Таҳоратда ният

Tahorat kitobi · 1 ҳадис

باب النِّيَّةِ فِي الْوُضُوءِ ‏‏

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، عَنْ حَمَّادٍ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، ح وَأَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ وَقَّاصٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، - رضى الله عنه - قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا الأَعْمَالُ بِالنِّيَّةِ وَإِنَّمَا لاِمْرِئٍ مَا نَوَى فَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ فَهِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ وَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إِلَى دُنْيَا يُصِيبُهَا أَوِ امْرَأَةٍ يَنْكِحُهَا فَهِجْرَتُهُ إِلَى مَا هَاجَرَ إِلَيْهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий, Ҳаммоддан хабар берди; ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан (ривоят қилди), менга Молик ривоят қилди; (яна бир санад) ва бизга Сулаймон ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибнул-Муборак хабар берди — лафз уники — Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Алқама ибн Ваққосдан, у Умар ибнул-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Амаллар фақат ният биландир ва ҳар бир кишига ният қилгани (насиба). Кимнинг ҳижрати Аллаҳга ва Унинг Расулига (йўналтирилган) бўлса, унинг ҳижрати Аллаҳга ва Унинг Расулигадир. Кимнинг ҳижрати эришадиган бир дунё (манфаати) ёки уйланадиган аёл учун бўлса, унинг ҳижрати ўша ҳижрат қилган нарсасигадир,» дедилар.