал-Ҳазрамийдан, у Уқба ибн Омир ал-Жуҳанийдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким таҳорат қилиб, таҳоратни чиройли қилса, сўнг қалби ва юзи билан унга (намозга) юзланган ҳолда икки ракат (намоз) ўқиса, унга жаннат вожиб бўлади,» дедилар.

152-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي حَصِينٍ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ قَالَ عَلِيٌّ كُنْتُ رَجُلاً مَذَّاءً وَكَانَتِ ابْنَةُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تَحْتِي فَاسْتَحْيَيْتُ أَنْ أَسْأَلَهُ فَقُلْتُ لِرَجُلٍ جَالِسٍ إِلَى جَنْبِي سَلْهُ ‏.‏ فَسَأَلَهُ فَقَالَ ‏ "‏ فِيهِ الْوُضُوءُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибнус-Сарий, Абу Бакр ибн Айёшдан, у Абу Ҳасиндан, у Абу Абдурраҳмондан (ривоят қилди), у деди: Али деди: мен мази (суюқлиги) кўп келадиган киши эдим. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизи менинг никоҳимда эди. Шунинг учун ундан (бу ҳақда) сўрашга уялдим. Ёнимда ўтирган бир кишига: «Ундан сўра,» дедим. У сўради ва (Набий): «Бунда таҳорат (қилинади),» дедилар.

153-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله عنه - قَالَ قُلْتُ لِلْمِقْدَادِ إِذَا بَنَى الرَّجُلُ بِأَهْلِهِ فَأَمْذَى وَلَمْ يُجَامِعْ فَسَلِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَإِنِّي أَسْتَحِي أَنْ أَسْأَلَهُ عَنْ ذَلِكَ وَابْنَتُهُ تَحْتِي ‏.‏ فَسَأَلَهُ فَقَالَ ‏ "‏ يَغْسِلُ مَذَاكِيرَهُ وَيَتَوَضَّأُ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: мен ал-Миқдодга: «Бир киши аҳли билан бирга бўлиб (яқинлашиб), мази чиқарса-ю, жимо қилмаса, (нима бўлади)? Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шуни сўрагин, чунки мен буни ундан сўрашга уяламан, қизи менинг никоҳимда,» дедим. У (Набийдан) сўради ва (Набий): «(У киши) закарини ювади ва намоз учун таҳорат қилганидек таҳорат қилади,» дедилар.

154-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ عَائِشِ بْنِ أَنَسٍ، أَنَّ عَلِيًّا، قَالَ كُنْتُ رَجُلاً مَذَّاءً فَأَمَرْتُ عَمَّارَ بْنَ يَاسِرٍ يَسْأَلُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ أَجْلِ ابْنَتِهِ عِنْدِي فَقَالَ ‏ "‏ يَكْفِي مِنْ ذَلِكَ الْوُضُوءُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Суфён, Амрдан, у Атодан, у Оиш ибн Анасдан (ривоят қилдики), Али деди: мен мази (суюқлиги) кўп келадиган киши эдим. Шунинг учун Аммор ибн Ёсирга буюрдим, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўради, чунки (Набийнинг) қизи менинг никоҳимда эди. У: «Бунинг учун таҳорат кифоя қилади,» дедилар.

155-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَنْبَأَنَا أُمَيَّةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، أَنَّ رَوْحَ بْنَ الْقَاسِمِ، حَدَّثَهُ عَنِ ابْنِ أَبِي نُجَيْحٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ إِيَاسِ بْنِ خَلِيفَةَ، عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، أَنَّ عَلِيًّا، أَمَرَ عَمَّارًا أَنْ يَسْأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمَذْىِ فَقَالَ ‏ "‏ يَغْسِلُ مَذَاكِيرَهُ وَيَتَوَضَّأُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Усмон ибн Абдуллаҳ хабар берди, у деди: бизга Умайя хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, (унга) Равҳ ибнул-Қосим, ибн Абу Нажиҳдан, у Атодан, у Иёс ибн Халифадан, у Рофиъ ибн Хадиждан ривоят қилдики, Али Амморга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мази ҳақида сўрашни буюрди. У: «(У киши) закарини ювади ва таҳорат қилади,» дедилар.

156-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُتْبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْمَرْوَزِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، - وَهُوَ ابْنُ أَنَسٍ - عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ الْمِقْدَادِ بْنِ الأَسْوَدِ، أَنَّ عَلِيًّا، أَمَرَهُ أَنْ يَسْأَلَ، رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الرَّجُلِ إِذَا دَنَا مِنْ أَهْلِهِ فَخَرَجَ مِنْهُ الْمَذْىُ مَاذَا عَلَيْهِ فَإِنَّ عِنْدِي ابْنَتَهُ وَأَنَا أَسْتَحِي أَنْ أَسَأَلَهُ فَسَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ ‏ "‏ إِذَا وَجَدَ أَحَدُكُمْ ذَلِكَ فَلْيَنْضَحْ فَرْجَهُ وَيَتَوَضَّأْ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Утба ибн Абдуллаҳ ал-Марвазий, Моликдан — у ибн Анас — у Абун-Назрдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у ал-Миқдод ибнул-Асваддан (ривоят қилдики), Али унга буюрдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Бир киши аҳлига яқинлашиб, ундан мази чиқса, унинг зиммасига нима (вожиб бўлади)? Чунки (Набийнинг) қизи менинг никоҳимда ва мен ундан сўрашга уяламан,» деб сўрагин. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шуни сўрадим, У: «Бирингиз буни топса (ҳис қилса), авратига сув сепсин ва намоз учун таҳорат қилганидек таҳорат қилсин,» дедилар.

157-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي سُلَيْمَانُ، قَالَ سَمِعْتُ مُنْذِرًا، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ اسْتَحْيَيْتُ أَنْ أَسْأَلَ النَّبِيَّ، صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمَذْىِ مِنْ أَجْلِ فَاطِمَةَ فَأَمَرْتُ الْمِقْدَادَ بْنَ الأَسْوَدِ فَسَأَلَهُ فَقَالَ ‏ "‏ فِيهِ الْوُضُوءُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид, Шуъбадан ривоят қилди, у деди: менга Сулаймон хабар берди, у деди: мен Мунзирни эшитдим, у Муҳаммад ибн Алидан, у Алидан (ривоят қилди), у деди: мен Фотима (рози бўлганлиги) сабабли Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мази ҳақида сўрашга уялдим. Шунинг учун ал-Миқдод ибнул-Асвадга буюрдим, у (Набийдан) сўради ва У: «Бунда таҳорат (қилинади),» дедилар.

158-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَاصِمٍ، أَنَّهُ سَمِعَ زِرَّ بْنَ حُبَيْشٍ، يُحَدِّثُ قَالَ أَتَيْتُ رَجُلاً يُدْعَى صَفْوَانَ بْنَ عَسَّالٍ فَقَعَدْتُ عَلَى بَابِهِ فَخَرَجَ فَقَالَ مَا شَأْنُكَ قُلْتُ أَطْلُبُ الْعِلْمَ ‏.‏ قَالَ إِنَّ الْمَلاَئِكَةَ تَضَعُ أَجْنِحَتَهَا لِطَالِبِ الْعِلْمِ رِضًا بِمَا يَطْلُبُ ‏.‏ فَقَالَ عَنْ أَىِّ شَىْءٍ تَسْأَلُ قُلْتُ عَنِ الْخُفَّيْنِ ‏.‏ قَالَ كُنَّا إِذَا كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ أَمَرَنَا أَنْ لاَ نَنْزِعَهُ ثَلاَثًا إِلاَّ مِنْ جَنَابَةٍ وَلَكِنْ مِنْ غَائِطٍ وَبَوْلٍ وَنَوْمٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, бизга Шуъба, Осимдан ривоят қилдики, у Зирр ибн Ҳубайшни ривоят қилаётганини эшитди, у деди: мен Сафвон ибн Ассол деб чақириладиган бир кишининг олдига келдим ва унинг эшиги олдида ўтирдим. У чиқиб: «Ҳожатинг нима?» деди. Мен: «Илм талаб қиляпман,» дедим. У: «Албатта фаришталар илм талаб қилувчининг талаб қилаётган (илми)дан рози бўлиб, унга қанотларини ёзадилар,» деди. Сўнг: «Нима ҳақида сўрайсан?» деди. Мен: «Махсилар (хуфлар) ҳақида,» дедим. У деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда бўлганимизда, У бизга уларни (махсиларни) уч (кун давомида) ечмасликни буюрар эдилар — жанобатдан бошқа (ҳолатда); аммо катта ҳожат, кичик ҳожат ва уйқудан (таҳорат синмайди ва махси ечилмайди).»

159-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ زِرٍّ، قَالَ قَالَ صَفْوَانُ بْنُ عَسَّالٍ كُنَّا إِذَا كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ أَمَرَنَا أَنْ لاَ نَنْزِعَهُ ثَلاَثًا إِلاَّ مِنْ جَنَابَةٍ وَلَكِنْ مِنْ غَائِطٍ وَبَوْلٍ وَنَوْمٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али ва Исмоил ибн Масъуд хабар беришди, улар дедилар: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Осимдан, у Зиррдан (ривоят қилди), у деди: Сафвон ибн Ассол деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда бўлганимизда, У бизга уларни (махсиларни) уч (кун давомида) ечмасликни буюрар эдилар — жанобатдан бошқа (ҳолатда); аммо катта ҳожат, кичик ҳожат ва уйқудан (таҳорат синмайди).»

160-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، ح وَأَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْمُسَيَّبِ - وَعَبَّادُ بْنُ تَمِيمٍ عَنْ عَمِّهِ، - وَهُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدٍ - قَالَ شُكِيَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الرَّجُلُ يَجِدُ الشَّىْءَ فِي الصَّلاَةِ قَالَ ‏ "‏ لاَ يَنْصَرِفْ حَتَّى يَجِدَ رِيحًا أَوْ يَسْمَعَ صَوْتًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан хабар берди. (Бошқа санад билан) менга Муҳаммад ибн Мансур, Суфёндан хабар берди, у деди: бизга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у деди: менга Саид — яъни ибнул-Мусайяб — ва Аббод ибн Тамим, амакисидан — у Абдуллаҳ ибн Зайд — хабар беришди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га намоз вақтида (қорин ичида) бир нарса ҳис қиладиган киши ҳақида шикоят қилинди. У: «(Намоздан) бурилиб чиқмасин, то ҳид сезмагунча ёки овоз эшитмагунча,» дедилар.

161-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، وَحُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا اسْتَيْقَظَ أَحَدُكُمْ مِنْ مَنَامِهِ فَلاَ يُدْخِلْ يَدَهُ فِي الإِنَاءِ حَتَّى يُفْرِغَ عَلَيْهَا ثَلاَثَ مَرَّاتٍ فَإِنَّهُ لاَ يَدْرِي أَيْنَ بَاتَتْ يَدُهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд ва Ҳумайд ибн Масъада хабар беришди, улар дедилар: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар, аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз уйқусидан уйғонса, қўлини идишга уч марта (сув) қуйиб (ювмагунча) солмасин, чунки у қўли қаерда тунаганини билмайди,» дедилар.

162-ҳадис

أَخْبَرَنَا بِشْرُ بْنُ هِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا نَعَسَ الرَّجُلُ وَهُوَ فِي الصَّلاَةِ فَلْيَنْصَرِفْ لَعَلَّهُ يَدْعُو عَلَى نَفْسِهِ وَهُوَ لاَ يَدْرِي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Бишр ибн Ҳилол хабар берди, у деди: бизга Абдулворис, Айюбдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бир киши намозда туриб мудраса, (намоздан) бурилиб чиқсин (дам олсин), бўлмаса у ўзининг билмаган ҳолида ўзига (ёмон) дуо қилиб қўйиши мумкин,» дедилар.

163-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، أَنْبَأَنَا مَالِكٌ، ح وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، يَقُولُ دَخَلْتُ عَلَى مَرْوَانَ بْنِ الْحَكَمِ فَذَكَرْنَا مَا يَكُونُ مِنْهُ الْوُضُوءُ فَقَالَ مَرْوَانُ مِنْ مَسِّ الذَّكَرِ الْوُضُوءُ ‏.‏ فَقَالَ عُرْوَةُ مَا عَلِمْتُ ذَلِكَ ‏.‏ فَقَالَ مَرْوَانُ أَخْبَرَتْنِي بُسْرَةُ بِنْتُ صَفْوَانَ أَنَّهَا سَمِعَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ إِذَا مَسَّ أَحَدُكُمْ ذَكَرَهُ فَلْيَتَوَضَّأْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, бизга Молик хабар берди (ҳо), ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга (китоб) ўқиб берилганида мен эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан (ривоят қилди), у деди: бизга Молик хабар берди, у Абдуллоҳ ибн Абу Бакр ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазмдан (ривоят қилдики), у Урва ибнуз-Зубайрнинг шундай деганини эшитди: «Марвон ибнул-Ҳакамнинг ҳузурига кирдим ва биз таҳорат бузиладиган нарсалар ҳақида гаплашдик. Марвон: «Закарни ушлашдан таҳорат (бузилади),» деди. Урва: «Мен буни билмас эдим,» деди. Марвон: «Менга Бусра бинти Сафвон хабар бердики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сиздан бирингиз закарини ушласа, таҳорат олсин,» деганларини эшитган,» деди.»

164-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، يَقُولُ ذَكَرَ مَرْوَانُ فِي إِمَارَتِهِ عَلَى الْمَدِينَةِ أَنَّهُ يُتَوَضَّأُ مِنْ مَسِّ الذَّكَرِ إِذَا أَفْضَى إِلَيْهِ الرَّجُلُ بِيَدِهِ فَأَنْكَرْتُ ذَلِكَ وَقُلْتُ لاَ وُضُوءَ عَلَى مَنْ مَسَّهُ ‏.‏ فَقَالَ مَرْوَانُ أَخْبَرَتْنِي بُسْرَةُ بِنْتُ صَفْوَانَ أَنَّهَا سَمِعَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَكَرَ مَا يُتَوَضَّأُ مِنْهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ وَيُتَوَضَّأُ مِنْ مَسِّ الذَّكَرِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ عُرْوَةُ فَلَمْ أَزَلْ أُمَارِي مَرْوَانَ حَتَّى دَعَا رَجُلاً مِنْ حَرَسِهِ فَأَرْسَلَهُ إِلَى بُسْرَةَ فَسَأَلَهَا عَمَّا حَدَّثَتْ مَرْوَانَ فَأَرْسَلَتْ إِلَيْهِ بُسْرَةُ بِمِثْلِ الَّذِي حَدَّثَنِي عَنْهَا مَرْوَانُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн ал-Муғира хабар берди, у деди: бизга Усмон ибн Саид ривоят қилди, у Шуайбдан, у Зуҳрийдан (ривоят қилди), у деди: менга Абдуллоҳ ибн Абу Бакр ибн Амр ибн Ҳазм хабар бердики, у Урва ибнуз-Зубайрнинг шундай деганини эшитди: «Марвон Мадинага амир бўлганида, киши қўли билан закарини ушлаб тегса, ундан таҳорат олинишини айтди. Мен буни инкор қилдим ва: «Уни ушлаган кишига таҳорат (лозим) эмас,» дедим. Марвон: «Менга Бусра бинти Сафвон хабар бердики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат олинадиган нарсаларни зикр қилганларини эшитган, шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Закарни ушлашдан ҳам таҳорат олинади,» дедилар,» деди. Урва деди: «Мен Марвон билан тортишишда давом этдим, ниҳоят у соқчиларидан бир кишини чақириб, Бусранинг олдига юборди ва ундан Марвонга нима ривоят қилганини сўради. Бусра унга, Марвон мендан у ҳақида ривоят қилган нарсанинг худди ўзини юбориб билдирди.»

165-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادٌ، عَنْ مُلاَزِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَدْرٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ طَلْقِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ خَرَجْنَا وَفْدًا حَتَّى قَدِمْنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَايَعْنَاهُ وَصَلَّيْنَا مَعَهُ فَلَمَّا قَضَى الصَّلاَةَ جَاءَ رَجُلٌ كَأَنَّهُ بَدَوِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا تَرَى فِي رَجُلٍ مَسَّ ذَكَرَهُ فِي الصَّلاَةِ قَالَ ‏ "‏ وَهَلْ هُوَ إِلاَّ مُضْغَةٌ مِنْكَ أَوْ بَضْعَةٌ مِنْكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳаннод хабар берди, у Мулозимдан (ривоят қилди), у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Бадр ривоят қилди, у Қайс ибн Талқ ибн Алидан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Биз вакил бўлиб чиқдик, токи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдик, у зотга байъат бердик ва у зот билан намоз ўқидик. У зот намозни тугатганларида, бадавийга ўхшаган бир киши келиб: «Ё Расулаллоҳ, намоз ичида закарини ушлаган киши ҳақида нима дейсиз?» деди. У зот: «У фақат сендан бир бўлак, ёхуд сендан бир парча-ку,» дедилар.»

166-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ اللَّيْثِ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ الْهَادِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيُصَلِّي وَإِنِّي لَمُعْتَرِضَةٌ بَيْنَ يَدَيْهِ اعْتِرَاضَ الْجَنَازَةِ حَتَّى إِذَا أَرَادَ أَنْ يُوتِرَ مَسَّنِي بِرِجْلِهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у Шуайбдан, у ал-Лайсдан (ривоят қилди), у деди: бизга Ибнул-Ҳод хабар берди, у Абдураҳмон ибнул-Қосимдан, у ал-Қосимдан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоз ўқиётган бўлардилар, мен эса жаноза қўйилганидек у зотнинг рўпараларида кўндаланг ётган бўлардим. Ниҳоят у зот витр ўқимоқчи бўлганларида, оёқлари билан менга тегардилар.»

167-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ سَمِعْتُ الْقَاسِمَ بْنَ مُحَمَّدٍ، يُحَدِّثُ عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَقَدْ رَأَيْتُمُونِي مُعْتَرِضَةً بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَسْجُدَ غَمَزَ رِجْلِي فَضَمَمْتُهَا إِلَىَّ ثُمَّ يَسْجُدُ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у Убайдуллоҳдан (ривоят қилди), у деди: мен ал-Қосим ибн Муҳаммаднинг Оишадан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим, у деди: «Сизлар мени Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг рўпараларида кўндаланг ётган ҳолда кўрар эдингиз, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса намоз ўқиётган бўлардилар. У зот сажда қилмоқчи бўлганларида, оёғимни аста итарардилар, мен эса уни ўзимга тортиб олардим, сўнгра у зот сажда қилардилар.»

168-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَنَامُ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرِجْلاَىَ فِي قِبْلَتِهِ فَإِذَا سَجَدَ غَمَزَنِي فَقَبَضْتُ رِجْلَىَّ فَإِذَا قَامَ بَسَطْتُهُمَا وَالْبُيُوتُ يَوْمَئِذٍ لَيْسَ فِيهَا مَصَابِيحُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у Абун-Назрдан, у Абу Саламадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг рўпараларида ухлар эдим, оёқларим эса у зотнинг қиблалари томонида бўларди. У зот сажда қилганларида менга (аста) тегардилар, мен оёқларимни йиғиб олардим, у зот турганларида эса уларни яна ёзардим. Ўша кунларда уйларда чироқлар йўқ эди.»

169-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، وَنُصَيْرُ بْنُ الْفَرَجِ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ فَقَدْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فَجَعَلْتُ أَطْلُبُهُ بِيَدِي فَوَقَعَتْ يَدِي عَلَى قَدَمَيْهِ وَهُمَا مَنْصُوبَتَانِ وَهُوَ سَاجِدٌ يَقُولُ ‏ "‏ أَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ وَبِمُعَافَاتِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ لاَ أُحْصِي ثَنَاءً عَلَيْكَ أَنْتَ كَمَا أَثْنَيْتَ عَلَى نَفْسِكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибнул-Муборак ва Нусайр ибнул-Фараж — бу лафз уники — хабар бердилар, иккови деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, у Убайдуллоҳ ибн Умардан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Бир кеча Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни тополмай қолдим ва у зотни қўлим билан қидира бошладим. Қўлим у зотнинг оёқларига тегди, улар тикка турган эди, у зот саждада бўлиб, шундай дер эдилар: «Сенинг ғазабингдан ризолигингга, жазойингдан афвингга паноҳ тилайман ва Сендан Сенга паноҳ тилайман. Мен Сенга (лойиқ) мақтовни санаб тугата олмайман, Сен Ўзингни қандай мақтаган бўлсанг, шундайсан.»

170-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو رَوْقٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُقَبِّلُ بَعْضَ أَزْوَاجِهِ ثُمَّ يُصَلِّي وَلاَ يَتَوَضَّأُ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ لَيْسَ فِي هَذَا الْبَابِ حَدِيثٌ أَحْسَنُ مِنْ هَذَا الْحَدِيثِ وَإِنَ كَانَ مُرْسَلاً وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ الأَعْمَشُ عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ ‏.‏ قَالَ يَحْيَى الْقَطَّانُ حَدِيثُ حَبِيبٍ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ هَذَا وَحَدِيثُ حَبِيبٍ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ تُصَلِّي وَإِنْ قَطَرَ الدَّمُ عَلَى الْحَصِيرِ لاَ شَىْءَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно хабар берди, у Яҳё ибн Саиддан, у Суфёндан (ривоят қилди), у деди: менга Абу Равқ хабар берди, у Иброҳим ат-Таймийдан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айрим аёлларини ўпиб, сўнгра намоз ўқир ва таҳорат олмас эдилар. Абу Абдураҳмон (Насоий) деди: бу бобда бу ҳадисдан кўра яхшироқ ҳадис йўқ, гарчи у мурсал бўлса-да. Бу ҳадисни ал-Аъмаш ҳам Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилган. Яҳё ал-Қаттон деди: Ҳабибнинг Урвадан, у Оишадан (ривоят қилган) бу ҳадиси, ҳамда Ҳабибнинг Урвадан, у Оишадан: «У (аёл) бўйрага қон томса-да намоз ўқийверади» деган ҳадиси — (асоссиз) ҳеч нарса эмасдир.

171-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيِلُ، وَعَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالاَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قَارِظٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Исмоил ва Абдурраззоқ хабар бердилар, иккови деди: бизга Маъмар ривоят қилди, у Зуҳрийдан, у Умар ибн Абдулазиздан, у Иброҳим ибн Абдуллоҳ ибн Қорийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Олов теккан нарсадан таҳорат олинглар,» деганларини эшитдим.»

172-ҳадис

أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ حَرْبٍ - قَالَ حَدَّثَنِي الزُّبَيْدِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ عَبْدِ الْعَزِيزِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَارِظٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳишом ибн Абдулмалик хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад — яъни ибн Ҳарб — ривоят қилди, у деди: менга аз-Зубайдий ривоят қилди, у Зуҳрийдан (ривоят қилдики), унга Умар ибн Абдулазиз хабар бериб айтдики, унга Абдуллоҳ ибн Қорий хабар бериб айтдики, Абу Ҳурайра деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Олов теккан нарсадан таҳорат олинглар,» деганларини эшитдим.»

173-ҳадис

أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ بَكْرٍ، - وَهُوَ ابْنُ مُضَرَ - قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ بَكْرِ بْنِ سَوَادَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ قَارِظٍ، قَالَ رَأَيْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَتَوَضَّأُ عَلَى ظَهْرِ الْمَسْجِدِ فَقَالَ أَكَلْتُ أَثْوَارَ أَقِطٍ فَتَوَضَّأْتُ مِنْهَا إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُ بِالْوُضُوءِ مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏.‏

Бизга ар-Рабиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ибн Бакр — у ибн Музар — ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у Жаъфар ибн Робиадан, у Бакр ибн Саводадан, у Муҳаммад ибн Муслимдан, у Умар ибн Абдулазиздан, у Абдуллоҳ ибн Иброҳим ибн Қорийдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Абу Ҳурайранинг масжид томида таҳорат олаётганини кўрдим, у: «Мен бир неча бўлак қуруқ пишлоқ едим, шу сабабли ундан таҳорат олдим. Чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олов теккан нарсадан таҳорат олишга буюрганларини эшитганман,» деди.»

174-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ حُسَيْنٍ الْمُعَلِّمِ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَمْرٍو الأَوْزَاعِيِّ، أَنَّهُ سَمِعَ الْمُطَّلِبَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حَنْطَبٍ، يَقُولُ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ أَتَوَضَّأُ مِنْ طَعَامٍ أَجِدُهُ فِي كِتَابِ اللَّهِ حَلاَلاً لأَنَّ النَّارَ مَسَّتْهُ فَجَمَعَ أَبُو هُرَيْرَةَ حَصًى فَقَالَ أَشْهَدُ عَدَدَ هَذَا الْحَصَى أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга Абдуссамад ибн Абдулворис ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у Ҳусайн ал-Муаллимдан (ривоят қилди), у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, у Абдураҳмон ибн Амр ал-Авзоийдан (ривоят қилдики), у ал-Мутталиб ибн Абдуллоҳ ибн Ҳантабнинг шундай деганини эшитди: «Ибн Аббос: «Аллоҳнинг Китобида ҳалол деб топган таомимдан, унга олов теккани учун, таҳорат олайми?» деди. Шунда Абу Ҳурайра майда тошларни йиғиб: «Мана шу тошлар сони миқдорича гувоҳлик бераманки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Олов теккан нарсадан таҳорат олинглар,» дедилар,» деди.»

175-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ جَعْدَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Ибн Абу Адий ривоят қилди, у Шуъбадан, у Амр ибн Динордан, у Яҳё ибн Жаъдадан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Олов теккан нарсадан таҳорат олинглар,» дедилар.

176-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ أَنْبَأَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ جَعْدَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، - قَالَ مُحَمَّدٌ الْقَارِيُّ - عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا غَيَّرَتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али ва Муҳаммад ибн Башшор хабар бердилар, иккови деди: бизга Ибн Абу Адий хабар берди, у Шуъбадан, у Амр ибн Динордан, у Яҳё ибн Жаъдадан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан — Муҳаммад (ал-Қорий деб) айтди — у Абу Айюбдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Олов ўзгартирган нарсадан таҳорат олинглар,» дедилар.

177-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، وَهَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَرَمِيٌّ، - وَهُوَ ابْنُ عُمَارَةَ بْنِ أَبِي حَفْصَةَ - قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ جَعْدَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو الْقَارِيِّ، عَنْ أَبِي طَلْحَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا غَيَّرَتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид ва Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бердилар, иккови деди: бизга Ҳарамий — у ибн Умора ибн Абу Ҳафса — ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Амр ибн Динордан (ривоят қилди), у деди: мен Яҳё ибн Жаъданинг Абдуллоҳ ибн Амр ал-Қорийдан, у Абу Талҳадан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Олов ўзгартирган нарсадан таҳорат олинглар,» дедилар.

178-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَرَمِيُّ بْنُ عُمَارَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ حَفْصٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَبِي طَلْحَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا أَنْضَجَتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Ҳарамий ибн Умора ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Абу Бакр ибн Ҳафсдан, у Ибн Шиҳобдан, у Ибн Абу Талҳадан, у Абу Талҳадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Олов пиширган нарсадан таҳорат олинглар,» дедилар.

179-ҳадис

أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا الزُّبَيْدِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي الزُّهْرِيُّ، أَنَّ عَبْدَ الْمَلِكِ بْنَ أَبِي بَكْرٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ خَارِجَةَ بْنَ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳишом ибн Абдулмалик хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга аз-Зубайдий ривоят қилди, у деди: менга Зуҳрий хабар бердики, унга Абдулмалик ибн Абу Бакр хабар бериб айтдики, унга Хорижа ибн Зайд ибн Собит хабар бериб айтдики, Зайд ибн Собит деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Олов теккан нарсадан таҳорат олинглар,» деганларини эшитдим.»

180-ҳадис

أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الزُّبَيْدِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَهُ عَنْ أَبِي سُفْيَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ الأَخْنَسِ بْنِ شَرِيقٍ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، دَخَلَ عَلَى أُمِّ حَبِيبَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهِيَ خَالَتُهُ فَسَقَتْهُ سَوِيقًا ثُمَّ قَالَتْ لَهُ تَوَضَّأْ يَا ابْنَ أُخْتِي فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳишом ибн Абдулмалик хабар берди, у деди: бизга Ибн Ҳарб ривоят қилди, у деди: бизга аз-Зубайдий ривоят қилди, у Зуҳрийдан (ривоят қилдики), унга Абу Салама ибн Абдураҳмон Абу Суфён ибн Саид ибнул-Ахнас ибн Шариқдан хабар бердики, у (Абу Суфён) унга хабар бериб айтдики, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг аёллари Умму Ҳабибанинг ҳузурига кирди — у (Умму Ҳабиба) унинг холаси эди — у унга савиқ (қовурма ун шўрваси) ичирди, сўнгра унга: «Таҳорат ол, эй жияним, чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Олов теккан нарсадан таҳорат олинглар,» дедилар,» деди.

181-ҳадис

أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ بَكْرِ بْنِ مُضَرَ، قَالَ حَدَّثَنِي بَكْرُ بْنُ مُضَرَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ بَكْرِ بْنِ سَوَادَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ مُسْلِمِ بْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ الأَخْنَسِ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ لَهُ وَشَرِبَ سَوِيقًا يَا ابْنَ أُخْتِي تَوَضَّأْ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ تَوَضَّئُوا مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ар-Рабииъ ибн Сулаймон ибн Довуд хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ибн Бакр ибн Музар ривоят қилди, у деди: менга Бакр ибн Музар ривоят қилди, Жаъфар ибн Робиадан, у Бакр ибн Саводадан, у Муҳаммад ибн Муслим ибн Шиҳобдан, у Абу Салама ибн Абдураҳмондан, у Абу Суфён ибн Саид ибн ал-Ахнасдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умм Ҳабиба (розияллаҳу анҳо) унга, у савиқ (ун овқати) ичган вақтда деди: «Эй жияним, таҳорат ол, чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Олов теган нарсадан (кейин) таҳорат олинглар,» деганларини эшитганман,» деди.

182-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الْحُسَيْنِ، عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أُمِّ سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَكَلَ كَتِفًا فَجَاءَهُ بِلاَلٌ فَخَرَجَ إِلَى الصَّلاَةِ وَلَمْ يَمَسَّ مَاءً ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Али ибн ал-Ҳусайндан, у Зайнаб бинт Умм Саламадан, у Умм Салама (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (қўй) кураги (гўшти)ни едилар, сўнг Билол уларнинг олдига келди ва у намозга чиқдилар, сувга тегмадилар (таҳорат олмадилар).

183-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يُوسُفَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى أُمِّ سَلَمَةَ فَحَدَّثَتْنِي أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصْبِحُ جُنُبًا مِنْ غَيْرِ احْتِلاَمٍ ثُمَّ يَصُومُ ‏.‏ وَحَدَّثَنَا مَعَ هَذَا الْحَدِيثِ أَنَّهَا حَدَّثَتْهُ أَنَّهَا قَرَّبَتْ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم جَنْبًا مَشْوِيًّا فَأَكَلَ مِنْهُ ثُمَّ قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, Муҳаммад ибн Юсуфдан, у Сулаймон ибн Ясордан (ривоят қилдики), у деди: мен Умм Салама (розияллаҳу анҳо)нинг ҳузурига кирдим, у менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эҳтилом (туш кўриш)сиз жунуб ҳолатда тонгни қаршилаб, сўнг рўза тутардилар деб ривоят қилди. Ва шу ҳадис билан бирга, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га қовурилган биқин (гўшти)ни яқинлаштирганини (тақдим қилганини), у ундан едилар, сўнг намозга турдилар ва таҳорат олмадилар деб ривоят қилди.

184-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، عَنِ ابْنِ يَسَارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ شَهِدْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَكَلَ خُبْزًا وَلَحْمًا ثُمَّ قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, у деди: менга Муҳаммад ибн Юсуф ривоят қилди, Ибн Ясордан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нон ва гўшт еганларини, сўнг намозга туриб, таҳорат олмаганларини кўрдим (гувоҳ бўлдим).

185-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَيَّاشٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ آخِرَ الأَمْرَيْنِ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَرْكُ الْوُضُوءِ مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ ‏.‏

Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Али ибн Айёш ривоят қилди, у деди: бизга Шуайб ривоят қилди, Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у деди: мен Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)нинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (содир бўлган) икки ишнинг охиргиси олов теган нарсадан (кейин) таҳоратни тарк қилиш эди.

186-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ بُشَيْرِ بْنِ يَسَارٍ، مَوْلَى بَنِي حَارِثَةَ أَنَّ سُوَيْدَ بْنَ النُّعْمَانِ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، خَرَجَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ خَيْبَرَ حَتَّى إِذَا كَانُوا بِالصَّهْبَاءِ وَهِيَ مِنْ أَدْنَى خَيْبَرَ صَلَّى الْعَصْرَ ثُمَّ دَعَا بِالأَزْوَادِ فَلَمْ يُؤْتَ إِلاَّ بِالسَّوِيقِ فَأَمَرَ بِهِ فَثُرِّيَ فَأَكَلَ وَأَكَلْنَا ثُمَّ قَامَ إِلَى الْمَغْرِبِ فَتَمَضْمَضَ وَتَمَضْمَضْنَا ثُمَّ صَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим, лафз уники — хабар берди, Ибн ал-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Яҳё ибн Саиддан, у Бани Ҳорисанинг озод қилингани Бушайр ибн Ясордан (ривоят қилдики), унга Сувайд ибн ан-Нуъмон хабар бердики, у Хайбар йили Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга чиқди, токи улар Хайбарнинг энг яқин (жойи) бўлган ас-Саҳбога етганларида, у (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) Аср (намозини) ўқидилар, сўнг озиқ-овқатларни талаб қилдилар, фақат савиқ (ун овқати) келтирилди. У буни (сув билан) намлашга амр қилдилар, намланди, у едилар ва биз ҳам едик. Сўнг Мағриб (намозига) турдилар, оғизларини чайдилар ва биз ҳам оғизларимизни чайдик, сўнг намоз ўқидилар ва таҳорат олмадилар.

187-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم شَرِبَ لَبَنًا ثُمَّ دَعَا بِمَاءٍ فَتَمَضْمَضَ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ إِنَّ لَهُ دَسَمًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Уқайлдан, у аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сут ичдилар, сўнг сув сўраб, оғизларини чайдилар ва: «Албатта, унинг ёғи бор,» дедилар.

188-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَغَرِّ، - وَهُوَ ابْنُ الصَّبَّاحِ - عَنْ خَلِيفَةَ بْنِ حُصَيْنٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ عَاصِمٍ، أَنَّهُ أَسْلَمَ فَأَمَرَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَغْتَسِلَ بِمَاءٍ وَسِدْرٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, ал-Ағардан — у Ибн ас-Саббоҳдир — у Халифа ибн Ҳусайндан, у Қайс ибн Осимдан (ривоят қилдики), у Исломни қабул қилди, шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга сув ва сидр (ёргоқ барги) билан ғусл қилишни амр қилдилар.

189-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ إِنَّ ثُمَامَةَ بْنَ أُثَالٍ الْحَنَفِيَّ انْطَلَقَ إِلَى نَجْلٍ قَرِيبٍ مِنَ الْمَسْجِدِ فَاغْتَسَلَ ثُمَّ دَخَلَ الْمَسْجِدَ فَقَالَ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ يَا مُحَمَّدُ وَاللَّهِ مَا كَانَ عَلَى الأَرْضِ وَجْهٌ أَبْغَضَ إِلَىَّ مِنْ وَجْهِكَ فَقَدْ أَصْبَحَ وَجْهُكَ أَحَبَّ الْوُجُوهِ كُلِّهَا إِلَىَّ وَإِنَّ خَيْلَكَ أَخَذَتْنِي وَأَنَا أُرِيدُ الْعُمْرَةَ فَمَاذَا تَرَى فَبَشَّرَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَمَرَهُ أَنْ يَعْتَمِرَ ‏.‏ مُخْتَصِرٌ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Саид ибн Аби Саиддан (ривоят қилдики), у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитди: Сумома ибн Усол ал-Ҳанафий масжидга яқин бир ҳовузга борди ва ғусл қилди, сўнг масжидга кириб деди: «Ашҳаду ан ло илаҳа иллаллоҳ, ваҳдаҳу ло шарика лаҳ, ва анна Муҳаммадан абдуҳу ва расулуҳ (Гувоҳлик бераманки, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, У ягонадир, шериги йўқдир, ва Муҳаммад Унинг бандаси ва расулидир). Эй Муҳаммад, Аллаҳга қасамки, ер юзида менга сизнинг юзингиздан кўра ёмонроқ кўринган юз йўқ эди, энди сизнинг юзингиз менга барча юзларнинг энг севимлиси бўлиб қолди. Сизнинг отлиқ (аскарларингиз) мени асир олди, ҳолбуки мен умра қилмоқчи эдим. Энди нима деб ўйлайсиз?» Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга хушхабар бердилар ва унга умра қилишни амр қилдилар. (Қисқартирилган.)

190-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ نَاجِيَةَ بْنَ كَعْبٍ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه أَنَّهُ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ أَبَا طَالِبٍ مَاتَ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ اذْهَبْ فَوَارِهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ إِنَّهُ مَاتَ مُشْرِكًا ‏.‏ قَالَ ‏"‏ اذْهَبْ فَوَارِهِ ‏"‏ ‏.‏ فَلَمَّا وَارَيْتُهُ رَجَعْتُ إِلَيْهِ فَقَالَ لِي ‏"‏ اغْتَسِلْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, Муҳаммаддан, у деди: менга Шуъба ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у деди: мен Ножия ибн Каъбнинг шундай деганини эшитдим, Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келиб: «Абу Толиб вафот этди,» деди. У: «Бор, уни дафн эт,» дедилар. У: «У мушрик ҳолида вафот этди,» деди. У: «Бор, уни дафн эт,» дедилар. (Али айтди:) Мен уни дафн этгач, уларнинг олдига қайтдим, шунда у менга: «Ғусл қил,» дедилар.

191-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا جَلَسَ بَيْنَ شُعَبِهَا الأَرْبَعِ ثُمَّ اجْتَهَدَ فَقَدْ وَجَبَ الْغُسْلُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у деди: мен ал-Ҳасаннинг Абу Рофиъдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Бир киши хотинининг) тўрт аъзоси орасига ўтириб, сўнг ҳаракат қилса, ғусл вожиб бўлади,» дедилар.

192-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ بْنِ إِسْحَاقَ الْجُوزَجَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَشْعَثُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا قَعَدَ بَيْنَ شُعَبِهَا الأَرْبَعِ ثُمَّ اجْتَهَدَ فَقَدْ وَجَبَ الْغُسْلُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا خَطَأٌ وَالصَّوَابُ أَشْعَثُ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ‏.‏ وَقَدْ رَوَى الْحَدِيثَ عَنْ شُعْبَةَ النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ وَغَيْرُهُ كَمَا رَوَاهُ خَالِدٌ ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн Яъқуб ибн Ишоқ ал-Жузажоний хабар берди, у деди: менга Абдуллоҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, у деди: бизга Ашъас ибн Абдулмалик ривоят қилди, Ибн Сириндан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Бир киши хотинининг) тўрт аъзоси орасига ўтириб, сўнг ҳаракат қилса, ғусл вожиб бўлади,» дедилар. Абу Абдураҳмон (Насоий) деди: бу хатодир, тўғриси: Ашъас ал-Ҳасандан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилгани). Бу ҳадисни Шуъбадан ан-Назр ибн Шумайл ва бошқалар Холид ривоят қилгани каби ривоят қилишган.

193-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، - وَاللَّفْظُ لِقُتَيْبَةَ - قَالَ حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنِ الرُّكَيْنِ بْنِ الرَّبِيعِ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ قَبِيصَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله عنه - قَالَ كُنْتُ رَجُلاً مَذَّاءً فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا رَأَيْتَ الْمَذْىَ فَاغْسِلْ ذَكَرَكَ وَتَوَضَّأْ وُضُوءَكَ لِلصَّلاَةِ وَإِذَا فَضَخْتَ الْمَاءَ فَاغْتَسِلْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ва Али ибн Ҳужр хабар берди — лафз Қутайбаники — у деди: бизга Убайда ибн Ҳумайд ривоят қилди, ар-Рукайн ибн ар-Робиъдан, у Ҳусайн ибн Қабисадан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен мазйи (суюқлик) кўп чиқадиган киши эдим, шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Мазйини кўрсанг, закарингни юв ва намоз учун таҳорат олганингдек таҳорат ол. Сув (маний) отилиб чиқса, ғусл қил,» дедилар.

194-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ زَائِدَةَ، ح وَأَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - أَنْبَأَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، عَنِ الرُّكَيْنِ بْنِ الرَّبِيعِ بْنِ عَمِيلَةَ الْفَزَارِيِّ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ قَبِيصَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله عنه - قَالَ كُنْتُ رَجُلاً مَذَّاءً فَسَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ إِذَا رَأَيْتَ الْمَذْىَ فَتَوَضَّأْ وَاغْسِلْ ذَكَرَكَ وَإِذَا رَأَيْتَ فَضْخَ الْمَاءِ فَاغْتَسِلْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абдураҳмон хабар берди, Зоидадан; (бошқа йўл билан) бизга Ишоқ ибн Иброҳим ҳам хабар берди — лафз уники — бизга Абул-Валид хабар берди, бизга Зоида ривоят қилди, ар-Рукайн ибн ар-Робиъ ибн Амила ал-Фазорийдан, у Ҳусайн ибн Қабисадан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен мазйи (суюқлик) кўп чиқадиган киши эдим, шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрадим, у: «Мазйини кўрсанг, таҳорат ол ва закарингни юв. Сув (маний) отилиб чиққанини кўрсанг, ғусл қил,» дедилар.

195-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ أُمَّ سُلَيْمٍ، سَأَلَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمَرْأَةِ تَرَى فِي مَنَامِهَا مَا يَرَى الرَّجُلُ قَالَ ‏ "‏ إِذَا أَنْزَلَتِ الْمَاءَ فَلْتَغْتَسِلْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абда ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, Қатодадан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Умм Сулайм Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан тушида эркак кўрадиган нарсани кўрадиган аёл ҳақида сўради. У: «Сув (маний) чиқарса, ғусл қилсин,» дедилар.

196-ҳадис

أَخْبَرَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ أُمَّ سُلَيْمٍ كَلَّمَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَائِشَةُ جَالِسَةٌ فَقَالَتْ لَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ لاَ يَسْتَحْيِي مِنَ الْحَقِّ أَرَأَيْتَ الْمَرْأَةَ تَرَى فِي النَّوْمِ مَا يَرَى الرَّجُلُ أَفَتَغْتَسِلُ مِنْ ذَلِكَ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ نَعَمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لَهَا أُفٍّ لَكِ أَوَتَرَى الْمَرْأَةُ ذَلِكِ فَالْتَفَتَ إِلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ تَرِبَتْ يَمِينُكِ فَمِنْ أَيْنَ يَكُونُ الشَّبَهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Касир ибн Убайд хабар берди, Муҳаммад ибн Ҳарбдан, у аз-Зубайдийдан, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан (ривоят қилдики), унга Оиша (розияллаҳу анҳо) хабар бердики, Умм Сулайм Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан гаплашди, Оиша эса ўтирган эди. У унга: «Эй Расулуллаҳ, албатта Аллаҳ ҳақдан уялмайди. Аёл тушида эркак кўрадиган нарсани кўрса, шундан ғусл қиладими?» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Ҳа,» дедилар. Оиша айтди: мен унга: «Уф сенга, аёл ҳам буни кўрадими?» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга ўгирилиб: «Қўлинг тупроққа белансин (маҳрум бўл)! Ундай бўлса, (боланинг) ўхшашлиги қаердан бўлади?» дедилар.

197-ҳадис

أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أُمِّ سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ امْرَأَةً، قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ لاَ يَسْتَحْيِي مِنَ الْحَقِّ هَلْ عَلَى الْمَرْأَةِ غُسْلٌ إِذَا هِيَ احْتَلَمَتْ قَالَ ‏"‏ نَعَمْ إِذَا رَأَتِ الْمَاءَ ‏"‏ ‏.‏ فَضَحِكَتْ أُمُّ سَلَمَةَ فَقَالَتْ أَتَحْتَلِمُ الْمَرْأَةُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ فَفِيمَ يُشْبِهُهَا الْوَلَدُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Шуайб ибн Юсуф хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Ҳишомдан, у деди: менга отам хабар берди, Зайнаб бинт Умм Саламадан, у Умм Салама (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), бир аёл: «Эй Расулуллаҳ, албатта Аллаҳ ҳақдан уялмайди. Аёл эҳтилом кўрса (туш кўрса), унга ғусл борми?» деди. У: «Ҳа, агар сув (маний)ни кўрса,» дедилар. Шунда Умм Салама кулиб: «Аёл ҳам эҳтилом кўрадими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ундай бўлса, бола унга нимада ўхшайди?» дедилар.

198-ҳадис

أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً الْخُرَاسَانِيَّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ خَوْلَةَ بِنْتِ حَكِيمٍ، قَالَتْ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمَرْأَةِ تَحْتَلِمُ فِي مَنَامِهَا فَقَالَ ‏ "‏ إِذَا رَأَتِ الْمَاءَ فَلْتَغْتَسِلْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Юсуф ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, Шуъбадан, у деди: мен Ато ал-Хуросонийнинг шундай деганини эшитдим, Саид ибн ал-Мусайябдан, у Хавла бинт Ҳакимдан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан уйқусида эҳтилом кўрадиган аёл ҳақида сўрадим. У: «Сув (маний)ни кўрса, ғусл қилсин,» дедилар.

199-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سُعَادٍ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الْمَاءُ مِنَ الْمَاءِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдул-Жаббор ибн ал-Ало хабар берди, у Суфёндан, у Амрдан, у Абдурраҳмон ибн ас-Соибдан, у Абдурраҳмон ибн Суоддан, у Абу Айюбдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Сув сувдандир,» дедилар.

200-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَاءُ الرَّجُلِ غَلِيظٌ أَبْيَضُ وَمَاءُ الْمَرْأَةِ رَقِيقٌ أَصْفَرُ فَأَيُّهُمَا سَبَقَ كَانَ الشَّبَهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абда хабар берди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эркакнинг суви қуюқ ва оқ, аёлнинг суви эса суюқ ва сариқдир. Қайси бири (бошқасидан) ўзиб кетса, ўхшашлик (шунга) бўлади,» дедилар.

201-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْعَدَوِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، مِنْ بَنِي أَسَدِ قُرَيْشٍ أَنَّهَا أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ أَنَّهَا تُسْتَحَاضُ فَزَعَمَتْ أَنَّهُ قَالَ لَهَا ‏ "‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحَيْضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ ثُمَّ صَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Абдуллоҳ ал-Адавий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: менга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у Урвадан, у Қурайш Асад қабиласидан бўлган Фотима бинт Қайсдан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди ва ўзининг истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўлаётганини айтди. У (Фотима) шундай деди: у (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Бу фақат бир томирдир. Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса қонни ўзингдан ювиб ташлаб, сўнгра намоз ўқи,» дедилар.

202-ҳадис

أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَهْلُ بْنُ هَاشِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا أَقْبَلَتِ الْحَيْضَةُ فَاتْرُكِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْتَسِلِي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳишом ибн Аммор хабар берди, у деди: бизга Саҳл ибн Ҳошим ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса ғусл қил,» дедилар.

203-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُرْوَةَ، وَعَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتُحِيضَتْ أُمُّ حَبِيبَةَ بِنْتُ جَحْشٍ سَبْعَ سِنِينَ فَاشْتَكَتْ ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ هَذِهِ لَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ وَلَكِنْ هَذَا عِرْقٌ فَاغْتَسِلِي ثُمَّ صَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: бизга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у Урва ва Амрадан, улар Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Умм Ҳабиба бинт Жаҳш етти йил истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) билан оғриди ва буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га шикоят қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу ҳайз эмас, балки бу бир томирдир. Бас, ғусл қил, сўнгра намоз ўқи,» дедилар.

204-ҳадис

أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي النُّعْمَانُ، وَالأَوْزَاعِيُّ، وَأَبُو مُعَيْدٍ - وَهُوَ حَفْصُ بْنُ غَيْلاَنَ - عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، وَعَمْرَةُ بِنْتُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتُحِيضَتْ أُمُّ حَبِيبَةَ بِنْتُ جَحْشٍ امْرَأَةُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَهِيَ أُخْتُ زَيْنَبَ بِنْتِ جَحْشٍ فَاسْتَفْتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ هَذِهِ لَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ وَلَكِنْ هَذَا عِرْقٌ فَإِذَا أَدْبَرَتِ الْحَيْضَةُ فَاغْتَسِلِي وَصَلِّي وَإِذَا أَقْبَلَتْ فَاتْرُكِي لَهَا الصَّلاَةَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ فَكَانَتْ تَغْتَسِلُ لِكُلِّ صَلاَةٍ وَتُصَلِّي وَكَانَتْ تَغْتَسِلُ أَحْيَانًا فِي مِرْكَنٍ فِي حُجْرَةِ أُخْتِهَا زَيْنَبَ وَهِيَ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَنَّ حُمْرَةَ الدَّمِ لَتَعْلُو الْمَاءَ وَتَخْرُجُ فَتُصَلِّي مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمَا يَمْنَعُهَا ذَلِكَ مِنَ الصَّلاَةِ ‏.‏

Бизга Робиъ ибн Сулаймон ибн Довуд хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳайсам ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: менга ан-Нуъмон, ал-Авзоий ва Абу Муъайд — у Ҳафс ибн Ғайлондир — хабар бердилар, улар аз-Зуҳрийдан, у деди: менга Урва ибн аз-Зубайр ва Амра бинт Абдурраҳмон хабар бердилар, улар Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Абдурраҳмон ибн Авфнинг аёли, Зайнаб бинт Жаҳшнинг синглиси бўлган Умм Ҳабиба бинт Жаҳш истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўлди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Албатта, бу ҳайз эмас, балки бу бир томирдир. Ҳайз кетганда ғусл қилиб намоз ўқи, у келганда эса унинг учун намозни тарк эт,» дедилар. Оиша деди: Бас, у (Умм Ҳабиба) ҳар намоз учун ғусл қилиб намоз ўқирди. Баъзан у синглиси Зайнабнинг ҳужрасида бир тоғорада ғусл қиларди, ҳолбуки у (Зайнаб) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида эди. Ҳатто қоннинг қизиллиги сув устига кўтарилиб чиқиб турарди, у эса Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқирди ва бу уни намоздан тўсмасди.

205-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، وَعَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ، - خَتَنَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَتَحْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ - اسْتُحِيضَتْ سَبْعَ سِنِينَ اسْتَفْتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي ذَلِكَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ هَذِهِ لَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ وَلَكِنْ هَذَا عِرْقٌ فَاغْتَسِلِي وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Ибн Шиҳобдан, у Урва ва Амрадан, улар Оишадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қуда-андаси ва Абдурраҳмон ибн Авфнинг никоҳида бўлган Умм Ҳабиба етти йил истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўлди. У бу ҳақда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу ҳайз эмас, балки бу бир томирдир. Бас, ғусл қилиб намоз ўқи,» дедилар.

206-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتَفْتَتْ أُمُّ حَبِيبَةَ بِنْتُ جَحْشٍ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُسْتَحَاضُ ‏.‏ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ فَاغْتَسِلِي وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏ فَكَانَتْ تَغْتَسِلُ لِكُلِّ صَلاَةٍ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Умм Ҳабиба бинт Жаҳш Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради ва: «Эй Расулуллаҳ, мен истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўлаяпман,» деди. У (Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу фақат бир томирдир. Бас, ғусл қилиб намоз ўқи,» дедилар. Бас, у (Умм Ҳабиба) ҳар намоз учун ғусл қиларди.

207-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ، سَأَلَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الدَّمِ - قَالَتْ عَائِشَةُ رضى الله عنها رَأَيْتُ مِرْكَنَهَا مَلآنَ دَمًا - فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ امْكُثِي قَدْرَ مَا كَانَتْ تَحْبِسُكِ حَيْضَتُكِ ثُمَّ اغْتَسِلِي ‏"‏ ‏.‏ أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، مَرَّةً أُخْرَى وَلَمْ يَذْكُرْ جَعْفَرًا ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Жаъфар ибн Робиадан, у Ирок ибн Моликдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Умм Ҳабиба Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан қон ҳақида сўради. — Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: Мен унинг тоғорасини қонга тўла кўрдим. — Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Ҳайзинг сени одатда қанча (намоздан) тўсиб турган бўлса, шунча муддат кут, сўнгра ғусл қил,» дедилар. Бизга Қутайба яна бир бор (шу ҳадисни) хабар берди, аммо Жаъфарни зикр қилмади.

208-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، تَعْنِي أَنَّ امْرَأَةً، كَانَتْ تُهَرَاقُ الدَّمَ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَفْتَتْ لَهَا أُمُّ سَلَمَةَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ لِتَنْظُرْ عَدَدَ اللَّيَالِي وَالأَيَّامِ الَّتِي كَانَتْ تَحِيضُ مِنَ الشَّهْرِ قَبْلَ أَنْ يُصِيبَهَا الَّذِي أَصَابَهَا فَلْتَتْرُكِ الصَّلاَةَ قَدْرَ ذَلِكَ مِنَ الشَّهْرِ فَإِذَا خَلَّفَتْ ذَلِكَ فَلْتَغْتَسِلْ ثُمَّ لْتَسْتَثْفِرْ ثُمَّ لْتُصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у Нофедан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Умм Саламадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида бир аёлнинг қони тўхтовсиз оқарди. Умм Салама у учун Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради. Шунда у (Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У ўзига бу (ҳолат) юз беришидан олдин ҳар ойда ҳайз кўриб турган кечалар ва кунлар сонини ҳисоблаб чиқсин ва шу ойдаги шунча муддат намозни тарк этсин. У муддат ўтиб кетгач, ғусл қилсин, сўнгра (қонни тўсувчи) латта боғлаб, сўнгра намоз ўқисин,» дедилар.

209-ҳадис

أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ بَكْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ جَحْشٍ الَّتِي، كَانَتْ تَحْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَأَنَّهَا اسْتُحِيضَتْ لاَ تَطْهُرْ فَذُكِرَ شَأْنُهَا لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّهَا لَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ وَلَكِنَّهَا رَكْضَةٌ مِنَ الرَّحِمِ فَلْتَنْظُرْ قَدْرَ قُرْئِهَا الَّتِي كَانَتْ تَحِيضُ لَهَا فَلْتَتْرُكِ الصَّلاَةَ ثُمَّ تَنْظُرْ مَا بَعْدَ ذَلِكَ فَلْتَغْتَسِلْ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Робиъ ибн Сулаймон ибн Довуд ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ибн Бакр ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у Язид ибн Абдуллоҳдан, у Абу Бакр ибн Муҳаммаддан, у Амрадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Абдурраҳмон ибн Авфнинг никоҳида бўлган Умм Ҳабиба бинт Жаҳшга истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўлиб, у покланмасди. Унинг аҳволи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га зикр қилинди. Шунда у (Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу ҳайз эмас, балки у бачадондан бир тепкидир. Бас, у ўзи ҳайз кўриб турган одат муддатини ҳисобга олиб, (шу муддат) намозни тарк этсин, сўнгра ундан кейингисига қараб, ҳар намоз олдидан ғусл қилсин,» дедилар.

210-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ جَحْشٍ، كَانَتْ تُسْتَحَاضُ سَبْعَ سِنِينَ فَسَأَلَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ لَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ إِنَّمَا هُوَ عِرْقٌ ‏"‏ ‏.‏ فَأَمَرَهَا أَنْ تَتْرُكَ الصَّلاَةَ قَدْرَ أَقْرَائِهَا وَحَيْضَتِهَا وَتَغْتَسِلَ وَتُصَلِّيَ فَكَانَتْ تَغْتَسِلُ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Амрадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Умм Ҳабиба бинт Жаҳш етти йил истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўлиб турарди. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўради. Шунда у (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу ҳайз эмас, бу фақат бир томирдир,» дедилар. Ва у (аёлга) ўз одат муддати ва ҳайзи қадар намозни тарк этишини, сўнгра ғусл қилиб намоз ўқишини буюрдилар. Бас, у (Умм Ҳабиба) ҳар намоз олдидан ғусл қиларди.

211-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ الْمُنْذِرِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، حَدَّثَتْ أَنَّهَا، أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَشَكَتْ إِلَيْهِ الدَّمَ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ فَانْظُرِي إِذَا أَتَاكِ قُرْؤُكِ فَلاَ تُصَلِّي فَإِذَا مَرَّ قُرْؤُكِ فَتَطَهَّرِي ثُمَّ صَلِّي مَا بَيْنَ الْقُرْءِ إِلَى الْقُرْءِ ‏"‏ هَذَا الدَّلِيلُ عَلَى أَنَّ الأَقْرَاءَ حِيَضٌ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ عَنْ عُرْوَةَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ مَا ذَكَرَ الْمُنْذِرُ ‏.‏

Бизга Исо ибн Ҳаммод хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Букайр ибн Абдуллоҳдан, у ал-Мунзир ибн ал-Муғирадан, у Урвадан (ривоят қилдики), Фотима бинт Абу Ҳубайш шундай ривоят қилди: У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, қон ҳақида шикоят қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Бу фақат бир томирдир. Бас, ҳайзинг келганда қараб, намоз ўқима, ҳайзинг ўтиб кетгач эса покланиб, бир ҳайздан иккинчи ҳайзгача бўлган оралиқда намоз ўқи,» дедилар. Бу — ақролар (ал-ақрў) ҳайзлар эканлигига далилдир. Абу Абдурраҳмон деди: Бу ҳадисни Ҳишом ибн Урва ҳам Урвадан ривоят қилган, аммо унда ал-Мунзир зикр қилган нарсани зикр қилмаган.

212-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ، وَوَكِيعٌ، وَأَبُو مُعَاوِيَةَ قَالُوا حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنِّي امْرَأَةٌ أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ قَالَ ‏ "‏ لاَ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَ بِالْحَيْضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحَيْضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абда, Вакииъ ва Абу Муовия хабар бердилар, улар дедилар: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Фотима бинт Абу Ҳубайш Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Мен истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўладиган ва покланмайдиган аёлман. Намозни тарк этайми?» деди. У (Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Йўқ, бу фақат бир томирдир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса қонни ўзингдан ювиб ташлаб, намоз ўқи,» дедилар.

213-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ امْرَأَةً، مُسْتَحَاضَةً عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قِيلَ لَهَا إِنَّهُ عِرْقٌ عَانِدٌ فَأُمِرَتْ أَنْ تُؤَخِّرَ الظُّهْرَ وَتُعَجِّلَ الْعَصْرَ وَتَغْتَسِلَ لَهُمَا غُسْلاً وَاحِدًا وَتُؤَخِّرَ الْمَغْرِبَ وَتُعَجِّلَ الْعِشَاءَ وَتَغْتَسِلَ لَهُمَا غُسْلاً وَاحِدًا وَتَغْتَسِلَ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ غُسْلاً وَاحِدًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида истиҳоза бўлган бир аёлга: «Бу ўжар (тўхтамайдиган) томирдир,» дейилди. Шунда у (аёл) Пешинни кечиктириб, Асрни олдинроқ ўқиб, иккаласи учун битта ғусл қилиши, Шомни кечиктириб, Хуфтонни олдинроқ ўқиб, иккаласи учун битта ғусл қилиши ва Бомдод намози учун битта ғусл қилишига буюрилди.

214-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، فِي حَدِيثِ أَسْمَاءَ بِنْتِ عُمَيْسٍ حِينَ نُفِسَتْ بِذِي الْحُلَيْفَةِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لأَبِي بَكْرٍ ‏ "‏ مُرْهَا أَنْ تَغْتَسِلَ وَتُهِلَّ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, у Яҳё ибн Саиддан, у Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), Асмо бинт Умайс Зул-Ҳулайфада нифос (туғруқдан кейинги қон) кўрган пайтидаги ҳадисда (келганки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакрга: «Унга ғусл қилиб, иҳромга киришини буюр,» дедилар.

215-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ مُحَمَّدٍ، - وَهُوَ ابْنُ عَمْرِو بْنِ عَلْقَمَةَ بْنِ وَقَّاصٍ - عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ أَبِي حُبَيْشٍ، أَنَّهَا كَانَتْ تُسْتَحَاضُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا كَانَ دَمُ الْحَيْضِ - فَإِنَّهُ دَمٌ أَسْوَدُ يُعْرَفُ - فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ فَإِذَا كَانَ الآخَرُ فَتَوَضَّئِي فَإِنَّمَا هُوَ عِرْقٌ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, бизга Ибн Абу Адий ривоят қилди, у Муҳаммаддан — у Ибн Амр ибн Алқама ибн Ваққосдир — у Ибн Шиҳобдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Фотима бинт Абу Ҳубайшдан (ривоят қилдики), унга истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўларди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «(Қон) ҳайз қони бўлса — чунки у қора, таниладиган қондир — намозни тўхтат. Бошқаси (ўша эмас) бўлса, таҳорат ол, чунки у фақат бир томирдир,» дедилар.

216-ҳадис

قَالَ أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، هَذَا مِنْ كِتَابِهِ أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، مِنْ حِفْظِهِ قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، كَانَتْ تُسْتَحَاضُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ دَمَ الْحَيْضِ دَمٌ أَسْوَدُ يُعْرَفُ فَإِذَا كَانَ ذَلِكِ فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ وَإِذَا كَانَ الآخَرُ فَتَوَضَّئِي وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرُ وَاحِدٍ لَمْ يَذْكُرْ أَحَدٌ مِنْهُمْ مَا ذَكَرَهُ ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ ‏.‏

У (Муҳаммад ибн ал-Мусанно) деди: Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Ибн Абу Адий ўз китобидан ривоят қилди. (Яна) бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, бизга Ибн Абу Адий ёддан ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Фотима бинт Абу Ҳубайшга истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўларди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Албатта, ҳайз қони қора, таниладиган қондир. Шундай бўлганда намозни тўхтат, бошқаси бўлганда эса таҳорат олиб намоз ўқи,» дедилар. Абу Абдурраҳмон деди: Бу ҳадисни бир нечта (рови) ривоят қилган, аммо улардан бирор киши Ибн Абу Адий зикр қилган нарсани зикр қилмаган. Аллоҳу таоло энг билгувчидир.

217-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، - وَهُوَ ابْنُ زَيْدٍ - عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتِ اسْتُحِيضَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ فَسَأَلَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحَيْضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ أَثَرَ الدَّمِ وَتَوَضَّئِي فَإِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ ‏"‏ ‏.‏ قِيلَ لَهُ فَالْغُسْلُ قَالَ ‏"‏ ذَلِكَ لاَ يَشُكُّ فِيهِ أَحَدٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ لاَ أَعْلَمُ أَحَدًا ذَكَرَ فِي هَذَا الْحَدِيثِ ‏"‏ وَتَوَضَّئِي ‏"‏ ‏.‏ غَيْرَ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ وَقَدْ رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ هِشَامٍ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ ‏"‏ وَتَوَضَّئِي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод — у Ибн Зайддир — Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. (Оиша) деди: Фотима бинти Абу Ҳубайш истиҳоза (касаллиги) билан оғриди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Эй Аллаҳнинг Расули, мен истиҳозага учрайман ва пок бўлмайман, намозни тарк қилайми?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу фақат (бир) томирдир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк қил, у кетганда эса ўзингдан қон изини ювиб, таҳорат ол. Чунки бу фақат томирдир, ҳайз эмас,» дедилар. У кишига: «Ғусл (қандай)?» дейилди. У: «Буни ҳеч ким шубҳа қилмайди,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бу ҳадисда «ва таҳорат ол» (лафзини) Ҳаммод ибн Зайддан бошқа бирор кишининг зикр қилганини билмайман. Бирдан ортиқ (рови) Ҳишомдан ривоят қилган, аммо унда «ва таҳорат ол» (лафзини) зикр қилмаган.

218-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ قَالَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ لاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحَيْضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ فَإِذَا ذَهَبَ قَدْرُهَا فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. (Оиша) деди: Фотима бинти Абу Ҳубайш: «Эй Аллаҳнинг Расули, мен пок бўлмайман, намозни тарк қилайми?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу фақат (бир) томирдир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк қил, унинг муддати ўтиб кетганда эса ўзингдан қонни ювиб, намоз ўқи,» дедилар.

219-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو الأَشْعَثِ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ سَمِعْتُ هِشَامَ بْنَ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي لاَ أَطْهُرُ أَفَأَتْرُكُ الصَّلاَةَ قَالَ ‏"‏ لاَ إِنَّمَا هُوَ عِرْقٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ خَالِدٌ فِيمَا قَرَأْتُ عَلَيْهِ ‏"‏ وَلَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحَيْضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абул-Ашъас хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: Ҳишом ибн Урвадан эшитдим, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Абу Ҳубайшнинг қизи: «Эй Аллаҳнинг Расули, мен пок бўлмайман, намозни тарк қилайми?» деди. У: «Йўқ, бу фақат (бир) томирдир,» дедилар. Холид деди: Мен унга ўқиб берган (ривоят) ичида: «Ва у ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк қил, у кетганда эса ўзингдан қонни ювиб, намоз ўқи,» (дейилган).

220-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ بُكَيْرٍ، أَنَّ أَبَا السَّائِبِ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ يَغْتَسِلْ أَحَدُكُمْ فِي الْمَاءِ الدَّائِمِ وَهُوَ جُنُبٌ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сулаймон ибн Довуд ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — (Ҳорисга) ўқиб берилганда мен эшитиб турардим, лафз уники — Ибн Ваҳбдан, у Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Букайрдан (ривоят қилдики), Абус-Соиб унга хабар бериб, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)ни: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Сизлардан бирингиз жунуб бўлиб турган ҳолида оқмайдиган (турғун) сувда ғусл қилмасин,» дедилар, деб айтганини эшитганини билдирди.

221-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ يَبُولَنَّ أَحَدُكُمْ فِي الْمَاءِ الرَّاكِدِ ثُمَّ يَغْتَسِلُ مِنْهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид ал-Муқриъ хабар берди, Суфёндан, у Абуз-Зиноддан, у Мусо ибн Абу Усмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз турғун сувга сийиб, сўнг ундан ғусл қилмасин,» дедилар.

222-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي الْعَلاَءِ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ نُسَىٍّ، عَنْ غُضَيْفِ بْنِ الْحَارِثِ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ - رضى الله عنها - أَىُّ اللَّيْلِ كَانَ يَغْتَسِلُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ رُبَّمَا اغْتَسَلَ أَوَّلَ اللَّيْلِ وَرُبَّمَا اغْتَسَلَ آخِرَهُ ‏.‏ قُلْتُ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي جَعَلَ فِي الأَمْرِ سَعَةً ‏.‏

Бизга Амр ибн Ҳишом хабар берди, у деди: бизга Махлад ривоят қилди, Суфёндан, у Абул-Аладан, у Убода ибн Нусайдан, у Ғузайф ибн ал-Ҳорисдан (ривоят қилдики), у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечанинг қайси (қисмида) ғусл қилардилар?» деб сўради. У: «Гоҳо кечанинг аввалида ғусл қилардилар, гоҳо охирида ғусл қилардилар,» деди. Мен (Ғузайф): «Бу ишда кенглик қилган Аллаҳга ҳамд бўлсин,» дедим.

223-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ بُرْدٍ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ نُسَىٍّ، عَنْ غُضَيْفِ بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ رضى الله عنها فَسَأَلْتُهَا قُلْتُ أَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَغْتَسِلُ مِنْ أَوَّلِ اللَّيْلِ أَوْ مِنْ آخِرِهِ قَالَتْ كُلَّ ذَلِكَ رُبَّمَا اغْتَسَلَ مِنْ أَوَّلِهِ وَرُبَّمَا اغْتَسَلَ مِنْ آخِرِهِ ‏.‏ قُلْتُ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي جَعَلَ فِي الأَمْرِ سَعَةً ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, Бурддан, у Убода ибн Нусайдан, у Ғузайф ибн ал-Ҳорисдан (ривоят қилди). У деди: Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг ҳузурига кирдим ва ундан сўраб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечанинг аввалида ғусл қилармидилар ёки охирида?» дедим. У: «Ҳаммаси (бўлган): гоҳо аввалида ғусл қилардилар, гоҳо охирида ғусл қилардилар,» деди. Мен: «Бу ишда кенглик қилган Аллаҳга ҳамд бўлсин,» дедим.

224-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ الْوَلِيدِ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحِلُّ بْنُ خَلِيفَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو السَّمْحِ، قَالَ كُنْتُ أَخْدُمُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكَانَ إِذَا أَرَادَ أَنْ يَغْتَسِلَ قَالَ ‏ "‏ وَلِّنِي قَفَاكَ ‏"‏ ‏.‏ فَأُوَلِّيهِ قَفَاىَ فَأَسْتُرُهُ بِهِ ‏.‏

Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ибн ал-Валид ривоят қилди, у деди: менга Муҳилл ибн Халифа ривоят қилди, у деди: менга Абус-Самҳ ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га хизмат қилардим. У ғусл қилмоқчи бўлганларида: «Менга орқангни қарат,» дердилар. Мен ҳам орқамни қаратардим ва у билан тўсиб турардим.

225-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِي مُرَّةَ، مَوْلَى عَقِيلِ بْنِ أَبِي طَالِبٍ عَنْ أُمِّ هَانِئٍ، رضى الله عنها أَنَّهَا ذَهَبَتْ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الْفَتْحِ فَوَجَدَتْهُ يَغْتَسِلُ وَفَاطِمَةُ تَسْتُرُهُ بِثَوْبٍ فَسَلَّمَتْ فَقَالَ ‏ "‏ مَنْ هَذَا ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ أُمُّ هَانِئٍ ‏.‏ فَلَمَّا فَرَغَ مِنْ غُسْلِهِ قَامَ فَصَلَّى ثَمَانِيَ رَكَعَاتٍ فِي ثَوْبٍ مُلْتَحِفًا بِهِ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, Абдурраҳмондан, у Моликдан, у Солимдан, у Ақил ибн Абу Толибнинг озод қилинган қули Абу Муррадан, у Умму Ҳониъ (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у Фатҳ (Макка фатҳи) куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига борди ва у кишини ғусл қилаётган, Фотима эса у кишини бир мато билан тўсиб турган ҳолда топди. (Умму Ҳониъ) салом берди. (Набий): «Бу ким?» дедилар. Мен: «Умму Ҳониъ,» дедим. У киши ғуслни тугатгач, туриб, ўзини ўраб олган бир матода саккиз ракъат намоз ўқидилар.

226-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ مُوسَى الْجُهَنِيِّ، قَالَ أُتِيَ مُجَاهِدٌ بِقَدَحٍ حَزَرْتُهُ ثَمَانِيَةَ أَرْطَالٍ فَقَالَ حَدَّثَتْنِي عَائِشَةُ رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَغْتَسِلُ بِمِثْلِ هَذَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Убайд хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Закарийё ибн Абу Зоида ривоят қилди, Мусо ал-Жуҳанийдан (ривоят қилди). У деди: Мужоҳидга бир қадаҳ (идиш) келтирилди, мен уни саккиз ратл деб тахмин қилдим, ва у деди: Менга Оиша (розияллаҳу анҳо) ривоят қилиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мана шунга ўхшаш (идиш) билан ғусл қилардилар, деди.

227-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ حَفْصٍ، سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، يَقُولُ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ - رضى الله عنها - وَأَخُوهَا مِنَ الرَّضَاعَةِ فَسَأَلَهَا عَنْ غُسْلِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَدَعَتْ بِإِنَاءٍ فِيهِ مَاءٌ قَدْرَ صَاعٍ وَسَتَرَتْ سِتْرًا فَاغْتَسَلَتْ فَأَفْرَغَتْ عَلَى رَأْسِهَا ثَلاَثًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Абу Бакр ибн Ҳафсдан (ривоят қилди). Абу Саламани айтаётганини эшитдим: Мен Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг ҳузурига кирдим, унинг ёнида сутдан эмадош укаси бор эди. У (Оишадан) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ғусли ҳақида сўради. (Оиша) ичида бир сўқ миқдорида сув бўлган идишни келтиришни сўради ва парда (тўсиқ) тутиб, ғусл қилди, бошига уч марта (сув) қуйди.

228-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَغْتَسِلُ فِي الْقَدَحِ وَهُوَ الْفَرَقُ وَكُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَهُوَ فِي إِنَاءٍ وَاحِدٍ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қадаҳ — у фарақ (ўлчовида) эди — билан ғусл қилардилар. Мен ва у бир идишдан ғусл қилардик.

229-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَبْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ بِمَكُّوكٍ وَيَغْتَسِلُ بِخَمْسَةِ مَكَاكِيَّ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн Жабрдан (ривоят қилди). У деди: Анас ибн Моликни айтаётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир маккук (идиш) билан таҳорат қилардилар ва беш маккук билан ғусл қилардилар.

230-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي جَعْفَرٍ، قَالَ تَمَارَيْنَا فِي الْغُسْلِ عِنْدَ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ فَقَالَ جَابِرٌ يَكْفِي مِنَ الْغُسْلِ مِنَ الْجَنَابَةِ صَاعٌ مِنْ مَاءٍ ‏.‏ قُلْنَا مَا يَكْفِي صَاعٌ وَلاَ صَاعَانِ ‏.‏ قَالَ جَابِرٌ قَدْ كَانَ يَكْفِي مَنْ كَانَ خَيْرًا مِنْكُمْ وَأَكْثَرَ شَعْرًا ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Абу Жаъфардан (ривоят қилди). У деди: Жобир ибн Абдуллоҳнинг ҳузурида ғусл ҳақида мунозара қилдик. Жобир: «Жанобатдан ғусл қилишга бир сў сув кифоя қилади,» деди. Биз: «Бир сў ҳам, икки сў ҳам кифоя қилмайди,» дедик. Жобир: «Сизлардан яхшироқ ва сочи кўпроқ бўлган кишига кифоя қилар эди,» деди.

231-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، ح وَأَنْبَأَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، وَابْنُ، جُرَيْجٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها قَالَتْ كُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ وَهُوَ قَدْرُ الْفَرَقِ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Маъмардан, у Зуҳрийдан; (яна) бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар ва Ибн Журайж хабар берди, Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир идишдан ғусл қилардик, у фарақ миқдорида эди.

232-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، ح وَأَنْبَأَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَغْتَسِلُ وَأَنَا مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ نَغْتَرِفُ مِنْهُ جَمِيعًا ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, Ҳишом ибн Урвадан; (яна) бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғусл қилардилар, мен ҳам (ғусл қилардим) — бир идишдан, иккаламиз бирга ундан сув олардик.

233-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْقَاسِمِ، قَالَ سَمِعْتُ الْقَاسِمَ، يُحَدِّثُ عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ، صلى الله عليه وسلم مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ مِنَ الْجَنَابَةِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Абдурраҳмон ибн ал-Қосим ривоят қилди. У деди: ал-Қосимни Оишадан ривоят қилаётганини эшитдим. (Оиша) деди: Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан бир идишдан ғусл қилардик.

234-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ لَقَدْ رَأَيْتُنِي أُنَازِعُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الإِنَاءَ أَغْتَسِلُ أَنَا وَهُوَ مِنْهُ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, бизга Абийда ибн Ҳумайд ривоят қилди, Мансурдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: Мен ўзимни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан идишни (сув олишда) талашаётган ҳолда кўрардим — мен ва у ундан ғусл қилардик.

235-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَنْصُورٌ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: менга Мансур ривоят қилди, Иброҳимдан, у Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) битта идишдан ғусл қилар эдик.»

236-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ جَابِرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَخْبَرَتْنِي خَالَتِي، مَيْمُونَةُ أَنَّهَا كَانَتْ تَغْتَسِلُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Мусо хабар берди, Суфёндан, у Амрдан, у Жобир ибн Зайддан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: «Менга холам Маймуна хабар бердики, у ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) битта идишдан ғусл қилар эдилар.»

237-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ هُرْمُزَ الأَعْرَجَ، يَقُولُ حَدَّثَنِي نَاعِمٌ، مَوْلَى أُمِّ سَلَمَةَ رضى الله عنها أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ سُئِلَتْ أَتَغْتَسِلُ الْمَرْأَةُ مَعَ الرَّجُلِ قَالَتْ نَعَمْ إِذَا كَانَتْ كَيِّسَةً رَأَيْتُنِي وَرَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَغْتَسِلُ مِنْ مِرْكَنٍ وَاحِدٍ نُفِيضُ عَلَى أَيْدِينَا حَتَّى نُنْقِيَهُمَا ثُمَّ نُفِيضَ عَلَيْهَا الْمَاءَ ‏.‏ قَالَ الأَعْرَجُ لاَ تَذْكُرُ فَرْجًا وَلاَ تَبَالَهُ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Саид ибн Язиддан, у деди: мен Абдурраҳмон ибн Ҳурмуз ал-Аъражни шундай деганини эшитдим: менга Умм Салама (розияллаҳу анҳо)нинг озод қилинган қули Ноим ривоят қилдики, Умм Саламадан: «Аёл эркак билан бирга ғусл қилса бўладими?» деб сўралди. У: «Ҳа, агар у (сувни тежашга) билағон бўлса. Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) битта тоғорачадан ғусл қилганимизни кўрар эдим: қўлларимизни тоза бўлгунча (сув) қуяр, сўнг унга (танага) сув қуяр эдик,» деди. Ал-Аъраж деди: «У авратни эсламади ва унга эътибор бермади.»

238-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ دَاوُدَ الأَوْدِيِّ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ لَقِيتُ رَجُلاً صَحِبَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَمَا صَحِبَهُ أَبُو هُرَيْرَةَ - رضى الله عنه - أَرْبَعَ سِنِينَ قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَمْتَشِطَ أَحَدُنَا كُلَّ يَوْمٍ أَوْ يَبُولَ فِي مُغْتَسَلِهِ أَوْ يَغْتَسِلَ الرَّجُلُ بِفَضْلِ الْمَرْأَةِ وَالْمَرْأَةُ بِفَضْلِ الرَّجُلِ وَلْيَغْتَرِفَا جَمِيعًا ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Довуд ал-Авдийдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га, худди Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) ҳамроҳ бўлганидек, тўрт йил ҳамроҳ бўлган бир кишини учратдим. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бирортамиз ҳар куни соч тарашидан, ёки ғусл қиладиган жойига сийишидан, ёки эркак аёлнинг ортиб қолган суви билан, аёл эса эркакнинг ортиб қолган суви билан ғусл қилишидан қайтардилар; балки улар иккаласи бирга олишсин (дедилар).»

239-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَاصِمٍ، ح وَأَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ مُعَاذَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ يُبَادِرُنِي وَأُبَادِرُهُ حَتَّى يَقُولَ ‏ "‏ دَعِي لِي ‏"‏ ‏.‏ وَأَقُولُ أَنَا دَعْ لِي ‏.‏ قَالَ سُوَيْدٌ يُبَادِرُنِي وَأُبَادِرُهُ فَأَقُولُ دَعْ لِي دَعْ لِي ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, Муҳаммаддан, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Осимдан; (бошқа санад билан ҳам) бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, бизга Абдуллоҳ хабар берди, Осимдан, у Муъозадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) битта идишдан ғусл қилар эдик. У мендан ўзиб (сув олишга ҳаракат қилар), мен ҳам ундан ўзиб (ҳаракат қилар) эдим, ҳатто у: «Менга (ҳам) қолдир,» дердилар. Мен эса: «Менга қолдиринг,» дердим.» Сувайд деди: «У мендан ўзар, мен ундан ўзар эдим, мен: «Менга қолдиринг, менга қолдиринг,» дердим.»

240-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ أُمِّ هَانِئٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اغْتَسَلَ هُوَ وَمَيْمُونَةُ مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ فِي قَصْعَةٍ فِيهَا أَثَرُ الْعَجِينِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Нофиъ ривоят қилди, Ибн Абу Нажиҳдан, у Мужоҳиддан, у Умм Ҳониъдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзлари ва Маймуна битта идишдан — ичида хамир изи қолган бир товоқдан — ғусл қилдилар.

241-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ مُوسَى، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، - رضى الله عنها - زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي امْرَأَةٌ أَشُدُّ ضَفْرَ رَأْسِي أَفَأَنْقُضُهَا عِنْدَ غَسْلِهَا مِنَ الْجَنَابَةِ قَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا يَكْفِيكِ أَنْ تَحْثِي عَلَى رَأْسِكِ ثَلاَثَ حَثَيَاتٍ مِنْ مَاءٍ ثُمَّ تُفِيضِينَ عَلَى جَسَدِكِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сулаймон ибн Мансур хабар берди, Суфёндан, у Айюб ибн Мусодан, у Саид ибн Абу Саиддан, у Абдуллоҳ ибн Рофиъдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг рафиқалари Умм Салама (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен: «Ё Расулаллоҳ, мен сочимни маҳкам ўриб қўядиган аёлман; жанобатдан ғусл қилганимда уни ечишим керакми?» дедим. У: «Сен учун бошингга уч ҳовуч сув қуйишинг, сўнг танангга сув қуйишинг кифоядир,» дедилар.»

242-ҳадис

أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَشْهَبُ، عَنْ مَالِكٍ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، وَهِشَامَ بْنَ عُرْوَةَ، حَدَّثَاهُ عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ حَجَّةِ الْوَدَاعِ فَأَهْلَلْتُ بِالْعُمْرَةِ فَقَدِمْتُ مَكَّةَ وَأَنَا حَائِضٌ فَلَمْ أَطُفْ بِالْبَيْتِ وَلاَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ فَشَكَوْتُ ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ انْقُضِي رَأْسَكِ وَامْتَشِطِي وَأَهِلِّي بِالْحَجِّ وَدَعِي الْعُمْرَةَ ‏"‏ ‏.‏ فَفَعَلْتُ فَلَمَّا قَضَيْنَا الْحَجَّ أَرْسَلَنِي مَعَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ إِلَى التَّنْعِيمِ فَاعْتَمَرْتُ فَقَالَ ‏"‏ هَذِهِ مَكَانَ عُمْرَتِكِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ مَالِكٍ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ لَمْ يَرْوِهِ أَحَدٌ إِلاَّ أَشْهَبُ ‏.‏

Бизга Юнус ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Ашҳаб ривоят қилди, Моликдан, унга Ибн Шиҳоб ва Ҳишом ибн Урва ривоят қилишди, Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Видолашув ҳажи йилида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан чиқдик. Мен умрага ният қилиб эҳромга кирдим, Маккага ҳайз кўрган ҳолимда келдим, шунинг учун Байтни тавоф қилмадим, Сафо ва Марва орасида ҳам (саъй қилмадим). Буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га арз қилдим. У: «Сочингни еч, таран, ҳажга ният қил ва умрани қўй,» дедилар. Мен шундай қилдим. Ҳаж амалларини адо этганимиздан кейин у мени Абдурраҳмон ибн Абу Бакр билан Танъимга юбордилар, мен умра қилдим. У: «Бу сенинг умранг ўрнига,» дедилар.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: «Бу ҳадис Моликнинг Ҳишом ибн Урвадан ривоятида ғарибдир; уни Ашҳабдан бошқа ҳеч ким ривоят қилмаган.»

243-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، عَنْ زَائِدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَتْنِي عَائِشَةُ، رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ وُضِعَ لَهُ الإِنَاءُ فَيَصُبُّ عَلَى يَدَيْهِ قَبْلَ أَنْ يُدْخِلَهُمَا الإِنَاءَ حَتَّى إِذَا غَسَلَ يَدَيْهِ أَدْخَلَ يَدَهُ الْيُمْنَى فِي الإِنَاءِ ثُمَّ صَبَّ بِالْيُمْنَى وَغَسَلَ فَرْجَهُ بِالْيُسْرَى حَتَّى إِذَا فَرَغَ صَبَّ بِالْيُمْنَى عَلَى الْيُسْرَى فَغَسَلَهُمَا ثُمَّ تَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ ثَلاَثًا ثُمَّ يَصُبُّ عَلَى رَأْسِهِ مِلْءَ كَفَّيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ يُفِيضُ عَلَى جَسَدِهِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Ҳусайн ривоят қилди, Зоидадан, у деди: бизга Ато ибн ас-Соиб ривоят қилди, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: менга Оиша (розияллаҳу анҳо) ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан ғусл қилганларида, уларга идиш қўйилар, улар қўлларини идишга солишдан олдин уларга (сув) қуяр эдилар; қўлларини ювиб бўлгач, ўнг қўлларини идишга солар, сўнг ўнг қўллари билан (сув) қуяр ва чап қўллари билан авратларини ювар эдилар; тугатгач, ўнг қўллари билан чап қўлларига (сув) қуйиб, иккаласини ювар, сўнг уч марта оғиз ва бурунларига сув олар, сўнг бошларига тўла кафти билан уч марта (сув) қуяр, сўнг таналарига сув қуяр эдилар.

244-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ - رضى الله عنها - عَنْ غُسْلِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْجَنَابَةِ فَقَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُفْرِغُ عَلَى يَدَيْهِ ثَلاَثًا ثُمَّ يَغْسِلُ فَرْجَهُ ثُمَّ يَغْسِلُ يَدَيْهِ ثُمَّ يُمَضْمِضُ وَيَسْتَنْشِقُ ثُمَّ يُفْرِغُ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثًا ثُمَّ يُفِيضُ عَلَى سَائِرِ جَسَدِهِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Ато ибн ас-Соибдан, у Абу Саламадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Оиша (розияллаҳу анҳо)дан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг жанобатдан ғусл қилишлари ҳақида сўрадим. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларига уч марта (сув) қуяр, сўнг авратларини ювар, сўнг қўлларини ювар, сўнг оғиз ва бурунларига сув олар, сўнг бошларига уч марта (сув) қуяр, сўнг таналарининг қолган қисмига сув қуяр эдилар.»

245-ҳадис

أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، أَنْبَأَنَا النَّضْرُ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، أَنَّهُ دَخَلَ عَلَى عَائِشَةَ - رضى الله عنها - فَسَأَلَهَا عَنْ غُسْلِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْجَنَابَةِ فَقَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُؤْتَى بِالإِنَاءِ فَيَصُبُّ عَلَى يَدَيْهِ ثَلاَثًا فَيَغْسِلُهُمَا ثُمَّ يَصُبُّ بِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ فَيَغْسِلُ مَا عَلَى فَخِذَيْهِ ثُمَّ يَغْسِلُ يَدَيْهِ وَيَتَمَضْمَضُ وَيَسْتَنْشِقُ وَيَصُبُّ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثًا ثُمَّ يُفِيضُ عَلَى سَائِرِ جَسَدِهِ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, бизга Назр хабар берди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у деди: бизга Ато ибн ас-Соиб хабар берди, у деди: мен Абу Саламани эшитдимки, у Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг ҳузурига кирди ва ундан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг жанобатдан ғусл қилишлари ҳақида сўради. У деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га идиш келтирилар, улар қўлларига уч марта (сув) қуйиб ювар, сўнг ўнг қўллари билан чап қўлларига (сув) қуйиб, сонларидаги нарсани ювар, сўнг қўлларини ювар, оғиз ва бурунларига сув олар, бошларига уч марта (сув) қуяр, сўнг таналарининг қолган қисмига сув қуяр эдилар.»

246-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ وَصَفَتْ عَائِشَةُ غُسْلَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْجَنَابَةِ قَالَتْ كَانَ يَغْسِلُ يَدَيْهِ ثَلاَثًا ثُمَّ يُفِيضُ بِيَدِهِ الْيُمْنَى عَلَى الْيُسْرَى فَيَغْسِلُ فَرْجَهُ وَمَا أَصَابَهُ - قَالَ عُمَرُ وَلاَ أَعْلَمُهُ إِلاَّ قَالَ يُفِيضُ بِيَدِهِ الْيُمْنَى عَلَى الْيُسْرَى ثَلاَثَ مَرَّاتٍ - ثُمَّ يَتَمَضْمَضُ ثَلاَثًا وَيَسْتَنْشِقُ ثَلاَثًا وَيَغْسِلُ وَجْهَهُ ثَلاَثًا ثُمَّ يُفِيضُ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثًا ثُمَّ يَصُبُّ عَلَيْهِ الْمَاءَ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Умар ибн Убайд ривоят қилди, Ато ибн ас-Соибдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилдики), у деди: «Оиша Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг жанобатдан ғусл қилишларини сифатлаб деди: Улар қўлларини уч марта ювар, сўнг ўнг қўллари билан чап қўлларига (сув) қуйиб, авратларини ва унга теккан нарсани ювар эдилар.» — Умар деди: «Мен буни фақат шундай деганини биламан: ўнг қўли билан чап қўлига уч марта (сув) қуяр.» — «Сўнг уч марта оғизларига сув олар, уч марта бурунларига сув олар, юзларини уч марта ювар, сўнг бошларига уч марта (сув) қуяр, сўнг устларига сув қуяр эдилар.»

247-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ بَدَأَ فَغَسَلَ يَدَيْهِ ثُمَّ تَوَضَّأَ كَمَا يَتَوَضَّأُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ يُدْخِلُ أَصَابِعَهُ الْمَاءَ فَيُخَلِّلُ بِهَا أُصُولَ شَعْرِهِ ثُمَّ يَصُبُّ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثَ غُرَفٍ ثُمَّ يُفِيضُ الْمَاءَ عَلَى جَسَدِهِ كُلِّهِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан ғусл қилганларида аввал қўлларини ювишдан бошлар, сўнг намозга таҳорат олганидек таҳорат олар, сўнг бармоқларини сувга солиб, улар билан сочларининг тагига (сув) етказар, сўнг бошларига уч ҳовуч (сув) қуяр, сўнг бутун таналарига сув қуяр эдилар.

248-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَحْيَى، قَالَ أَنْبَأَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَتْنِي عَائِشَةُ، - رضى الله عنها - عَنْ غُسْلِ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم مِنَ الْجَنَابَةِ أَنَّهُ كَانَ يَغْسِلُ يَدَيْهِ وَيَتَوَضَّأُ وَيُخَلِّلُ رَأْسَهُ حَتَّى يَصِلَ إِلَى شَعْرِهِ ثُمَّ يُفْرِغُ عَلَى سَائِرِ جَسَدِهِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё хабар берди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Оиша (розияллаҳу анҳо) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг жанобатдан ғусл қилишлари ҳақида ривоят қилдики, улар қўлларини ювар, таҳорат олар ва бошларини сочларига етиб боргунча (бармоқлари билан) тарар, сўнг таналарининг қолган қисмига (сув) қуяр эдилар.

249-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُشَرِّبُ رَأْسَهُ ثُمَّ يَحْثِي عَلَيْهِ ثَلاَثًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бошларини (сувга) қондирар, сўнг унга уч марта (сув) қуяр эдилар.

250-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ صُرَدٍ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، قَالَ تَمَارَوْا فِي الْغُسْلِ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ بَعْضُ الْقَوْمِ إِنِّي لأَغْسِلُ كَذَا وَكَذَا ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَمَّا أَنَا فَأُفِيضُ عَلَى رَأْسِي ثَلاَثَ أَكُفٍّ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Сулаймон ибн Сураддан, у Жубайр ибн Мутъимдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ғусл ҳақида баҳслашишди. Қавмдан баъзилари: «Мен ана шундай-ана шундай юваман,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен эса бошимга уч ҳовуч (сув) қуяман,» дедилар.»

251-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، - وَهُوَ ابْنُ صَفِيَّةَ - عَنْ أُمِّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ امْرَأَةً، سَأَلَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنْ غُسْلِهَا مِنَ الْمَحِيضِ فَأَخْبَرَهَا كَيْفَ تَغْتَسِلُ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ خُذِي فِرْصَةً مِنْ مِسْكٍ فَتَطَهَّرِي بِهَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ وَكَيْفَ أَتَطَهَّرُ بِهَا فَاسْتَتَرَ كَذَا ثُمَّ قَالَ ‏"‏ سُبْحَانَ اللَّهِ تَطَهَّرِي بِهَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ رضى الله عنها فَجَذَبْتُ الْمَرْأَةَ وَقُلْتُ تَتَّبِعِينَ بِهَا أَثَرَ الدَّمِ ‏.‏

Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Мансурдан — у Сафийянинг ўғли — у онасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), бир аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳайздан ғусл қилиши ҳақида сўради. У унга қандай ғусл қилишни ўргатдилар, сўнг: «Миск суртилган бир бўлак матони олиб, у билан тозалан,» дедилар. У: «Мен у билан қандай тозаланаман?» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (уялганларидан) шундай (юзларини) яширдилар, сўнг: «Субҳаналлоҳ, у билан тозалан,» дедилар. Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: «Мен аёлни ўзимга тортиб: «У билан қон изини эргаштириб (артиб) чиқ,» дедим.»

252-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، أَنْبَأَنَا الْحَسَنُ، - وَهُوَ ابْنُ صَالِحٍ - عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، ح وَحَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ يَتَوَضَّأُ بَعْدَ الْغُسْلِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Усмон ибн Ҳаким хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, бизга Ҳасан — у Солиҳнинг ўғли — хабар берди, Абу Ишоқдан; (бошқа санад билан ҳам) бизга Амр ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Шарик ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғуслдан кейин таҳорат олмас эдилар.»

253-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عِيسَى، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي خَالَتِي، مَيْمُونَةُ قَالَتْ أَدْنَيْتُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غُسْلَهُ مِنَ الْجَنَابَةِ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا ثُمَّ أَدْخَلَ بِيَمِينِهِ فِي الإِنَاءِ فَأَفْرَغَ بِهَا عَلَى فَرْجِهِ ثُمَّ غَسَلَهُ بِشِمَالِهِ ثُمَّ ضَرَبَ بِشِمَالِهِ الأَرْضَ فَدَلَكَهَا دَلْكًا شَدِيدًا ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ أَفْرَغَ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثَ حَثَيَاتٍ مِلْءَ كَفِّهِ ثُمَّ غَسَلَ سَائِرَ جَسَدِهِ ثُمَّ تَنَحَّى عَنْ مَقَامِهِ فَغَسَلَ رِجْلَيْهِ قَالَتْ ثُمَّ أَتَيْتُهُ بِالْمِنْدِيلِ فَرَدَّهُ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Ийсо хабар берди, у ал-Аъмашдан, у Салимдан, у Курайбдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: менга холам Маймуна (розияллаҳу анҳо) ривоят қилиб, деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га жанобат ғуслини (учун сувни) яқинлаштириб қўйдим. У икки кафтини икки ёки уч марта ювдилар, сўнг ўнг қўлларини идишга солиб, у билан авратларига (сув) қуйдилар, сўнг уни чап қўллари билан ювдилар, сўнг чап қўлларини ерга уриб, уни қаттиқ ишқаладилар, сўнг намоз учун қиладиган таҳоратдек таҳорат қилдилар, сўнг бошларига кафтлари тўла уч ҳовуч (сув) қуйдилар, сўнг бутун баданларини ювдилар, сўнг турган жойларидан четга сурилиб, икки оёқларини ювдилар.» (Маймуна) деди: «Сўнг мен унга сочиқ олиб келдим, аммо у қайтардилар (олмадилар).»

254-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ أَيُّوبَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم اغْتَسَلَ فَأُتِيَ بِمِنْدِيلٍ فَلَمْ يَمَسَّهُ وَجَعَلَ يَقُولُ بِالْمَاءِ هَكَذَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Айюб ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ибн Идрис ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Салимдан, у Курайбдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғусл қилдилар, сўнг унга сочиқ келтирилди, аммо у унга тегмадилар ва сувни мана шундай (қоқиб) қила бошладилар.

255-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ حَبِيبٍ، عَنْ شُعْبَةَ، ح وَحَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم - وَقَالَ عَمْرٌو كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - إِذَا أَرَادَ أَنْ يَأْكُلَ أَوْ يَنَامَ وَهُوَ جُنُبٌ تَوَضَّأَ - زَادَ عَمْرٌو فِي حَدِيثِهِ - وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, у Суфён ибн Ҳабибдан, у Шуъбадан; (яна) бизга Амр ибн Али ривоят қилиб, деди: бизга Яҳё ва Абдурраҳмон ривоят қилдилар, улар Шуъбадан, у ал-Ҳакамдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилиб), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — Амр эса: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — жанобатли ҳолатда емоқчи ёки ухламоқчи бўлганларида таҳорат қилар эдилар. Амр ўз ҳадисида: «намоз учун қиладиган таҳоратдек» деб (сўз) қўшди.

256-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَرَادَ أَنْ يَنَامَ وَهُوَ جُنُبٌ تَوَضَّأَ وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَأْكُلَ غَسَلَ يَدَيْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Убайд ибн Муҳаммад хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, у Юнусдан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатли ҳолатда ухламоқчи бўлганларида таҳорат қилар, емоқчи бўлганларида эса икки қўлларини ювар эдилар.

257-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَرَادَ أَنْ يَنَامَ وَهُوَ جُنُبٌ تَوَضَّأَ وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَأْكُلَ أَوْ يَشْرَبَ - قَالَتْ - غَسَلَ يَدَيْهِ ثُمَّ يَأْكُلُ أَوْ يَشْرَبُ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у Юнусдан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан (ривоят қилдики), Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатли ҳолатда ухламоқчи бўлганларида таҳорат қилар, емоқчи ёки ичмоқчи бўлганларида эса — (Оиша) деди — икки қўлларини ювиб, сўнг ер ёки ичар эдилар.

258-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَرَادَ أَنْ يَنَامَ وَهُوَ جُنُبٌ تَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ قَبْلَ أَنْ يَنَامَ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатли ҳолатда ухламоқчи бўлганларида, ухлашдан олдин намоз учун қиладиган таҳоратдек таҳорат қилар эдилар.

259-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي نَافِعٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ عُمَرَ، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيَنَامُ أَحَدُنَا وَهُوَ جُنُبٌ قَالَ ‏ "‏ إِذَا تَوَضَّأَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у Убайдуллоҳдан (ривоят қилиб), деди: менга Нофиъ хабар берди, у Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), Умар (розияллаҳу анҳу): «Эй Расулуллаҳ, бирортамиз жанобатли ҳолатда ухласа (бўладими)?» деди. У: «Таҳорат қилса (бўлади),» дедилар.

260-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ ذَكَرَ عُمَرُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ تُصِيبُهُ الْجَنَابَةُ مِنَ اللَّيْلِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ تَوَضَّأْ وَاغْسِلْ ذَكَرَكَ ثُمَّ نَمْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у Абдуллоҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Умар (розияллаҳу анҳу) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ўзига кечаси жанобат етишини зикр қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Таҳорат қил ва закарингни ювгин, сўнг ухлагин,» дедилар.

261-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، ح وَأَنْبَأَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ شُعْبَةَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ عَلِيِّ بْنِ مُدْرِكٍ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُجَىٍّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله عنه - عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ تَدْخُلُ الْمَلاَئِكَةُ بَيْتًا فِيهِ صُورَةٌ وَلاَ كَلْبٌ وَلاَ جُنُبٌ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Ҳишом ибн Абдулмалик ривоят қилиб, деди: бизга Шуъба хабар берди; (яна) бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у Шуъбадан — лафз уникидир — у Али ибн Мудрикдан, у Абу Зуръадан, у Абдуллоҳ ибн Нужайдан, у отасидан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Фаришталар ичида сурат, ит ёки жанобатли (киши) бўлган уйга кирмайдилар,» дедилар.

262-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا أَرَادَ أَحَدُكُمْ أَنْ يَعُودَ تَوَضَّأَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Осимдан, у Абул-Мутаваккилдан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Сизлардан бирингиз (яна) қайтмоқчи (қайта жимаъ қилмоқчи) бўлса, таҳорат қилсин,» дедилар.

263-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَيَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لإِسْحَاقَ - قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ حُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم طَافَ عَلَى نِسَائِهِ فِي لَيْلَةٍ بِغُسْلٍ وَاحِدٍ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб — лафз Ишоқникидир — иккови деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, у Ҳумайд ат-Тавийлдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кечада битта ғусл билан аёлларини айланиб чиқдилар.

264-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَطُوفُ عَلَى نِسَائِهِ فِي غُسْلٍ وَاحِدٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Убайд хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ривоят қилиб, деди: бизга Маъмар хабар берди, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) битта ғусл билан аёлларини айланиб чиқар эдилар.

265-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلِمَةَ، قَالَ أَتَيْتُ عَلِيًّا أَنَا وَرَجُلاَنِ، فَقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْرُجُ مِنَ الْخَلاَءِ فَيَقْرَأُ الْقُرْآنَ وَيَأْكُلُ مَعَنَا اللَّحْمَ وَلَمْ يَكُنْ يَحْجُبُهُ عَنِ الْقُرْآنِ شَىْءٌ لَيْسَ الْجَنَابَةَ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у Шуъбадан, у Амр ибн Муррадан, у Абдуллоҳ ибн Салимадан (ривоят қилиб), у деди: мен ва икки киши Али (розияллаҳу анҳу)нинг олдига келдик. Шунда у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатхонадан чиқиб, Қуръон ўқир ва биз билан бирга гўшт ер эдилар, жанобатдан бошқа ҳеч нарса уни Қуръондан тўсмас эди.

266-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ أَبُو يُوسُفَ الصَّيْدَلاَنِيُّ الرَّقِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلِمَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ الْقُرْآنَ عَلَى كُلِّ حَالٍ لَيْسَ الْجَنَابَةَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Аҳмад Абу Юсуф ас-Сайдалоний ар-Раққий хабар бериб, деди: бизга Ийсо ибн Юнус ривоят қилиб, деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, у Амр ибн Муррадан, у Абдуллоҳ ибн Салимадан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан бошқа ҳар ҳолатда Қуръон ўқир эдилар.

267-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا لَقِيَ الرَّجُلَ مِنْ أَصْحَابِهِ مَاسَحَهُ وَدَعَا لَهُ - قَالَ - فَرَأَيْتُهُ يَوْمًا بُكْرَةً فَحِدْتُ عَنْهُ ثُمَّ أَتَيْتُهُ حِينَ ارْتَفَعَ النَّهَارُ فَقَالَ ‏"‏ إِنِّي رَأَيْتُكَ فَحِدْتَ عَنِّي ‏"‏ ‏.‏ فَقُلْتُ إِنِّي كُنْتُ جُنُبًا فَخَشِيتُ أَنْ تَمَسَّنِي ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ الْمُسْلِمَ لاَ يَنْجُسُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Жарир хабар берди, у аш-Шайбонийдан, у Абу Бурдадан, у Ҳузайфа (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан бирор киши билан учрашганларида, уни сийпалар ва унга дуо қилар эдилар. (Ҳузайфа) деди: бир куни эрталаб мен уни кўриб, ундан четга бурилдим, сўнг кун кўтарилгач унинг олдига келдим. Шунда у: «Мен сени кўрган эдим, сен мендан четга бурилдинг,» дедилар. Мен: «Мен жанобатли эдим, сизнинг менга тегишингиздан қўрқдим,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, мусулмон нажас бўлмайди,» дедилар.

268-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، قَالَ حَدَّثَنِي وَاصِلٌ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله ع��يه وسلم لَقِيَهُ وَهُوَ جُنُبٌ ‏.‏ فَأَهْوَى إِلَىَّ فَقُلْتُ إِنِّي جُنُبٌ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّ الْمُسْلِمَ لاَ يَنْجُسُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Яҳё хабар берди, деди: бизга Мисъар ривоят қилиб, деди: менга Восил ривоят қилди, у Абу Воилдан, у Ҳузайфа (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) у жанобатли ҳолида унинг билан учрашдилар. Шунда у (Набий) менга (қўл) чўздилар, мен: «Мен жанобатлиман,» дедим. У: «Албатта, мусулмон нажас бўлмайди,» дедилар.

269-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - وَهُوَ ابْنُ الْمُفَضَّلِ - قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ بَكْرٍ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَقِيَهُ فِي طَرِيقٍ مِنْ طُرُقِ الْمَدِينَةِ وَهُوَ جُنُبٌ فَانْسَلَّ عَنْهُ فَاغْتَسَلَ فَفَقَدَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا جَاءَ قَالَ ‏"‏ أَيْنَ كُنْتَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّكَ لَقِيتَنِي وَأَنَا جُنُبٌ فَكَرِهْتُ أَنْ أُجَالِسَكَ حَتَّى أَغْتَسِلَ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ سُبْحَانَ اللَّهِ إِنَّ الْمُؤْمِنَ لاَ يَنْجُسُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар бериб, деди: бизга Бишр — у Ибн ал-Муфаддал — ривоят қилиб, деди: бизга Ҳумайд ривоят қилди, у Бакрдан, у Абу Рофиъдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадина йўлларидан бири-да у жанобатли ҳолида унинг билан учрашдилар. Шунда у (Абу Ҳурайра) ундан сирғалиб чиқиб (кетиб) ғусл қилди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни йўқотдилар (топмадилар), у келганида: «Қаерда эдинг, эй Абу Ҳурайра?» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, сиз мен билан учрашганингизда мен жанобатли эдим, ғусл қилмасдан туриб сизнинг ёнингизда ўтиришни ёқтирмадим,» деди. Шунда у: «Субҳаналлаҳ! Албатта, мўмин нажас бўлмайди,» дедилар.

270-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ كَيْسَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ بَيْنَمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْمَسْجِدِ إِذْ قَالَ ‏"‏ يَا عَائِشَةُ نَاوِلِينِي الثَّوْبَ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَتْ إِنِّي لاَ أُصَلِّي ‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِنَّهُ لَيْسَ فِي يَدِكِ ‏"‏ ‏.‏ فَنَاوَلَتْهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у Язид ибн Кайсон-дан (ривоят қилиб), деди: менга Абу Ҳозим ривоят қилиб, деди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидда турганларида: «Эй Оиша, менга кийимни узатиб бер,» дедилар. У (Оиша): «Мен намоз ўқиётганим йўқ (ҳайзли ҳолдаман),» деди. У: «Албатта, у сенинг қўлингда эмас (ҳайз қўлда эмас),» дедилар. Шунда у (Оиша) уни узатди.

271-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عَبِيدَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، ح وَأَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ نَاوِلِينِي الْخُمْرَةَ مِنَ الْمَسْجِدِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ إِنِّي حَائِضٌ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لَيْسَتْ حَيْضَتُكِ فِي يَدِكِ ‏"‏ ‏.‏

«Бизга Қутайба ибн Саид, Абида орқали ал-Аъмашдан хабар берди, (ҳ). Яна бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Собит ибн Убайддан, у Қосим ибн Муҳаммаддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менга масжиддан жойнамозни узатиб бер,» дедилар. У: «Мен ҳайздаман,» деди. Шунда Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сенинг ҳайзинг қўлингда эмас,» дедилар.»

272-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ ‏.‏

«Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, шу иснод билан шунга ўхшашини (ривоят қилди).»

273-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ مَنْبُوذٍ، عَنْ أُمِّهِ، أَنَّ مَيْمُونَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضَعُ رَأْسَهُ فِي حِجْرِ إِحْدَانَا فَيَتْلُو الْقُرْآنَ وَهِيَ حَائِضٌ وَتَقُومُ إِحْدَانَا بِالْخُمْرَةِ إِلَى الْمَسْجِدِ فَتَبْسُطُهَا وَهِيَ حَائِضٌ ‏.‏

«Бизга Муҳаммад ибн Мансур, Суфён орқали, у Манбуздан, у онасидан хабар бердики, Маймуна (розияллаҳу анҳо) деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бошларини биздан биримизнинг бағримизга қўйиб, Қуръон тиловат қилар эдилар, ҳолбуки у (аёл) ҳайзда бўлар эди; ва биздан биримиз ҳайзда бўла туриб жойнамозни олиб масжидга бориб, уни ёзар эди.»

274-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كَانَ رَأْسُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حِجْرِ إِحْدَانَا وَهِيَ حَائِضٌ وَهُوَ يَتْلُو الْقُرْآنَ ‏.‏

«Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Али ибн Ҳужр — матн уники — хабар берди: бизга Суфён, Мансурдан, у онасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар бердики, у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бошлари биздан биримизнинг бағримизда бўлар эди, ҳолбуки у (аёл) ҳайзда эди, У эса Қуръон тиловат қилар эдилар.»

275-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَنْصُورٌ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُومِئُ إِلَىَّ رَأْسَهُ وَهُوَ مُعْتَكِفٌ فَأَغْسِلُهُ وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

«Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: менга Мансур ривоят қилди, Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иътикофда бўлганларида бошларини менга (қаратиб) имо қилар эдилар, мен эса ҳайзда бўла туриб уни ювар эдим.»

276-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، وَذَكَرَ، آخَرُ عَنْ أَبِي الأَسْوَدِ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُخْرِجُ إِلَىَّ رَأْسَهُ مِنَ الْمَسْجِدِ وَهُوَ مُجَاوِرٌ فَأَغْسِلُهُ وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

«Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, Амр ибн ал-Ҳорисдан — ва бошқа бировни ҳам зикр қилди — Абул-Асваддан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидда иътикофда туриб, бошларини менга (қаратиб) чиқарар эдилар, мен эса ҳайзда бўла туриб уни ювар эдим.»

277-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كُنْتُ أُرَجِّلُ رَأْسَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

«Бизга Қутайба ибн Саид, Молик орқали, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар бердики, у деди: Мен ҳайзда бўла туриб Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг сочларини тарар эдим.»

278-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، ح وَأَنْبَأَنَا عَلِيُّ بْنُ شُعَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - مِثْلَ ذَلِكَ ‏.‏

«Бизга Қутайба ибн Саид, Молик орқали хабар берди, (ҳ). Яна бизга Али ибн Шуайб хабар берди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди).»

279-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحِ بْنِ هَانِئٍ - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ شُرَيْحٍ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها سَأَلْتُهَا هَلْ تَأْكُلُ الْمَرْأَةُ مَعَ زَوْجِهَا وَهِيَ طَامِثٌ قَالَتْ نَعَمْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُونِي فَآكُلُ مَعَهُ وَأَنَا عَارِكٌ وَكَانَ يَأْخُذُ الْعَرْقَ فُيُقْسِمُ عَلَىَّ فِيهِ فَأَعْتَرِقُ مِنْهُ ثُمَّ أَضَعُهُ فَيَأْخُذُهُ فَيَعْتَرِقُ مِنْهُ وَيَضَعُ فَمَهُ حَيْثُ وَضَعْتُ فَمِي مِنَ الْعَرْقِ وَيَدْعُو بِالشَّرَابِ فَيُقْسِمُ عَلَىَّ فِيهِ قَبْلَ أَنْ يَشْرَبَ مِنْهُ فَآخُذُهُ فَأَشْرَبُ مِنْهُ ثُمَّ أَضَعُهُ فَيَأْخُذُهُ فَيَشْرَبُ مِنْهُ وَيَضَعُ فَمَهُ حَيْثُ وَضَعْتُ فَمِي مِنَ الْقَدَحِ ‏.‏

«Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Язид — у ал-Миқдом ибн Шурайҳ ибн Ҳониънинг (ўғли) Язид эди — отасидан, у Шурайҳдан (ривоят қилдики), у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан сўради: Аёл киши ҳайзда бўла туриб эри билан бирга овқатлана оладими? У деди: Ҳа. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени чақирар эдилар, мен ҳайзда бўла туриб у билан бирга ер эдим. У суякни олиб, ундан (овқатланишимни) менга қасам ичириб (талаб қилар) эдилар, мен ундан тишлаб ер эдим, сўнг уни қўяр эдим; кейин У уни олиб, ундан тишлаб ер ва оғизларини мен оғзимни суякка қўйган жойга қўяр эдилар. Ва ичимлик сўраб, ундан ичишимни ўзлари ичишдан олдин менга қасам ичириб (талаб қилар) эдилар, мен уни олиб ундан ичар эдим, сўнг уни қўяр эдим; кейин У уни олиб, ундан ичар ва оғизларини мен оғзимни қадаҳга қўйган жойга қўяр эдилар.»

280-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْوَزَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضَعُ فَاهُ عَلَى الْمَوْضِعِ الَّذِي أَشْرَبُ مِنْهُ فَيَشْرَبُ مِنْ فَضْلِ سُؤْرِي وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

«Бизга Айюб ибн Муҳаммад ал-Ваззон хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Амр ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у ал-Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен ичган жойга оғизларини қўйиб, мен ҳайзда бўла туриб (қадаҳда) қолдирган ичимлигимдан ичар эдилар.»

281-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - تَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنَاوِلُنِي الإِنَاءَ فَأَشْرَبُ مِنْهُ وَأَنَا حَائِضٌ ثُمَّ أُعْطِيهِ فَيَتَحَرَّى مَوْضِعَ فَمِي فَيَضَعُهُ عَلَى فِيهِ ‏.‏

«Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Мисъардан, у ал-Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Мен Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг шундай деганини эшитдим: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга идишни узатар эдилар, мен ҳайзда бўла туриб ундан ичар эдим, сўнг уни У(га) берар эдим; У эса мен оғиз қўйган жойни топиб, оғизларини ўша жойга қўяр эдилар.»

282-ҳадис

أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، وَسُفْيَانُ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كُنْتُ أَشْرَبُ وَأَنَا حَائِضٌ وَأُنَاوِلُهُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَيَضَعُ فَاهُ عَلَى مَوْضِعِ فِيَّ فَيَشْرَبُ وَأَتَعَرَّقُ الْعَرْقَ وَأَنَا حَائِضٌ وَأُنَاوِلُهُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَيَضَعُ فَاهُ عَلَى مَوْضِعِ فِيَّ ‏.‏

«Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Мисъар ва Суфён ривоят қилди, ал-Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен ҳайзда бўла туриб ичар эдим, сўнг уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га узатар эдим; У эса оғизларини мен оғиз қўйган жойга қўйиб ичар эдилар. Ва мен ҳайзда бўла туриб суякдан тишлаб ер эдим, сўнг уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га узатар эдим; У эса оғизларини мен оғиз қўйган жойга қўяр эдилар.»

283-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، ح وَأَنْبَأَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّ زَيْنَبَ بِنْتَ أَبِي سَلَمَةَ، حَدَّثَتْهُ أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ حَدَّثَتْهَا قَالَتْ، بَيْنَمَا أَنَا مُضْطَجِعَةٌ، مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْخَمِيلَةِ إِذْ حِضْتُ فَانْسَلَلْتُ فَأَخَذْتُ ثِيَابَ حَيْضَتِي فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَنَفِسْتِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ نَعَمْ فَدَعَانِي فَاضْطَجَعْتُ مَعَهُ فِي الْخَمِيلَةِ ‏.‏

«Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ривоят қилди, (ҳ). Яна бизга Убайдуллоҳ ибн Саид ва Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, улар дедилар: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди — матн уники — у деди: менга отам ривоят қилди, Яҳёдан, у деди: бизга Абу Салама ривоят қилдики, Зайнаб бинт Абу Салама унга ривоят қилибди, Умм Салама унга ривоят қилиб айтибди: Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга жунжун (жун кўрпа) остида ётган эдим, бирданига ҳайз кўрдим; шунда мен секин сирғалиб чиқиб, ҳайз кийимларимни олдим. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳайз кўрдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. Сўнг У мени чақирдилар, мен ҳам жунжун остида У билан бирга ётдим.»

284-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ صُبْحٍ، قَالَ سَمِعْتُ خِلاَسًا، يُحَدِّثُ عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ، صلى الله عليه وسلم نَبِيتُ فِي الشِّعَارِ الْوَاحِدِ وَأَنَا طَامِثٌ أَوْ حَائِضٌ فَإِنْ أَصَابَهُ مِنِّي شَىْءٌ غَسَلَ مَكَانَهُ وَلَمْ يَعْدُهُ وَصَلَّى فِيهِ ثُمَّ يَعُودُ فَإِنْ أَصَابَهُ مِنِّي شَىْءٌ فَعَلَ مِثْلَ ذَلِكَ وَلَمْ يَعْدُهُ وَصَلَّى فِيهِ ‏.‏

«Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Жобир ибн Субҳдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Хилоснинг Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилиб айтганини эшитдим: Мен ва Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) битта ёпинчиқ остида тунар эдик, мен ҳайзда бўлар эдим. Агар мендан унга (кийимга) бир нарса тегса, У ўша жойини ювар ва ундан оширмас (бошқа жойини ювмас), ва ўша (кийим)да намоз ўқир эдилар; сўнг яна қайтар эдилар; агар мендан унга яна бир нарса тегса, шундай қилар, ундан оширмас ва ўша (кийим)да намоз ўқир эдилар.»

285-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُرَحْبِيلَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُ إِحْدَانَا إِذَا كَانَتْ حَائِضًا أَنْ تَشُدَّ إِزَارَهَا ثُمَّ يُبَاشِرُهَا ‏.‏

«Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Амр ибн Шураҳбилдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) биздан биримиз ҳайзда бўлганида, изорини (белбоғини) маҳкам боғлашга буюрар, сўнг унга (баданига тегиб) эркаланар эдилар.»

286-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَتْ إِحْدَانَا إِذَا حَاضَتْ أَمَرَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ تَتَّزِرَ ثُمَّ يُبَاشِرُهَا ‏.‏

«Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, Мансурдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Биздан биримиз ҳайз кўрганида, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга изор (белбоғ) ўрашни буюрар, сўнг унга (баданига тегиб) эркаланар эдилар.»

287-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، وَاللَّيْثِ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حَبِيبٍ، مَوْلَى عُرْوَةَ عَنْ بُدَيَّةَ، - وَكَانَ اللَّيْثُ يَقُولُ نَدَبَةَ - مَوْلاَةُ مَيْمُونَةَ عَنْ مَيْمُونَةَ قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُبَاشِرُ الْمَرْأَةَ مِنْ نِسَائِهِ وَهِيَ حَائِضٌ إِذَا كَانَ عَلَيْهَا إِزَارٌ يَبْلُغُ أَنْصَافَ الْفَخِذَيْنِ وَالرُّكْبَتَيْنِ ‏.‏ فِي حَدِيثِ اللَّيْثِ مُحْتَجِزَةً بِهِ ‏.‏

«Бизга ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — унга (китоб) ўқиб берилаётганда мен эшитиб турардим — Ибн Ваҳбдан, у Юнус ва ал-Лайсдан, улар Ибн Шиҳобдан, у Урванинг озод қилинган қули Ҳабибдан, у Маймунанинг озод қилинган чўриси Будайядан — ал-Лайс уни «Надаба» деб айтар эди — у Маймуна (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аёлларидан бири ҳайзда бўлганида, агар унинг устида сонлари ва тиззаларининг ўртасига етадиган изор (белбоғ) бўлса, унга (баданига тегиб) эркаланар эдилар. Ал-Лайс ҳадисида: «Уни ўраб олган ҳолда (турарди).»

288-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَتِ الْيَهُودُ إِذَا حَاضَتِ الْمَرْأَةُ مِنْهُمْ لَمْ يُؤَاكِلُوهُنَّ وَلَمْ يُشَارِبُوهُنَّ وَلَمْ يُجَامِعُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ فَسَأَلُوا نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ وَيَسْأَلُونَكَ عَنِ الْمَحِيضِ قُلْ هُوَ أَذًى ‏}‏ الآيَةَ فَأَمَرَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُؤَاكِلُوهُنَّ وَيُشَارِبُوهُنَّ وَيُجَامِعُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ وَأَنْ يَصْنَعُوا بِهِنَّ كُلَّ شَىْءٍ مَا خَلاَ الْجِمَاعَ ‏.‏

«Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Сулаймон ибн Ҳарб ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Собитдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Яҳудийлар ўзларидан бирон аёл ҳайз кўрса, у билан бирга овқатланмас, ичмас ва уйларда у билан бир жойда ётмас эдилар. Шунда улар Аллоҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бу ҳақда сўрадилар. Бас, Аллоҳ азза ва жалла: «Сендан ҳайз ҳақида сўрайдилар. Сен: У бир азиятдир, деб айт,» (Бақара сураси, 222) оятини нозил қилди. Сўнг Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга (ҳайзли аёллар) билан бирга овқатланиш, ичиш ва уйларда у билан бир жойда бўлишни, жимўдан бошқа ҳар нарсани қилишни буюрдилар.»

289-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ، عَنْ مُقْسَمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الرَّجُلِ يَأْتِي امْرَأَتَهُ وَهِيَ حَائِضٌ يَتَصَدَّقُ بِدِينَارٍ أَوْ بِنِصْفِ دِينَارٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё, Шуъбадан, у ал-Ҳакамдан, у Абдулҳамиддан, у Муқсамдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдики, ҳайз ҳолатидаги хотинига яқинлашган киши ҳақида: «У бир динор ёки ярим динор садақа берсин,» дедилар.

290-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ نُرَى إِلاَّ الْحَجَّ فَلَمَّا كَانَ بِسَرِفَ حِضْتُ فَدَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا أَبْكِي فَقَالَ ‏"‏ مَا لَكِ أَنَفِسْتِ ‏"‏ ‏.‏ فَقُلْتُ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ هَذَا أَمْرٌ كَتَبَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى بَنَاتِ آدَمَ فَاقْضِي مَا يَقْضِي الْحَاجُّ غَيْرَ أَنْ لاَ تَطُوفِي بِالْبَيْتِ ‏"‏ ‏.‏ وَضَحَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ نِسَائِهِ بِالْبَقَرِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Суфён, Абдураҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга, фақат ҳажни кўзлаб чиқдик. Сариф (деган жой)га етганимизда ҳайз кўрдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузуримга кирдилар, мен йиғлардим. У: «Сенга не бўлди? Ҳайз кўрдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Бу Аллаҳ азза ва жалла Одам қизларига ёзиб қўйган ишдир. Ҳожилар қиладиган ишларни қил, фақат Байтни тавоф қилма,» дедилар. Ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз аёллари номидан сигир қурбонлик қилдилар.

291-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَيَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالُوا حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، أَتَيْنَا جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ فَسَأَلْنَاهُ عَنْ حَجَّةِ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم فَحَدَّثَنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ لِخَمْسٍ بَقِينَ مِنْ ذِي الْقَعْدَةِ وَخَرَجْنَا مَعَهُ حَتَّى إِذَا أَتَى ذَا الْحُلَيْفَةِ وَلَدَتْ أَسْمَاءُ بِنْتُ عُمَيْسٍ مُحَمَّدَ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَأَرْسَلَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ أَصْنَعُ قَالَ ‏ "‏ اغْتَسِلِي وَاسْتَثْفِرِي ثُمَّ أَهِلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Яъқуб ибн Иброҳим — лафз уники — хабар бердилар. Улар дедилар: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: Биз Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)нинг олдига келиб, ундан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳажи ҳақида сўрадик. У бизга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зулқаъдадан беш кун қолганда чиқдилар, биз ҳам у билан чиқдик. Зулҳулайфага етганларида Асмо бинт Умайс Муҳаммад ибн Абу Бакрни туғди. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Қандай қилай?» деб (сўраб) одам юборди. У: «Ғусл қил, (бир мато билан) боғлан, сўнг эҳромга ният қил,» дедилар.

292-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو الْمِقْدَامِ، ثَابِتٌ الْحَدَّادُ عَنْ عَدِيِّ بْنِ دِينَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ أُمَّ قَيْسٍ بِنْتَ مِحْصَنٍ، أَنَّهَا سَأَلَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ دَمِ الْحَيْضِ يُصِيبُ الثَّوْبَ قَالَ ‏ "‏ حُكِّيهِ بِضِلَعٍ وَاغْسِلِيهِ بِمَاءٍ وَسِدْرٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид, Суфёндан ривоят қилди, у деди: менга Абул-Миқдом Собит ал-Ҳаддод, Адий ибн Динордан ривоят қилди, у деди: Умм Қайс бинт Миҳсандан эшитдимки, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кийимга теккан ҳайз қони ҳақида сўради. У: «Уни бир таёқча билан қириб ташла ва сув ҳамда сидр (барглари) билан юв,» дедилар.

293-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ الْمُنْذِرِ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ، وَكَانَتْ، تَكُونُ فِي حِجْرِهَا أَنَّ امْرَأَةً اسْتَفْتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنْ دَمِ الْحَيْضِ يُصِيبُ الثَّوْبَ فَقَالَ ‏ "‏ حُتِّيهِ ثُمَّ اقْرُصِيهِ بِالْمَاءِ ثُمَّ انْضَحِيهِ وَصَلِّي فِيهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у Ҳаммод ибн Зайддан, у Ҳишом ибн Урвадан, у Фотима бинт ал-Мунзирдан, у — унинг тарбиясида бўлган — Асмо бинт Абу Бакр (розияллаҳу анҳумо)дан ривоят қилдики, бир аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кийимга теккан ҳайз қони ҳақида фатво сўради. У: «Уни (қўл билан) қириб ташла, сўнг сув билан ишқалаб юв, сўнг (устига) сув сеп ва унда намоз ўқи,» дедилар.

294-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ سُوَيْدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ حُدَيْجٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، أَنَّهُ سَأَلَ أُمَّ حَبِيبَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم هَلْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِي الثَّوْبِ الَّذِي كَانَ يُجَامِعُ فِيهِ قَالَتْ نَعَمْ إِذَا لَمْ يَرَ فِيهِ أَذًى ‏.‏

Бизга Исо ибн Ҳаммод хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Сувайд ибн Қайсдан, у Муовия ибн Ҳудайждан, у Муовия ибн Абу Суфёндан ривоят қилдики, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотини Умм Ҳабибадан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзи яқинлашган (жимаъ қилган) кийимда намоз ўқирмидилар?» деб сўради. У: «Ҳа, унда бирор нажосат кўрмаган бўлсалар,» деди.

295-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ الْجَزَرِيِّ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَغْسِلُ الْجَنَابَةَ مِنْ ثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَيَخْرُجُ إِلَى الصَّلاَةِ وَإِنَّ بُقَعَ الْمَاءِ لَفِي ثَوْبِهِ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Амр ибн Маймун ал-Жазарийдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кийимидан жанобат (изини) ювардим, сўнг у намозга чиқардилар ва кийимида сув излари бўларди.

296-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَبِي هَاشِمٍ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، عَنِ الْحَارِثِ بْنِ نَوْفَلٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَفْرُكُ الْجَنَابَةَ - وَقَالَتْ مَرَّةً أُخْرَى الْمَنِيَّ - مِنْ ثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод, Абу Ҳошимдан, у Абу Мижлаздан, у ал-Ҳорис ибн Навфалдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кийимидан жанобат — бошқа сафар эса: манийни — қириб ташлардим.

297-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ الْحَكَمُ أَخْبَرَنِي عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ الْحَارِثِ، أَنَّ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَقَدْ رَأَيْتُنِي وَمَا أَزِيدُ عَلَى أَنْ أَفْرُكَهُ مِنْ ثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Амр ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Баҳз ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: ал-Ҳакам менга Иброҳимдан, у Ҳаммом ибн ал-Ҳорисдан хабар бердики, Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: Мен ўзимни кўрардимки (эслайманки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кийимидан уни қириб ташлашдан бошқасини қилмасдим.

298-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَفْرُكُهُ مِنْ ثَوْبِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, бизга Суфён, Мансурдан, у Иброҳимдан, у Ҳаммомдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: Мен уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кийимидан қириб ташлардим.

299-ҳадис

أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَرَاهُ فِي ثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَحُكُّهُ ‏.‏

Бизга Шуъайб ибн Юсуф хабар берди, у Яҳё ибн Саиддан, у ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Ҳаммомдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: Мен уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кийимида кўрардим-да, уни қириб ташлардим.

300-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ أَبِي مَعْشَرٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَقَدْ رَأَيْتُنِي أَفْرُكُ الْجَنَابَةَ مِنْ ثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Ҳишом ибн Ҳассондан, у Абу Маъшардан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: Мен ўзимни кўрардимки (эслайманки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кийимидан жанобатни қириб ташлардим.

301-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَامِلٍ الْمَرْوَزِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ مُغِيرَةَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَقَدْ رَأَيْتُنِي أَجِدُهُ فِي ثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَحُتُّهُ عَنْهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Комил ал-Марвазий хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм, Муғирадан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: Мен ўзимни кўрардимки (эслайманки), уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кийимида топиб, ундан қириб ташлардим.

302-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أُمِّ قَيْسٍ بِنْتِ مِحْصَنٍ، أَنَّهَا أَتَتْ بِابْنٍ لَهَا صَغِيرٍ لَمْ يَأْكُلِ الطَّعَامَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَجْلَسَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَجْرِهِ فَبَالَ عَلَى ثَوْبِهِ فَدَعَا بِمَاءٍ فَنَضَحَهُ وَلَمْ يَغْسِلْهُ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утбадан, у Умм Қайс бинт Миҳсандан хабар бердики, у ҳали таом емайдиган кичик ўғлини Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига олиб келди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни қучоғига ўтқаздилар, у эса кийимларига сийди. Шунда у сув сўраб, (устига) сепдилар, лекин ювмадилар.

303-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِصَبِيٍّ فَبَالَ عَلَيْهِ فَدَعَا بِمَاءٍ فَأَتْبَعَهُ إِيَّاهُ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига бир чақалоқ келтирилди, у эса уларнинг устига сийди. Шунда у сув сўраб, унинг (сийдиги теккан жой) ортидан сув қуйдилар.

304-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ الْوَلِيدِ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحِلُّ بْنُ خَلِيفَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو السَّمْحِ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ يُغْسَلُ مِنْ بَوْلِ الْجَارِيَةِ وَيُرَشُّ مِنْ بَوْلِ الْغُلاَمِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Абдураҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн ал-Валид ривоят қилди, у деди: менга Муҳилл ибн Халифа ривоят қилди, у деди: менга Абус-Самҳ ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қиз боланинг сийдиги ювилади, ўғил боланинг сийдиги эса (сув) сепилади,» дедилар.

305-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ أُنَاسًا أَوْ رِجَالاً مِنْ عُكْلٍ قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَكَلَّمُوا بِالإِسْلاَمِ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا أَهْلُ ضَرْعٍ وَلَمْ نَكُنْ أَهْلَ رِيفٍ ‏.‏ وَاسْتَوْخَمُوا الْمَدِينَةَ فَأَمَرَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذَوْدٍ وَرَاعٍ وَأَمَرَهُمْ أَنْ يَخْرُجُوا فِيهَا فَيَشْرَبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا فَلَمَّا صَحُّوا وَكَانُوا بِنَاحِيَةِ الْحَرَّةِ كَفَرُوا بَعْدَ إِسْلاَمِهِمْ وَقَتَلُوا رَاعِيَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَاسْتَاقُوا الذَّوْدَ فَبَلَغَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَبَعَثَ الطَّلَبَ فِي آثَارِهْمِ فَأُتِيَ بِهِمْ فَسَمَرُوا أَعْيُنَهُمْ وَقَطَّعُوا أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ ثُمَّ تُرِكُوا فِي الْحَرَّةِ عَلَى حَالِهِمْ حَتَّى مَاتُوا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилдики, Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу) уларга ривоят қилдики, Укл (қабиласи)дан баъзи одамлар ёки кишилар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдилар ва Ислом ҳақида гапирдилар. Сўнг улар: «Эй Расулаллоҳ, биз чорвадор халқмиз, деҳқончилик қилувчи халқ эмасмиз,» дедилар. Мадина (ҳавоси) уларга ёқмади. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар учун бир подада туя ва чўпон (беришни) буюрдилар ва уларга шуларнинг олдига чиқиб, сутларидан ва сийдикларидан ичишни буюрдилар. Улар соғайганларида, Ҳарра атрофида бўлиб, Исломдан кейин куфр келтирдилар, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг чўпонини ўлдирдилар ва туяларни ҳайдаб кетдилар. Бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етди, у изларидан қувғинчилар юбордилар. Улар келтирилди, (жазо тариқасида) кўзларига (қиздирилган мих билан) доғ босилди, қўл-оёқлари кесилди, сўнг ўлгунча Ҳаррада ўша ҳолатда ташлаб қўйилдилар.

306-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدُ بْنُ أَبِي أُنَيْسَةَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَدِمَ أَعْرَابٌ مِنْ عُرَيْنَةَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَسْلَمُوا فَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ حَتَّى اصْفَرَّتْ أَلْوَانُهُمْ وَعَظُمَتْ بُطُونُهُمْ فَبَعَثَ بِهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى لِقَاحٍ لَهُ وَأَمَرَهُمْ أَنْ يَشْرَبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا حَتَّى صَحُّوا فَقَتَلُوا رَاعِيَهَا وَاسْتَاقُوا الإِبِلَ فَبَعَثَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي طَلَبِهِمْ فَأُتِيَ بِهِمْ فَقَطَعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَرَ أَعْيُنَهُمْ ‏.‏ قَالَ أَمِيرُ الْمُؤْمِنِينَ عَبْدُ الْمَلِكِ لأَنَسٍ وَهُوَ يُحَدِّثُهُ هَذَا الْحَدِيثَ بِكُفْرٍ أَمْ بِذَنْبٍ قَالَ بِكُفْرٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ لاَ نَعْلَمُ أَحَدًا قَالَ عَنْ يَحْيَى عَنْ أَنَسٍ فِي هَذَا الْحَدِيثِ غَيْرَ طَلْحَةَ وَالصَّوَابُ عِنْدِي وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ يَحْيَى عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ مُرْسَلٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Ваҳб хабар берди, бизга Муҳаммад ибн Салама, Абу Абдураҳимдан ривоят қилди, у деди: менга Зайд ибн Абу Унайса, Талҳа ибн Мусаррифдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди. У деди: Урайна (қабиласи)дан баъзи бадавийлар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, Исломга кирдилар. Сўнг Мадина (ҳавоси) уларга ёқмай, ранглари сарғайиб, қоринлари шишиб кетди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни ўзларининг соғин туяларига юбордилар ва уларга сутларидан ҳамда сийдикларидан, соғайгунча ичишни буюрдилар. Сўнг улар туяларнинг чўпонини ўлдирдилар ва туяларни ҳайдаб кетдилар. Шунда Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг изидан (қувғинчилар) юбордилар. Улар келтирилди, у уларнинг қўл-оёқларини кесдилар ва кўзларига (қиздирилган мих билан) доғ босдилар. Амирул-мўминин Абдулмалик Анасга — у бу ҳадисни унга ривоят қилаётганда — деди: «(Бу жазо) куфр учунми ёки гуноҳ учунми?» У: «Куфр учун,» деди. Абу Абдураҳмон (Насоий) деди: Бу ҳадисда Яҳёдан, у Анасдан деб Талҳадан бошқа бирор киши (ривоят қилганини) билмаймиз. Менимча тўғриси — Аллаҳ таоло аълам — Яҳёдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, мурсал (саҳобасиз)дир.

307-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، - يَعْنِي ابْنَ مَخْلَدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، - وَهُوَ ابْنُ صَالِحٍ - عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، فِي بَيْتِ الْمَالِ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عِنْدَ الْبَيْتِ وَمَلأٌ مِنْ قُرَيْشٍ جُلُوسٌ وَقَدْ نَحَرُوا جَزُورًا فَقَالَ بَعْضُهُمْ أَيُّكُمْ يَأْخُذُ هَذَا الْفَرْثَ بِدَمِهِ ثُمَّ يُمْهِلُهُ حَتَّى يَضَعَ وَجْهَهُ سَاجِدًا فَيَضَعُهُ - يَعْنِي - عَلَى ظَهْرِهِ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَانْبَعَثَ أَشْقَاهَا فَأَخَذَ الْفَرْثَ فَذَهَبَ بِهِ ثُمَّ أَمْهَلَهُ فَلَمَّا خَرَّ سَاجِدًا وَضَعَهُ عَلَى ظَهْرِهِ فَأُخْبِرَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهِيَ جَارِيَةٌ فَجَاءَتْ تَسْعَى فَأَخَذَتْهُ مِنْ ظَهْرِهِ فَلَمَّا فَرَغَ مِنْ صَلاَتِهِ قَالَ ‏"‏ اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِقُرَيْشٍ ‏"‏ ‏.‏ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ‏"‏ اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِأَبِي جَهْلِ بْنِ هِشَامٍ وَشَيْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ وَعُتْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ وَعُقْبَةَ بْنِ أَبِي مُعَيْطٍ ‏"‏ ‏.‏ حَتَّى عَدَّ سَبْعَةً مِنْ قُرَيْشٍ ‏.‏ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَوَالَّذِي أَنْزَلَ عَلَيْهِ الْكِتَابَ لَقَدْ رَأَيْتُهُمْ صَرْعَى يَوْمَ بَدْرٍ فِي قَلِيبٍ وَاحِدٍ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Усмон ибн Ҳаким хабар берди, у деди: бизга Холид — яъни ибн Махлад — ривоят қилди, у деди: бизга Али — у ибн Солиҳдир — Абу Ишоқдан, у Амр ибн Маймундан (ривоят қилди), у деди: бизга Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу) байтул-молда ривоят қилиб деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Байт (Каъба) ёнида намоз ўқиётган эдилар, Қурайшдан бир тўда эса ўтирар эди. Улар бир туя сўйиб бўлган эдилар. Улардан бири: «Қайсингиз мана шу қоринга қонини қўшиб олади-да, кейин у саждага бош қўйгунча кутиб туради, сўнг уни — яъни — елкасига қўяди?» деди.» Абдуллоҳ деди: «Уларнинг энг бадбахти ўрнидан туриб, қорингоқ-ичакларини олди ва олиб борди, сўнг кутиб турди. (Расулуллаҳ) саждага йиқилганларида уни елкаларига қўйди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизи Фотима (розияллаҳу анҳо)га — у кичик қиз эди — бу ҳақда хабар берилди. У югуриб келиб, уни (отасининг) елкасидан олди. (Расулуллаҳ) намозларини тугатганларида: «Аллаҳим, Қурайшни Сенга (ҳавола қилдим),» дедилар — уч марта — «Аллаҳим, Абу Жаҳл ибн Ҳишом, Шайба ибн Рабиа, Утба ибн Рабиа ва Уқба ибн Абу Муъайтни Сенга (ҳавола қилдим),» деб Қурайшдан еттита кишини санаб чиқдилар.» Абдуллоҳ деди: «Унга Китобни нозил қилган Зот билан қасамки, мен уларни Бадр кунида битта қудуққа ташланган ўликлар ҳолида кўрдим.»

308-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَخَذَ طَرَفَ رِدَائِهِ فَبَصَقَ فِيهِ فَرَدَّ بَعْضَهُ عَلَى بَعْضٍ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил, Ҳумайддан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ридоларининг бир четини олиб, унга тупурдилар ва унинг бир қисмини бошқасига ишқаладилар.

309-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ الْقَاسِمَ بْنَ مِهْرَانَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ فَلاَ يَبْزُقْ بَيْنَ يَدَيْهِ وَلاَ عَنْ يَمِينِهِ وَلَكِنْ عَنْ يَسَارِهِ أَوْ تَحْتَ قَدَمِهِ وَإِلاَّ ‏"‏ ‏.‏ فَبَزَقَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم هَكَذَا فِي ثَوْبِهِ وَدَلَكَهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор, Муҳаммаддан хабар берди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: мен Қосим ибн Миҳроннинг Абу Рофедан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилаётганини эшитдим, (Набий) дедилар: «Бирингиз намоз ўқиса, олдига ҳам, ўнг томонига ҳам тупурмасин, балки чап томонига ёки оёғи остига (тупурсин), агар (бундай қилолмаса)...» Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мана бундай қилиб ўз кийимларига тупурдилар ва уни ишқаладилар.

310-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ حَتَّى إِذَا كُنَّا بِالْبَيْدَاءِ أَوْ ذَاتِ الْجَيْشِ انْقَطَعَ عِقْدٌ لِي فَأَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْتِمَاسِهِ وَأَقَامَ النَّاسُ مَعَهُ وَلَيْسُوا عَلَى مَاءٍ وَلَيْسَ مَعَهُمْ مَاءٌ فَأَتَى النَّاسُ أَبَا بَكْرٍ - رضى الله عنه - فَقَالُوا أَلاَ تَرَى مَا صَنَعَتْ عَائِشَةُ أَقَامَتْ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِالنَّاسِ وَلَيْسُوا عَلَى مَاءٍ وَلَيْسَ مَعَهُمْ مَاءٌ ‏.‏ فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ - رضى الله عنه - وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاضِعٌ رَأْسَهُ عَلَى فَخِذِي قَدْ نَامَ فَقَالَ حَبَسْتِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالنَّاسَ وَلَيْسُوا عَلَى مَاءٍ وَلَيْسَ مَعَهُمْ مَاءٌ ‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ فَعَاتَبَنِي أَبُو بَكْرٍ وَقَالَ مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَقُولَ وَجَعَلَ يَطْعُنُ بِيَدِهِ فِي خَاصِرَتِي فَمَا مَنَعَنِي مِنَ التَّحَرُّكِ إِلاَّ مَكَانُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى فَخِذِي فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَصْبَحَ عَلَى غَيْرِ مَاءٍ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ آيَةَ التَّيَمُّمِ ‏.‏ فَقَالَ أُسَيْدُ بْنُ حُضَيْرٍ مَا هِيَ بِأَوَّلِ بَرَكَتِكُمْ يَا آلَ أَبِي بَكْرٍ ‏.‏ قَالَتْ فَبَعَثْنَا الْبَعِيرَ الَّذِي كُنْتُ عَلَيْهِ فَوَجَدْنَا الْعِقْدَ تَحْتَهُ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан хабар берди, у Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди), у деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга баъзи сафарларида чиқдик. Байдо ёки Зотул-Жайш деган жойга етганимизда, менинг мунчоғим узилиб тушди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни қидириш учун тўхтадилар, одамлар ҳам у билан бирга тўхтадилар. Ҳолбуки улар сув ёнида ҳам эмас эдилар, ўзлари билан ҳам сув йўқ эди. Одамлар Абу Бакр (розияллаҳу анҳу)нинг олдига келиб: «Оиша нима қилганини кўрмаяпсизми? Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ва одамларни тўхтатиб қўйди, ҳолбуки улар сув ёнида ҳам эмас, ўзлари билан ҳам сув йўқ,» дедилар. Шунда Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) келди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса бошларини менинг сонимга қўйиб ухлаб қолган эдилар. У: «Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ва одамларни ушлаб қолдинг, ҳолбуки улар сув ёнида ҳам эмас, ўзлари билан ҳам сув йўқ,» деди.» Оиша деди: «Абу Бакр мени койиди ва Аллаҳ хоҳлаганча (гапларни) айтди, қўли билан биқинимга туртарди. Мени қимирлашдан тўсган нарса фақат Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг сонимда турганликлари эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сувсиз ҳолда тонгга қадар ухладилар. Сўнг Аллаҳ азза ва жалла таяммум оятини нозил қилди. Усайд ибн Ҳузайр: «Эй Абу Бакр хонадони, бу сизларнинг биринчи баракангиз эмас,» деди.» (Оиша) деди: «Сўнг мен миниб турган туяни турғиздик, мунчоқни унинг остидан топдик.»

311-ҳадис

أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ اللَّيْثِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ هُرْمُزَ، عَنْ عُمَيْرٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ أَقْبَلْتُ أَنَا وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَسَارٍ، مَوْلَى مَيْمُونَةَ حَتَّى دَخَلْنَا عَلَى أَبِي جُهَيْمِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ الصِّمَّةِ الأَنْصَارِيِّ فَقَالَ أَبُو جُهَيْمٍ أَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ نَحْوِ بِئْرِ الْجَمَلِ وَلَقِيَهُ رَجُلٌ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَقْبَلَ عَلَى الْجِدَارِ فَمَسَحَ بِوَجْهِهِ وَيَدَيْهِ ثُمَّ رَدَّ عَلَيْهِ السَّلاَمَ ‏.‏

Бизга Рабиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Шуъайб ибн ал-Лайс, отасидан, у Жаъфар ибн Рабиадан, у Абдурраҳмон ибн Ҳурмуздан, у Ибн Аббоснинг мавлоси Умайдан ривоят қилдики, у (Умайрни) шундай деяётганини эшитди: «Мен ва Маймунанинг мавлоси Абдуллоҳ ибн Ясор келиб, Абу Жуҳайм ибн ал-Ҳорис ибн ас-Симма ал-Ансорийнинг олдига кирдик. Абу Жуҳайм деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Биърул-Жамал (Жамал қудуғи) томонидан келаётган эдилар, бир киши уларга дуч келди ва салом берди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) токи деворга юзланиб, юзлари ва қўлларига (таяммум) маш тортмагунларича саломига жавоб бермадилар, сўнг саломини қайтардилар.»

312-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَلَمَةَ، عَنْ ذَرٍّ، عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى عُمَرَ فَقَالَ إِنِّي أَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدِ الْمَاءَ ‏.‏ قَالَ عُمَرُ لاَ تُصَلِّ ‏.‏ فَقَالَ عَمَّارُ بْنُ يَاسِرٍ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ أَمَا تَذْكُرُ إِذْ أَنَا وَأَنْتَ فِي سَرِيَّةٍ فَأَجْنَبْنَا فَلَمْ نَجِدِ الْمَاءَ فَأَمَّا أَنْتَ فَلَمْ تُصَلِّ وَأَمَّا أَنَا فَتَمَعَّكْتُ فِي التُّرَابِ فَصَلَّيْتُ فَأَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْنَا ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ ‏"‏ ‏.‏ فَضَرَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ إِلَى الأَرْضِ ثُمَّ نَفَخَ فِيهِمَا ثُمَّ مَسَحَ بِهِمَا وَجْهَهُ وَكَفَّيْهِ - وَسَلَمَةُ شَكَّ لاَ يَدْرِي فِيهِ الْمِرْفَقَيْنِ أَوْ إِلَى الْكَفَّيْنِ - فَقَالَ عُمَرُ نُوَلِّيكَ مَا تَوَلَّيْتَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Саламадан, у Заррдан, у Ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан ривоят қилдики, бир киши Умарнинг олдига келиб: «Мен жунуб бўлдим, лекин сув топмадим,» деди. Умар: «Намоз ўқима,» деди. Шунда Аммор ибн Ёсир: «Эй мўминлар амири, мен ва сен бир сарияда (кичик ҳарбий гуруҳда) бўлганимизда жунуб бўлиб, сув топмаганимизни эсламайсанми? Сен намоз ўқимадинг, мен эса тупроқда ағанаб намоз ўқидим. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, буни унга айтдик. (Набий): «Сенга шунгина кифоя қиларди,» дедилар-да, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини ерга урдилар, сўнг уларга пуфлаб, улар билан юзлари ва кафтларини маш қилдилар,» деди — Салама шубҳа қилиб, ундаги (машнинг) тирсакларгача ёки кафтларгача эканини билмади. Умар: «Сен ўз бўйнингга олган нарсани сенга ҳавола қиламиз,» деди.

313-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ نَاجِيَةَ بْنِ خُفَافٍ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، قَالَ أَجْنَبْتُ وَأَنَا فِي الإِبِلِ، فَلَمْ أَجِدْ مَاءً فَتَمَعَّكْتُ فِي التُّرَابِ تَمَعُّكَ الدَّابَّةِ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ بِذَلِكَ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا كَانَ يَجْزِيكَ مِنْ ذَلِكَ التَّيَمُّمُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Убайд ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас, Абу Ишоқдан, у Ножия ибн Хуфофдан, у Аммор ибн Ёсирдан ривоят қилди, у деди: «Мен туялар орасида бўлиб жунуб бўлдим, сув топмадим, шунда ҳайвон ағанаганидек тупроқда ағанадим. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, буни уларга айтдим. (Расулуллаҳ): «Сенга бунинг ўрнига таяммумгина кифоя қиларди,» дедилар.»

314-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ عَمَّارٍ، قَالَ عَرَّسَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِأُولاَتِ الْجَيْشِ وَمَعَهُ عَائِشَةُ زَوْجَتُهُ فَانْقَطَعَ عِقْدُهَا مِنْ جَزْعِ ظِفَارِ فَحُبِسَ النَّاسُ ابْتِغَاءَ عِقْدِهَا ذَلِكَ حَتَّى أَضَاءَ الْفَجْرُ وَلَيْسَ مَعَ النَّاسِ مَاءٌ فَتَغَيَّظَ عَلَيْهَا أَبُو بَكْرٍ فَقَالَ حَبَسْتِ النَّاسَ وَلَيْسَ مَعَهُمْ مَاءٌ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ رُخْصَةَ التَّيَمُّمِ بِالصَّعِيدِ قَالَ فَقَامَ الْمُسْلِمُونَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَضَرَبُوا بِأَيْدِيهِمُ الأَرْضَ ثُمَّ رَفَعُوا أَيْدِيَهُمْ وَلَمْ يَنْفُضُوا مِنَ التُّرَابِ شَيْئًا فَمَسَحُوا بِهَا وُجُوهَهُمْ وَأَيْدِيَهُمْ إِلَى الْمَنَاكِبِ وَمِنْ بُطُونِ أَيْدِيهِمْ إِلَى الآبَاطِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга отам, Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, у деди: менга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утба, Ибн Аббосдан, у Аммордан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Улотул-Жайшда кечаси тушадиган жойда тўхтадилар, у билан бирга аёллари Оиша ҳам бор эди. Унинг Зифор мунчоқларидан тузилган маржони узилиб тушди. Одамлар унинг ўша маржонини излаш учун токи тонг ёришгунча ушланиб қолишди, ҳолбуки одамлар билан сув йўқ эди. Абу Бакр унга ғазабланиб: «Сен одамларни ушлаб қолдинг, ҳолбуки улар билан сув йўқ,» деди. Шунда Аллаҳ азза ва жалла пок тупроқ билан таяммум қилиш рухсатини нозил қилди.» (Аммор) деди: «Сўнг мусулмонлар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга туриб, қўлларини ерга урдилар, кейин қўлларини кўтардилар ва тупроқдан ҳеч нарсани қоқиб ташламадилар, сўнг улар билан юзларини ва қўлларини елкаларигача, қўлларининг ички томонидан қўлтиқларигача маш қилдилар.»

315-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ الْعَنْبَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ، قَالَ حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، قَالَ تَيَمَّمْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالتُّرَابِ فَمَسَحْنَا بِوُجُوهِنَا وَأَيْدِينَا إِلَى الْمَنَاكِبِ ‏.‏

Бизга ал-Аббос ибн Абдулазим ал-Анбарий хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Асмо ривоят қилди, у деди: бизга Жувайрия, Моликдан, у аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утбадан ривоят қилдики, у (Убайдуллоҳ) унга отасидан, у Аммор ибн Ёсирдан хабар берди, у деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга тупроқ билан таяммум қилдик, юзларимизни ва қўлларимизни елкаларимизгача маш қилдик.»

316-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي مَالِكٍ، وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، قَالَ كُنَّا عِنْدَ عُمَرَ فَأَتَاهُ رَجُلٌ فَقَالَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ رُبَّمَا نَمْكُثُ الشَّهْرَ وَالشَّهْرَيْنِ وَلاَ نَجِدُ الْمَاءَ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ أَمَّا أَنَا فَإِذَا لَمْ أَجِدِ الْمَاءَ لَمْ أَكُنْ لأُصَلِّيَ حَتَّى أَجِدَ الْمَاءَ ‏.‏ فَقَالَ عَمَّارُ بْنُ يَاسِرٍ أَتَذْكُرُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ حَيْثُ كُنْتَ بِمَكَانِ كَذَا وَكَذَا وَنَحْنُ نَرْعَى الإِبِلَ فَتَعْلَمُ أَنَّا أَجْنَبْنَا قَالَ نَعَمْ أَمَّا أَنَا فَتَمَرَّغْتُ فِي التُّرَابِ فَأَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَضَحِكَ فَقَالَ ‏ "‏ إِنْ كَانَ الصَّعِيدُ لَكَافِيكَ ‏"‏ ‏.‏ وَضَرَبَ بِكَفَّيْهِ إِلَى الأَرْضِ ثُمَّ نَفَخَ فِيهِمَا ثُمَّ مَسَحَ وَجْهَهُ وَبَعْضَ ذِرَاعَيْهِ ‏.‏ فَقَالَ اتَّقِ اللَّهَ يَا عَمَّارُ ‏.‏ فَقَالَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنْ شِئْتَ لَمْ أَذْكُرْهُ ‏.‏ قَالَ لاَ وَلَكِنْ نُوَلِّيكَ مِنْ ذَلِكَ مَا تَوَلَّيْتَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Саламадан, у Абу Моликдан, ҳамда Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у Абдурраҳмон ибн Абзодан ривоят қилди, у деди: «Биз Умарнинг олдида эдик. Бир киши унинг олдига келиб: «Эй мўминлар амири, баъзан биз бир ой ёки икки ой турамиз-у, сув топмаймиз,» деди. Умар: «Мен бўлсам, сув топмасам, сув топмагунимча намоз ўқимасдим,» деди. Шунда Аммор ибн Ёсир: «Эй мўминлар амири, биз туяларни боқаётган пайтда фалон-фалон жойда бўлганингни эслайсанми? Биласанки, биз жунуб бўлган эдик,» деди. (Умар): «Ҳа,» деди. (Аммор): «Мен бўлсам, тупроқда ағанадим, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдик. (Набий) кулиб: «Сенга тупроқ кифоя қилар эди,» дедилар-да, кафтларини ерга урдилар, сўнг уларга пуфлаб, юзларини ва билакларининг бир қисмини маш қилдилар,» деди. (Умар): «Аллаҳдан қўрқ, эй Аммор,» деди. (Аммор): «Эй мўминлар амири, агар хоҳласанг, буни эслатмайман,» деди. (Умар): «Йўқ, балки сен ўз бўйнингга олган нарсани сенга ҳавола қиламиз,» деди.»

317-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَكَمُ، عَنْ ذَرٍّ، عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ عَنِ التَّيَمُّمِ، فَلَمْ يَدْرِ مَا يَقُولُ فَقَالَ عَمَّارٌ أَتَذْكُرُ حَيْثُ كُنَّا فِي سَرِيَّةٍ فَأَجْنَبْتُ فَتَمَعَّكْتُ فِي التُّرَابِ فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا يَكْفِيكَ هَكَذَا ‏"‏ ‏.‏ وَضَرَبَ شُعْبَةُ بِيَدَيْهِ عَلَى رُكْبَتَيْهِ وَنَفَخَ فِي يَدَيْهِ وَمَسَحَ بِهِمَا وَجْهَهُ وَكَفَّيْهِ مَرَّةً وَاحِدَةً ‏.‏

Бизга Амр ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Баҳз ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳакам, Заррдан, у Ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан ривоят қилдики, бир киши Умар ибн ал-Хаттобдан таяммум ҳақида сўради, аммо у нима дейишни билмади. Шунда Аммор: «Биз бир сарияда бўлганимизда мен жунуб бўлиб, тупроқда ағанаганимни эслайсанми? Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим, (Набий): «Сенга мана шундай қилиш кифоя қиларди,» дедилар,» деди. Шуъба қўлларини тиззаларига урди, қўлларига пуфлаб, улар билан юзини ва кафтларини бир марта маш қилди.

318-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، أَنْبَأَنَا خَالِدٌ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، سَمِعْتُ ذَرًّا، يُحَدِّثُ عَنِ ابْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ وَقَدْ سَمِعَهُ الْحَكَمُ، مِنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَالَ أَجْنَبَ رَجُلٌ فَأَتَى عُمَرَ - رضى الله عنه - فَقَالَ إِنِّي أَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدْ مَاءً ‏.‏ قَالَ لاَ تُصَلِّ ‏.‏ قَالَ لَهُ عَمَّارٌ أَمَا تَذْكُرُ أَنَّا كُنَّا فِي سَرِيَّةٍ فَأَجْنَبْنَا فَلَمْ نَجِدْ مَاءً فَأَمَّا أَنْتَ فَلَمْ تُصَلِّ وَأَمَّا أَنَا فَإِنِّي تَمَعَّكْتُ فَصَلَّيْتُ ثُمَّ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ ‏"‏ ‏.‏ وَضَرَبَ شُعْبَةُ بِكَفَّيْهِ ضَرْبَةً وَنَفَخَ فِيهِمَا ثُمَّ دَلَكَ إِحْدَاهُمَا بِالأُخْرَى ثُمَّ مَسَحَ بِهِمَا وَجْهَهُ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ شَيْئًا لاَ أَدْرِي مَا هُوَ ‏.‏ فَقَالَ إِنْ شِئْتَ لاَ حَدَّثْتُهُ ‏.‏ وَذَكَرَ شَيْئًا فِي هَذَا الإِسْنَادِ عَنْ أَبِي مَالِكٍ وَزَادَ سَلَمَةُ قَالَ بَلْ نُوَلِّيكَ مِنْ ذَلِكَ مَا تَوَلَّيْتَ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, бизга Холид билдирди, бизга Шуъба, ал-Ҳакамдан билдирди: мен Заррнинг Ибн Абзодан, у отасидан ривоят қилаётганини эшитдим — ал-Ҳакам буни Ибн Абдурраҳмондан ҳам эшитган — у деди: «Бир киши жунуб бўлиб, Умар (розияллаҳу анҳу)нинг олдига келди ва: «Мен жунуб бўлдим, лекин сув топмадим,» деди. (Умар): «Намоз ўқима,» деди. Аммор унга: «Биз бир сарияда бўлиб жунуб бўлганимизни, сув топмаганимизни эсламайсанми? Сен бўлсанг, намоз ўқимадинг, мен эса тупроқда ағанаб намоз ўқидим, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим ва буни унга айтдим, (Набий): «Сенга шунгина кифоя қиларди,» дедилар,» деди. Шуъба кафтларини бир марта урди, уларга пуфлаб, сўнг бирини бошқасига ишқалади, кейин улар билан юзини маш қилди. (Аммор): «Умар бир нарса деди, мен унинг нима эканини билмадим,» деди. Сўнг (Аммор): «Агар хоҳласанг, уни айтмайман,» деди. (Ровий) бу иснодда Абу Моликдан бирор нарса зикр қилди, Салама эса қўшимча қилиб: «(Умар) деди: «Йўқ, балки сен ўз бўйнингга олган нарсани сенга ҳавола қиламиз,» деди,» деди.

319-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ تَمِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، وَسَلَمَةُ، عَنْ ذَرٍّ، عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى عُمَرَ - رضى الله عنه - فَقَالَ إِنِّي أَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدِ الْمَاءَ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ لاَ تُصَلِّ ‏.‏ فَقَالَ عَمَّارٌ أَمَا تَذْكُرُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِذْ أَنَا وَأَنْتَ فِي سَرِيَّةٍ فَأَجْنَبْنَا فَلَمْ نَجِدْ مَاءً فَأَمَّا أَنْتَ فَلَمْ تُصَلِّ وَأَمَّا أَنَا فَتَمَعَّكْتُ فِي التُّرَابِ ثُمَّ صَلَّيْتُ فَلَمَّا أَتَيْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا يَكْفِيكَ ‏"‏ ‏.‏ وَضَرَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِيَدَيْهِ إِلَى الأَرْضِ ثُمَّ نَفَخَ فِيهِمَا فَمَسَحَ بِهِمَا وَجْهَهُ وَكَفَّيْهِ - شَكَّ سَلَمَةُ وَقَالَ لاَ أَدْرِي فِيهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ أَوْ إِلَى الْكَفَّيْنِ - قَالَ عُمَرُ نُوَلِّيكَ مِنْ ذَلِكَ مَا تَوَلَّيْتَ قَالَ شُعْبَةُ كَانَ يَقُولُ الْكَفَّيْنِ وَالْوَجْهَ وَالذِّرَاعَيْنِ ‏.‏ فَقَالَ لَهُ مَنْصُورٌ مَا تَقُولُ فَإِنَّهُ لاَ يَذْكُرُ الذِّرَاعَيْنِ أَحَدٌ غَيْرُكَ ‏.‏ فَشَكَّ سَلَمَةُ فَقَالَ لاَ أَدْرِي ذَكَرَ الذِّرَاعَيْنِ أَمْ لاَ ‏.‏

Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Тамим хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, ал-Ҳакам ва Саламадан, улар Заррдан, у Ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан ривоят қилдики, бир киши Умар (розияллаҳу анҳу)нинг олдига келиб: «Мен жунуб бўлдим, лекин сув топмадим,» деди. Умар: «Намоз ўқима,» деди. Шунда Аммор: «Эй мўминлар амири, мен ва сен бир сарияда бўлиб жунуб бўлганимизни, сув топмаганимизни эсламайсанми? Сен бўлсанг, намоз ўқимадинг, мен эса тупроқда ағанадим, сўнг намоз ўқидим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келганимизда, мен буни унга айтдим, (Расулуллаҳ): «Сенга шунгина кифоя қиларди,» дедилар-да, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини ерга урдилар, сўнг уларга пуфлаб, улар билан юзлари ва кафтларини маш қилдилар,» деди — Салама шубҳа қилиб: «Ундаги (машнинг) тирсакларгача ёки кафтларгача эканини билмайман,» деди. Умар: «Сен ўз бўйнингга олган нарсани сенга ҳавола қиламиз,» деди. Шуъба айтдики, (ал-Ҳакам) кафтлар, юз ва билакларни (маш қилиш керак) деб айтар эди. Шунда Мансур унга: «Нима деяпсан? Ахир сенда бошқа ҳеч ким билакларни зикр қилмайди-ку,» деди. Шунда Салама шубҳа қилиб: «Билакларни зикр қилдими ёки йўқми, билмайман,» деди.

320-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا مَعَ عَبْدِ اللَّهِ وَأَبِي مُوسَى فَقَالَ أَبُو مُوسَى أَوَلَمْ تَسْمَعْ قَوْلَ عَمَّارٍ لِعُمَرَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَاجَةٍ فَأَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدِ الْمَاءَ فَتَمَرَّغْتُ بِالصَّعِيدِ ثُمَّ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ أَنْ تَقُولَ هَكَذَا ‏"‏ ‏.‏ وَضَرَبَ بِيَدَيْهِ عَلَى الأَرْضِ ضَرْبَةً فَمَسَحَ كَفَّيْهِ ثُمَّ نَفَضَهُمَا ثُمَّ ضَرَبَ بِشِمَالِهِ عَلَى يَمِينِهِ وَبِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ عَلَى كَفَّيْهِ وَوَجْهِهِ فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ أَوَلَمْ تَرَ عُمَرَ لَمْ يَقْنَعْ بِقَوْلِ عَمَّارٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш, Шақиқдан ривоят қилди, у деди: «Мен Абдуллоҳ ва Абу Мусо билан ўтирган эдим. Абу Мусо: «Сен Амморнинг Умарга айтган гапини эшитмадингми? (Аммор): «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени бир ҳожат билан юбордилар, мен жунуб бўлдим, сув топмадим, шунда тупроқда ағанадим, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим ва буни унга айтдим. (Набий): «Сенга шундай қилиб айтишинг кифоя қиларди,» дедилар-да, қўлларини ерга бир марта уриб, кафтларини маш қилдилар, сўнг уларни қоқдилар, кейин чап қўлини ўнг қўлига, ўнг қўлини чап қўлига уриб, кафтларини ва юзларини (маш қилдилар)» (деган эди),» деди.» Шунда Абдуллоҳ: «Умар Амморнинг гапига қаноат қилмаганини кўрмадингми?» деди.

321-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَوْفٍ، عَنْ أَبِي رَجَاءٍ، قَالَ سَمِعْتُ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى رَجُلاً مُعْتَزِلاً لَمْ يُصَلِّ مَعَ الْقَوْمِ فَقَالَ ‏"‏ يَا فُلاَنُ مَا مَنَعَكَ أَنْ تُصَلِّيَ مَعَ الْقَوْمِ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَصَابَتْنِي جَنَابَةٌ وَلاَ مَاءَ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ عَلَيْكَ بِالصَّعِيدِ فَإِنَّهُ يَكْفِيكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Авфдан, у Абу Ражодан ривоят қилди, у деди: мен Имрон ибн Ҳусайнни (шундай деяётганини) эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишини четда туриб, одамлар билан намоз ўқимаганини кўрдилар ва: «Эй фалончи, сени одамлар билан намоз ўқишдан нима тўсди?» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, менга жанобат етди, сув эса йўқ,» деди. (Расулуллаҳ): «Сенга тупроқ лозим, чунки у сенга кифоя қилади,» дедилар.

322-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ بُجْدَانَ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ الصَّعِيدُ الطَّيِّبُ وَضُوءُ الْمُسْلِمِ وَإِنْ لَمْ يَجِدِ الْمَاءَ عَشْرَ سِنِينَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Ҳишом хабар берди, у деди: бизга Махлад, Суфёндан, у Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Амр ибн Буждондан, у Абу Зарр (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Пок тупроқ мусулмоннинг таҳоратидир, гарчи у ўн йил сув топмаса ҳам,» дедилар.

323-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُسَيْدَ بْنَ حُضَيْرٍ وَنَاسًا يَطْلُبُونَ قِلاَدَةً كَانَتْ لِعَائِشَةَ نَسِيَتْهَا فِي مَنْزِلٍ نَزَلَتْهُ فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ وَلَيْسُوا عَلَى وُضُوءٍ وَلَمْ يَجِدُوا مَاءً فَصَلُّوا بِغَيْرِ وُضُوءٍ فَذَكَرُوا ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ آيَةَ التَّيَمُّمِ قَالَ أُسَيْدُ بْنُ حُضَيْرٍ جَزَاكِ اللَّهُ خَيْرًا فَوَاللَّهِ مَا نَزَلَ بِكِ أَمْرٌ تَكْرَهِينَهُ إِلاَّ جَعَلَ اللَّهُ لَكِ وَلِلْمُسْلِمِينَ فِيهِ خَيْرًا ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия билдирди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва, отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Усайд ибн Ҳузайр ва бир неча кишини, Оиша бир манзилга тушганида ўша ерда унутиб қолдирган маржонни қидириб топиш учун юбордилар. Намоз вақти кирди, ҳолбуки улар таҳоратли эмас эдилар ва сув ҳам топмадилар, шу сабабли таҳоратсиз намоз ўқидилар. Сўнг буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтдилар, Аллаҳ азза ва жалла таяммум оятини нозил қилди. Усайд ибн Ҳузайр: «Аллаҳ сенга яхши (савоб) ато қилсин, Аллаҳга қасамки, сенга ёқмайдиган бирор иш тушса, албатта Аллаҳ уни сен ва мусулмонлар учун яхшиликка айлантирган,» деди.»

324-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا أُمَيَّةُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، أَنَّ مُخَارِقًا، أَخْبَرَهُمْ عَنْ طَارِقٍ، أَنَّ رَجُلاً، أَجْنَبَ فَلَمْ يُصَلِّ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏"‏ أَصَبْتَ ‏"‏ ‏.‏ فَأَجْنَبَ رَجُلٌ آخَرُ فَتَيَمَّمَ وَصَلَّى فَأَتَاهُ فَقَالَ نَحْوَ مَا قَالَ لِلآخَرِ يَعْنِي ‏"‏ أَصَبْتَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Умайя ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба билдирдики, Мухориқ уларга Ториқдан хабар бердики, бир киши жунуб бўлиб намоз ўқимади, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, буни унга айтди. (Набий): «Тўғри қилибсан,» дедилар. Бошқа бир киши жунуб бўлиб, таяммум қилиб намоз ўқиди, сўнг унинг олдига келди, у (Набий) бошқасига айтганларига ўхшаш нарсани, яъни: «Тўғри қилибсан,» дедилар.