Гўшти ейиладиган ҳайвон ичидагиси кийимга тегса

Tahorat kitobi · 1 ҳадис

باب فَرْثِ مَا يُؤْكَلُ لَحْمُهُ يُصِيبُ الثَّوْبَ

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، - يَعْنِي ابْنَ مَخْلَدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، - وَهُوَ ابْنُ صَالِحٍ - عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، فِي بَيْتِ الْمَالِ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عِنْدَ الْبَيْتِ وَمَلأٌ مِنْ قُرَيْشٍ جُلُوسٌ وَقَدْ نَحَرُوا جَزُورًا فَقَالَ بَعْضُهُمْ أَيُّكُمْ يَأْخُذُ هَذَا الْفَرْثَ بِدَمِهِ ثُمَّ يُمْهِلُهُ حَتَّى يَضَعَ وَجْهَهُ سَاجِدًا فَيَضَعُهُ - يَعْنِي - عَلَى ظَهْرِهِ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَانْبَعَثَ أَشْقَاهَا فَأَخَذَ الْفَرْثَ فَذَهَبَ بِهِ ثُمَّ أَمْهَلَهُ فَلَمَّا خَرَّ سَاجِدًا وَضَعَهُ عَلَى ظَهْرِهِ فَأُخْبِرَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهِيَ جَارِيَةٌ فَجَاءَتْ تَسْعَى فَأَخَذَتْهُ مِنْ ظَهْرِهِ فَلَمَّا فَرَغَ مِنْ صَلاَتِهِ قَالَ ‏"‏ اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِقُرَيْشٍ ‏"‏ ‏.‏ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ‏"‏ اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِأَبِي جَهْلِ بْنِ هِشَامٍ وَشَيْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ وَعُتْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ وَعُقْبَةَ بْنِ أَبِي مُعَيْطٍ ‏"‏ ‏.‏ حَتَّى عَدَّ سَبْعَةً مِنْ قُرَيْشٍ ‏.‏ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَوَالَّذِي أَنْزَلَ عَلَيْهِ الْكِتَابَ لَقَدْ رَأَيْتُهُمْ صَرْعَى يَوْمَ بَدْرٍ فِي قَلِيبٍ وَاحِدٍ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Усмон ибн Ҳаким хабар берди, у деди: бизга Холид — яъни ибн Махлад — ривоят қилди, у деди: бизга Али — у ибн Солиҳдир — Абу Ишоқдан, у Амр ибн Маймундан (ривоят қилди), у деди: бизга Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳу) байтул-молда ривоят қилиб деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Байт (Каъба) ёнида намоз ўқиётган эдилар, Қурайшдан бир тўда эса ўтирар эди. Улар бир туя сўйиб бўлган эдилар. Улардан бири: «Қайсингиз мана шу қоринга қонини қўшиб олади-да, кейин у саждага бош қўйгунча кутиб туради, сўнг уни — яъни — елкасига қўяди?» деди.» Абдуллаҳ деди: «Уларнинг энг бадбахти ўрнидан туриб, қорингоқ-ичакларини олди ва олиб борди, сўнг кутиб турди. (Расулуллаҳ) саждага йиқилганларида уни елкаларига қўйди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизи Фотима (розияллаҳу анҳо)га — у кичик қиз эди — бу ҳақда хабар берилди. У югуриб келиб, уни (отасининг) елкасидан олди. (Расулуллаҳ) намозларини тугатганларида: «Аллаҳим, Қурайшни Сенга (ҳавола қилдим),» дедилар — уч марта — «Аллаҳим, Абу Жаҳл ибн Ҳишом, Шайба ибн Рабиа, Утба ибн Рабиа ва Уқба ибн Абу Муъайтни Сенга (ҳавола қилдим),» деб Қурайшдан еттита кишини санаб чиқдилар.» Абдуллаҳ деди: «Унга Китобни нозил қилган Зот билан қасамки, мен уларни Бадр кунида битта қудуққа ташланган ўликлар ҳолида кўрдим.»