أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ سُفْيَانَ الثَّقَفِيِّ، أَنَّهُمْ غَزَوْا غَزْوَةَ السَّلاَسِلِ فَفَاتَهُمُ الْغَزْوُ فَرَابَطُوا ثُمَّ رَجَعُوا إِلَى مُعَاوِيَةَ وَعِنْدَهُ أَبُو أَيُّوبَ وَعُقْبَةُ بْنُ عَامِرٍ فَقَالَ عَاصِمٌ يَا أَبَا أَيُّوبَ فَاتَنَا الْغَزْوُ الْعَامَ وَقَدْ أُخْبِرْنَا أَنَّهُ مَنْ صَلَّى فِي الْمَسَاجِدِ الأَرْبَعَةِ غُفِرَ لَهُ ذَنْبُهُ . فَقَالَ يَا ابْنَ أَخِي أَدُلُّكَ عَلَى أَيْسَرَ مِنْ ذَلِكَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ تَوَضَّأَ كَمَا أُمِرَ وَصَلَّى كَمَا أُمِرَ غُفِرَ لَهُ مَا قَدَّمَ مِنْ عَمَلٍ " . أَكَذَلِكَ يَا عُقْبَةُ قَالَ نَعَمْ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс Абуз-Зубайрдан, у Суфён ибн Абдурраҳмондан, у Осим ибн Суфён ас-Сақафийдан ривоят қилдики, улар Салосил ғазотига чиқдилар, аммо жангга улгурмадилар, шу сабабли (чегарада) риботда қолдилар, сўнгра Муовиянинг олдига қайтдилар. Унинг ҳузурида Абу Айюб ва Уқба ибн Омир бор эди. Осим: «Эй Абу Айюб, бу йил ғазотга улгурмадик, ҳолбуки бизга, ким тўрт масжидда намоз ўқиса, гуноҳи кечирилади, деб айтилган эди,» деди. У: «Эй жияним, мен сенга бундан осонроғини кўрсатай. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Ким буюрилгандай таҳорат қилса ва буюрилгандай намоз ўқиса, ундан олдин қилган амали кечирилади,» деганларини эшитганман. Шундай эмасми, эй Уқба?» деди. У: «Ҳа,» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ جَامِعِ بْنِ شَدَّادٍ، قَالَ سَمِعْتُ حُمْرَانَ بْنَ أَبَانَ، أَخْبَرَ أَبَا بُرْدَةَ، فِي الْمَسْجِدِ أَنَّهُ سَمِعَ عُثْمَانَ، يُحَدِّثُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ أَتَمَّ الْوُضُوءَ كَمَا أَمَرَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فَالصَّلَوَاتُ الْخَمْسُ كَفَّارَاتٌ لِمَا بَيْنَهُنَّ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у Шуъбадан, у Жомеъ ибн Шаддоддан (ривоят қилди), у деди: мен Ҳумрон ибн Абонни эшитдим, у масжидда Абу Бурдага хабар бердики, у Усмонни эшитган, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб айтар эди: «Ким Аллаҳ азза ва жалла буюрганидек таҳоратни мукаммал қилса, беш вақт намоз улар орасидаги (гуноҳлар)га каффорат бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ حُمْرَانَ، مَوْلَى عُثْمَانَ أَنَّ عُثْمَانَ، - رضى الله عنه - قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَا مِنِ امْرِئٍ يَتَوَضَّأُ فَيُحْسِنُ وُضُوءَهُ ثُمَّ يُصَلِّي الصَّلاَةَ إِلاَّ غُفِرَ لَهُ مَا بَيْنَهُ وَبَيْنَ الصَّلاَةِ الأُخْرَى حَتَّى يُصَلِّيَهَا " .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Усмоннинг озод қилган қули Ҳумрондан (ривоят қилдики), Усмон (розияллаҳу анҳу) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни эшитдим, айтар эдилар: «Қайси бир киши таҳорат қилиб, таҳоратини чиройли қилса, сўнг намоз ўқиса, унга ўша (намоз) билан кейинги намоз орасидаги (гуноҳлар) — то кейинги намозни ўқигунига қадар — албатта кечирилади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، - هُوَ ابْنُ سَعْدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو يَحْيَى، سُلَيْمُ بْنُ عَامِرٍ وَضَمْرَةُ بْنُ حَبِيبٍ وَأَبُو طَلْحَةَ نُعَيْمُ بْنُ زِيَادٍ قَالُوا سَمِعْنَا أَبَا أُمَامَةَ الْبَاهِلِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَمْرَو بْنَ عَبَسَةَ، يَقُولُ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ الْوُضُوءُ قَالَ " أَمَّا الْوُضُوءُ فَإِنَّكَ إِذَا تَوَضَّأْتَ فَغَسَلْتَ كَفَّيْكَ فَأَنْقَيْتَهُمَا خَرَجَتْ خَطَايَاكَ مِنْ بَيْنِ أَظْفَارِكَ وَأَنَامِلِكَ فَإِذَا مَضْمَضْتَ وَاسْتَنْشَقْتَ مَنْخِرَيْكَ وَغَسَلْتَ وَجْهَكَ وَيَدَيْكَ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ وَمَسَحْتَ رَأْسَكَ وَغَسَلْتَ رِجْلَيْكَ إِلَى الْكَعْبَيْنِ اغْتَسَلْتَ مِنْ عَامَّةِ خَطَايَاكَ فَإِنْ أَنْتَ وَضَعْتَ وَجْهَكَ لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ خَرَجْتَ مِنْ خَطَايَاكَ كَيَوْمَ وَلَدَتْكَ أُمُّكَ " . قَالَ أَبُو أُمَامَةَ فَقُلْتُ يَا عَمْرُو بْنَ عَبَسَةَ انْظُرْ مَا تَقُولُ أَكُلُّ هَذَا يُعْطَى فِي مَجْلِسٍ وَاحِدٍ فَقَالَ أَمَا وَاللَّهِ لَقَدْ كَبِرَتْ سِنِّي وَدَنَا أَجَلِي وَمَا بِي مِنْ فَقْرٍ فَأَكْذِبَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَقَدْ سَمِعَتْهُ أُذُنَاىَ وَوَعَاهُ قَلْبِي مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Одам ибн Абу Иёс ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс — у ибн Саъд — ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Солиҳ ривоят қилди, у деди: менга Абу Яҳё Сулайм ибн Омир, Замра ибн Ҳабиб ва Абу Талҳа Нуайм ибн Зиёд хабар беришди, улар: «Биз Абу Умома ал-Боҳилийни эшитдик, у айтар эди: мен Амр ибн Абасани эшитдим, у айтар эди:» дедилар. (Амр ибн Абаса) деди: мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, таҳорат қандай (қилинади)?» дедим. У: «Таҳоратга келсак, сен таҳорат қилганингда икки кафтинг ювиб, уларни тозаласанг, гуноҳларинг тирноқларинг ва бармоқ учларинг орасидан чиқиб кетади. Оғзингни чайқаб, бурну тешикларингга сув тортсанг, юзингни ҳамда қўлларингни тирсакларгача ювсанг, бошингга маш тортсанг ва оёқларингни тўпиқларгача ювсанг, гуноҳларингнинг умумий (қисми)дан покланасан. Агар сен юзингни Аллаҳ азза ва жалла (ибодати) учун (саждага) қўйсанг, гуноҳларингдан онанг сени туққан кунидагидек (пок бўлиб) чиқасан,» дедилар. Абу Умома деди: мен: «Эй Амр ибн Абаса, нима деётганингга қара! Буларнинг ҳаммаси бир мажлисда берилдими?» дедим. У деди: «Валлаҳи, менинг ёшим улғайган, ажалим яқинлашган ва менда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) устидан ёлғон айтишимга (сабаб бўладиган) ҳеч қандай муҳтожлик йўқ. Буни қулоқларим эшитган ва қалбим Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (уни) яхши англаган.»